Меморијал холокауста на Старом сајмишту
Договорено је формирање комисије која ће решавати начин меморијализације на подручју некадашњег концентрационог логора.
Старо сајмиште биће уређено као спомен-подручје геноцида над Србима, као и холокауста над Јеврејима и геноцида над Ромима, најављује за „Политику” Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије. Потребно је урадити и меморијале борцима и цивилима из покрета отпора, као и другим страдалницима, објашњава Фукс и открива да таква спремност постоји и да се ова тема већ извесно време покушава одрадити у контакту са градским менаџером Београда Гораном Весићем. Договорена је, такође, сарадња у оквиру комисије која ће решавати начин меморијализације на спомен-подручју Старог сајмишта.
– Рокова како ће се то решавати, нажалост, још нема. Али, из разговора је јасно да је општи став да се спомен-подручје Старог сајмишта посвети меморијализацији, то јест да то буде меморијални спомен-комплекс. Јер, сада је комплекс у стању опште запуштености. По мом мишљењу, постојећи објекти који су аутентични из времена рата, просторно су сасвим довољни да се искористе за меморијализацију. Наша заједница је мишљења да није неопходно радити неке велике архитектонске подухвате, мада постоје и такве идеје, већ да би било довољно да се преуреде и приведу сврси постојећи објекти, а преостали простор да се хортикултурно среди. За све ове ставове треба да се залажемо у оквиру комисије која би требало да буде именована, претпостављамо у скоријој будућности – наводи Фукс.
Историјат Старог сајмишта као логора подељен је на два историјска периода, додаје наш саговорник.
– Прво је постојао Jуден лагер Землин, који је комплетно ликвидиран, то јест сви заточеници су ликвидирани до 10. маја 1942. годинe, када су немачки окупатори известили да је Србија „јуден фрај”. А после тога је успостављен логор под називом Aнхалте лагер Землин, у коме су били заточени припадници и присталице покрета отпора, као и цивили доведни из Независне државе Хрватске. Јуден лагер био је логор уништења, предвиђено је да сви заточеници буду ликвидирани. Анхалте лагер био је концетрациони логор, где су људи страдали од болести и глади и били транспортовани у друге радне и концентрационе логоре, као што је на пример Аушвиц. По споразуму НДХ и окупационих снага у Србији, логор је био у ингеренцији окупационих власти, то јест Немаца. Међу њима је било сарадње, поготово када се ради о ратним заробљеницима који су доведени са територије НДХ и известан број заточеника био је редистрибуиран на територију логора Јасеновац – истиче челник јеврејске заједнице.
Према његовим речима, меморијали холокауста у свету могу се поделити на две групе. У прву спадају они подигнути на аутентичним местима збивања, као на пример Аушвиц. Други тип су они који нису на месту аутентичног збивања.
– Исто као што у Аушвицу није било никаквих архитектонских интервенција, тако сматрамо да не би требало да их буде ни на Старом сајмишту, то јест да није потребно зидање нових зграда. Што се тиче јеврејских жртава, сматрамо да би у оквиру једног меморијала требало приказати не само начин страдавања, него и шта је тим страдањем нестало, то јест живот јеврејске заједнице између два светска рата. Једна заједница која је живела и давала свој допринос у оквиру шире заједнице, имала је свој културни и друштвени живот и практично била уништена за годину дана у граду у коме је већина тих Јевреја живела. Без тог контекста, човек не може у потпуности да схвати значај холокауста на територији Србије – каже председник Савеза Јеврејских општина Рубен Фукс.
Уништена јеврејска заједница
Београд је пре Другог светског рата имао скоро 12.000 Јевреја, а тек око хиљаду их је преживело. На територији коју је окупирао Рајх, дакле без Војводине и Срема и без делова које је окупирала Бугарска, живело је нешто више од 16.000, а побијено је преко 14.000 Јевреја. Остали су или побегли или су ишли у шуму, сакрили се. Данас, у Србији има око 4.000 чланова јеврејске заједнице, у које спадају и чланови породица који нису Јевреји, али желе да буду чланови наше заједнице – истиче Рубен Фукс.
Извор: Политика