Масовна гробница Мехино стање

Latinica

Сигурно је да Овај злочин није довољно истражен и сећање на њега је готово избрисано. Тачан број жртава никад није утврђен, ексхумација никада није обављена и жртве нису достојно сахрањене.

Спомен - обиљежје на Мехином стању

Једанаест година након завршетка Другог свјетског рата на њиви Мехино Стање постављено је спомен-обиљежје на којем је записано: 

 

»НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА.

У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА ХРВАТСКЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОВУ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОДИЖЕ НАРОД ОПЋИНА ВЕЛИКА КЛАДУША, ЦЕТИНГРАД, ТОПУСКО, КРСТИЊА И ВРНОГРАЧА 27. ЈУЛА 1956. ГОДИНЕ«.

 

Слика 1. Мехино стање на топографској мапи ЈНА размере 1:25 000

 

Слика 2. Мехино стање обележено црвеним знаком према локацији уцртаној на претходној мапи ЈНА

 

Књига “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи”:

 

“Желећи сломити устанак, усташе су припремале план о систематском прогону и истребљењу Срба. Равнатељство за јавни ред и мир је послало своје функционере са специјалним јединицама усташа у Слуњ и Глину, те су они одмах по одласку Талијана, заједно с домаћим усташама, започели с акцијом »чишћења «. Опћа хајка на српско становништво доживјела је своју кулминацију између 29. јула и 8. аугуста. У том периоду народ слуњског котара страдао је у масовним злочинима извршеним код Огулина, у Оштарским становима, јами Шпејарки, Мехином стању, Лађевачком јелику, на Гаравици код Бихаћа, у Таборишту, Рудинкама, на Бакић главици, у Гојковцу, Глиници и другим селима. За стратишта усташе су већином бирале природне јаме које су се налазиле у близини села и биле погодне да приме и сакрију њихове бројне жртве. 30. јула усташе су убиле и бациле у природну јаму ког Огулина 33 човјека из опћине Примишље. Истог дана убијен је 91 становник из опћина Дрежник и Раковица. Један дио (71) убијен је на брду званом Близница и бачен у јаму Шпејарка. Остали су смрт доживјели у сусједној јами званој Оштарски станови. Истог дана убијено је у Мехином стању, на граници између слуњског и кладушког котара, 157 људи, а у Лађевачком јелику, недалеко села Лађевца, 130 људи из примишљанске и слуњске опћине. Идућег дана извршени су злочини на Гаравици код Бихаћа, гдје је убијено 16 становника Кордунског Љесковца, а у Таборишту сјеверно од Слуња у јаму је бачено 40 људи. Трећег аугуста 1941. усташе су извршиле масовне злочине у селима Доњи Кремен и Миљевац и убиле 142 особе. Четвртог аугуста 1941. убијено је 27 становника из Мрзлог Поља, 106 из Зечеве Вароши и 2 из Збјега. Истог дана у Рудинкама код Слуња убијена је 181 особа, а у Мехином стању у раздобљу од 3. до 14. аугуста убијено је 305 људи и 35 у селима приликом хватања. Осмог аугуста усташе су ухапсиле 76 људи из Цетинграда и ближе околице те их одвели до рударске јаме на Бакић главици недалеко Слуња (грешка, недалеко од Цетинграда). Након краткотрајне паузе усташе су 19. рујна (грешка, не 19. рујна/септембра, већ 19. августа) извршиле масовне злочине у Гојковцу, Глиници и другим селима. Од тада па до краја године није више било прогрома, ал је настављено с појединачним убиствима.”

 

У 1941. години за девет ратних мјесеци страдало је на подручју котара Слуњ и котара Вељун 1807 лица као жртве фашистичког терора. Тако велик број људских губитака посљедица је геноцида над српским народом. Политика истребљења Срба била је иманентна усташкој

држави и почела се проводити готово истог дана кад су усташе преузеле власт.

 

 

Књига “Котар Војнић у НОР-у”:

 

Мехино стање налази се на тромеђи опћина Слуњ, Велика Кладуша и Војнић. Окружено је селима: Кијуринским Селом, Пашиним Потоком, Шмрековцем и Дубравама. Поред Мехина стања протиче поток Грабарска. У рејону Мехина стања је бив. југославенска војска уочи 2. свјетског рата изградила армирано-бетонска утврђења противпјешадијске и противтенковске ровове. Утврђење се састојало од три солидно грађена армирано-бетонска објекта. Први објекат удаљен је од В. Кладуше око 1 км, а од Балчинова моста на ријеци Глини око 20 м. Дужина рова је око 700 м. При врху ров је широк око 5 м, дубина рова око 2,5 м, а у средини око 3,5 м. претпоставља се да је у овај дугаћки и пространи ров затрпано око 4100 убијених људи, жена и дјеце. Други ров удаљен је од првог око 200 м и истакнут је према Цетинграду. Ров је дуг око 45 м, а претпоставља се да је у њега закопано око 400 жртава. Трећа утврђена линија удаљена је од друге око 800 м и налази се на брду Цукор, рачуна се да је у њему усмрћено 300 жртава усташког терора.

 

Мехино стање, то је посјед неког Муслимана Мехе (народ га зове Мехино стање) на самој међи кладушке и цетинградске опћине. На том Мехином стању војне власти за вријеме Југославије ископале су ровове за случај рата. Усташе од њих начинише гробнице српском народу Кордуна. Нешто више од 5 000 српске дјеце, жена и људи снива вјечни сан у тим рововима. Све жртве нису с територија на којем радим као просвјетни радник. Велик, али непознат број има из котарева осим Војнића, Вргинмоста, Слуња и Цазина. У три гробнице које су дуге 100 м дубоке 1,5 м, а широке око 2 м, одвојено људи од жена, жене од дјеце, укопаше звијери своје жртве. У четврту гробницу исте величине закопаше све заједно — људе, жене и дјецу. Сви страдали на Мехином стању најприје су страховито мучени, а потом чекићем, крампом, ножем и пушком дотучени. Било је случајева да су и живе закопавали, а имена таквих изнијет ћу у покољу за њихова мјеста.

Тај крволочни посао у почетку обављали су осјечке усташе зване »Жути«, а одмах послије и домаћи из Кладуше и Цетинграда.

 

Јавно прокламиран геноцид према другим народима усташке власти почеле су масовно примјењивати већ почетком маја 1941. године. У Благају је од 8/9. маја 1941. мучки убијено 520 Срба. Већ од 11/12. маја 1941. глински усташе убијају у селу Прекопа неколико стотина тамошњих Срба. С Кордуна је талијанска окупациона војска завршила повлачење 28. 7. 1941. године препустивши управу усташким властима. Од 29. 7. до 8. 8. 1941. усташе организирају на дијеловима котара Слуњ и Војнић праву хајку на Србе и у Мехином стању, недалеко Велике Кладуше, убијају око 4200 Срба, међу њима много жена и дјеце, а у Рудинкама недалеко Слуња 800 Срба. Планове за та убиства израдило је у Загребу половицом јула 1941. године Равнатељство за јавни ред и сигурност, а на Кордун је из Загреба послана специјална јединица усташа — емиграната којима је командирао познати злочинац Витал Баљак. Прије почетка масовних покоља, на Кордун долази из Загреба и Божидар Церовски, усташки функционар и замјеник равнатеља Равнатељства за јавни ред и сигурност.

 

Ваља напоменути да је Кордун једно од највећих стратишта у 2. свјетском рату. Тако је почетком аугуста 1941. у јужном дијелу котара Војнић, код Мехина стања, само за девет дана погубљено више од 4100 житеља свих узраста из оближњих села јужног дијела котара Војнић. – из књиге Петра Зинаића “Хронологија догађаја на Кордуну 1941. године”

 

Мр ЂУРО СРЕМАЦ

ПЕТАР ЕРОР

Прилози за изучавање масовног усташког злочина

на Мехином стању 1941.

 

Мехино Стање је мало мјесто између Велике Кладуше и Цетинграда, тако мало да га нема означеног на географским картама. Оно је ипак познато по ономе што се дешавало на њему и око њега у току четири ратне године, а посебно 1941. и почетком 1942. Ушло је у хисторију НОБ-а као једно од најкрвавијих и једно од најтужнијих мјеста. На Мехином Стању покопано је преко 6.000 српских жена, дјеце, међу којима не баш велики број одраслих мушкараца. Оно је српско гробље у које су усташе довозиле заклане, убијене, недужне Србе или су их на томе мјесту клали, убијали батовима, сјекирама одсијецали главе, тукли лопатама, убијали прије дијете па тек онда родитеља, натјеравали да родитељи сами убију своју дјецу и иживљавали се на разне начине над немоћним народом, све то само због тога што су Срби.

 

Још док је Павелић припремао масовно истребљење српског живља у Кордуну, 1941. године млади скојевац Зухдија, заједно с Ибрахимом Мржљаком, обилази српска села, упозорава народ да се склони, говорећи о опасности која му пријети. Тих дана усташе убијају у Благају на Вељуну 520 људи, хапсе све српско становништво у Великој Кладуши и околним селима, врше покоље у кладушкој цркви и на Мехином стању гдје је убијено око 4.000 невиних.

 

То се посебно уочава у масовним злочинима на Мехином стању и Ивановић јарку. У току јула и аугуста 1941. усташе су на Мехином стању убиле 4 200 Срба и то не само с поручја ратног котара Војнић, него и с подручја котарева Вргинмост и Слуњ, те пограничних православних села у Босни. У Ивановић јарку су усташе убиле 380 људи 29. јула 1941. године.

 

 

 

Књига “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”:

 

“5. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских сељака.”

 

 

Сведочанства злочина

 

Драгић Миладиновић из Слановца, засеока села Рушевица код Цетинграда избегао је смрт на Мехином стању, јер га је један од најкрвавијих усташа из Рушевице, Илкан Месић, из неког разлога извукао из колоне оних који ће бити ускоро убијени и одвео у шумарак где је испалио 3 метка у празно како би остале усташе мислиле да га је убио, а њему је рекао да бежи куд зна. Причу испричале ћерка Драгића Миладиновића, Љ.В.

 

8. 8. 2014.

Љ.В.: И онда су вод'ли мога ћаћу, тај један Хрват је био ту, вели: „Шта се узвртио ти Драгићу? 'Ајде ти 'амо да ја тебе убијем у овоме гају“, и узе га из те колоне и одведе га у гај и пуче три пута. Вели: „Готов је.“ Вели: „Бјежи куд знаш, ту немој чекати.“ И доша', вели: „Готов је.“ Вели (неко од осталих усташа): „Требало би га закопат'.“ Вели: „Нека га, кад се вратимо.“ То не'кав Илкан Месић. Он је, био би и мој ћаћа исто, био би на Ме'ину стању закопан, ал' овај га от'о, тај Хрват.

 

Аутор текста: Тај Илкан Месић, он га спасио?

 

Љ.В.: Да, спасио га је из Рушевице.

 

М.В.: А то је био исто најгори. Њега хтео спасити.

 

Љ.В.: Био најгори, а видиш мој ћаћа ваљда му неђе се удовољио и он га изв'о и пука' три пута у грм и вели готово.

 

---------------------------------------

Прича о томе како је мучен и убијен Јово Вујаклија, свекар Љ.В.

 

Љ.В.: Па да, ове што су убијали на Ме'ину стању, веле, од мога мужа тамо су заклали ћаћу и тамо је закопан, на Ме'ину стању.

 

Аутор текста: Како се он звао?

 

Љ.В.: Вујаклија Јово, Рушевица.

 

М.В.: А онда су одвели све те и, тамо, нај су и' прије тукли у Цетинграду, да не могу бјежат'.

 

Љ.В.: Њему су у Цетинграду, он је ишао у реду...

 

М.В.: Ал' 'едан је све'дно утека', јер су по ноћи они то рад'ли.

 

Љ.В.: Један је утека' отуда.

 

Аутор текста: Је л' се зна како се звао?

 

М.В.: А не знам ја како се зва', само сам чула да је неки, мен' се чини отуд' са Буваче, оклен ли је, утека'.

 

Љ.В.: А овоме Мићином ћаћи у Цетинграду, у дроб га ударили бајонетом и она једна Хрват'ца онда посље онај, кад је овај мој муж прича' с тима Хрват'ма, иша', вели, што идеш код ње, каже, њезин је брат твоме ћаћи, вели, проб'о, вукли се за њим, вели он иде, они га туку. На Ме'ину стању је тамо убијен.

 

ВУЈАКЛИЈА Раде ЈОВО из Рушевице, рођен 1889. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

------------------------------------------

 

Прича о томе како је страдао Раде Павковић, ујак М.В.

 

М.В.: Да, да, па и мој ујак Ниџа тај, Ниџа ми смо њега звали, он је био пандур као у опћини. Он је носио пошту, има' оно пандурско одијело, ја се сјећам. Он је горе радио и горе су га у'ват'ли. Кад је о'ша' на посао, у'ват'ли га и готово, оста'. И кога су год могли, те најприје мало главније. Једини је ујак Рад'ца, он је зна' и приметио и извука' се. Они су њега дошли ту кући траж'т' по ноћи, и овај, куцали на прозор и Радинка је пришла к прозору и он је приша' к њој, сакрио јој се испод рокаља (сукње) оних како су биле широке. Да, а и прозор је ту. Они су са батеријом, онда није било свјетла, са батеријом по кући траж'ли, а он се сакрио, а овај њезин, његов син и тај зет од ове Зорке, они су били исто ту, неђе у другој соби, па кад су примет'ли, тамо су на двориште о'шли ван у шуму тамо и онда кад су они о'шли о'зго, онда није више ни долазио ујак Радица.

 

Љ.В.: Па да, покуп'ли, видиш, и тамо на Ме'ину стању клали.

 

ПАВКОВИЋ Миливоја НИКОЛА из Полојског Вароша, рођен 1899. године, опћински пандур, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

 

 

 

Прича о томе како је лугар Јова Цетина из Полојског Вароша код Цетинграда избегао смрт на Мехином стању. Причу сам сазнао од Јовине унуке Д.М. 25. 7. 2014.

 

Њих је било деветнаесторо браће и сестара. Раније сам чуо причу да се, када су усташе купиле људе „за рад у Немачку“ тј. за покољ виђенијих Срба (трговаца, занатлија, свештеника, лугара...) на Мехином стању између Цетинграда и Велике Кладуше, Јова склонио јер је знао да ће га тражити, а усташе су уместо њега повеле његовог брата Перу Цетину.

 

Међутим, права прича о томе како се извукао ишла је нешто другачијим током. Неколико година пред рат, Јова Цетина је као лугар у шуми наишао на жену која је без дозволе оборила неко велико дрво. Она је тестерила дебло, а њен синчић је секирицом скидао гране. Он је питао: „Шта то радиш жено?“, а она је одговорила да има пуно деце и да нема чиме да се греје преко зиме. Јова им рече да могу да покупе дрва, али да морају да прикрију све трагове и да земљом и лишћем затрпају место где је било дрво, да се ништа не примети.

 

Када су лета 1941. године усташе ухватиле Јову Цетину и водиле га према Цетинграду, његове комшије су из даљине гледале и говориле, ако пређе рампу, неће се вратити. Ваљда је на улазу у Цетинград била нека рампа и стража до које су усташе доводиле заробљене Србе и они који су прешли даље иза рампе, више се нису живи појављивали. Код те рампе Јови Цетини прилази један млади усташа у униформи и каже му:

        - Чика Јово, бежи, склањај се како знаш и умеш.

    - Како да бежим?

    - Је л' се сећаш ти оне букве пре пар година када си мене и мајку ухватио у шуми? Е, та ти је буква спасила живот.

 

Јова је пуштен и требало је сва браћа да беже са њим за Београд, али је на крају само он отишао, јер су сви остали решили да се врате, ко због жене, ко због деце. Већина оних који су се вратили је изгубила живот или као цивилне жртве или као борци у партизанским редовима. Јова Цетина је возом отишао у Београд где је дочекао крај рата и ослобођење. Каже да је путовао возом и да му је било најтеже у Руми која је била пуна усташа. Причао је да је током целог пута држао лице прикривено да га неко не би приметио и препознао.

 

Брат Јове Цетине, Цетина Перо убијен на Мехином стању:

ЦЕТИНА Миливоја ПЕТАР из Полојског Вароша, рођен 1912. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

Како су на Мехино стање одведени браћа Милан и Милош Врањеш, сазнајем 8. 8. 2014. од М.В. чији је Милош Врањеш био свекар.

 

Милана су у'ват'ли, Милошовог брата, отале одвели, а Милоша њесу ћели. Он је био шепав, вели, нешто га нога бол'ла, био ваљда није их занима', а покојни стриц, он је био бећар, мога мужа стриц. Муж ми прича'. И иде Милош за њим. Вели: „Ку' 'ш ти“, каже, „за њим“, вели, „они ће њи' поб'ти.“ Радинка га срела ту на цести:

        - „Ма не иди“, вели, „Милоше, они ће поб'ти њи'.“

        - „А куд они мени воде брата“, вели, „ја идем за њим.“

И враћали га пар пута:

        - „Ку' 'ш ти стари, 'ајде“, каже, „кући.“

        - Вели: „Нећу. Што ви“, вели, „водите Милана? Што ће он вами?“

        - „Он нам треба. Ти нам“, вели, „не требаш.“

 До корита иша' за њим, за њима, и они онда кад је доша' до онле, већ стража горе чека, вели: „Кад 'оћеш“, вели, „'ајд' сад међу њи'.“

И 'оша' и он.

 

Браћа Милан и Милош Врањеш убијени на Мехином стању:

ВРАЊЕШ Павла МИЛАН из Рушевице, рођен 1908. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

ВРАЊЕШ Павла МИЛОШ из Рушевице, рођен 1900. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

Смрт Рафе Дејановића – први пут сам за његово страдање чуо новембра 2013. године од М.М. из Слановца, а касније и од Рафиног унука М.Д. из Рушевице и од Л.Р. из Рушевице.

 

Раде Дејановић кога су сви звали Рафо, јер му је право крштено име било Рафаило, па и сви његови потомци носе шпицнамет Рафини, рођен је пред крај 19. века у селу Рушевица код Цетинграда. Одгајили су га отац и мајка који су обоје били глувонеми. Између два светска рата одлазио је, као и многи Кордунаши и Личани, на рад у Америку. Већина их је радила у рудницима. Мучили су се, многи од тешког рада и тешких услова живота разбољевали и прерано умирали. Ипак, они који су преживели све тешке муке рада у Америци, или су у Америци започињали нови живот, неретко остављајући и заборављајући у старом завичају и своје жене и децу и стварајући нове породице у далеком свету или су се враћали пуни пара и куповали земљу у завичају, ширили своја имања и планирали неку лепшу и лагоднију будућност после свих мука које су претрпели. Пред сам почетак Другог Светског рата у Југославији, Рафо се вратио из Америке. Имао је, као ретко ко у околини у то доба, од камена зидану кућу, док су остали имали дрвене куће. Имао је добре коње и велико имање. Волео је да се извезе коњима у Цетинград, да сврати у гостиону код браће Циндрића, па да чашћава јелом и пићем људе које познаје, а понекад да части и целу гостиону.

 

М.М. ми је за смрт Рафину испричао следећу причу. Усташе су камионима на превару купиле Србе по селу, говорећи им да иду „на рад у Немачку“, а уствари су већ имали план да их све побију на Мехином стању између Цетинграда и Кладуше. Рафо се игром случаја није затекао код куће када су покупили велики број мушкараца из села, па је, вративши се, питао народ где су људи из села, на шта су му одговарали да су малопре одвезени камионима за Цетинград и да их воде на рад у Немачку. Рафо није ни слутио шта им се спрема, па је наводно, не желећи да изостане од осталих људи из села, трчао цестом до Цетинграда и кад је тамо дошао усташе га убију.

 

Од Рафиног унука, М.Д. чуо сам мало другачију причу:

„Тадај, то сам ти хтио рећи само, да је Рафо доша' '41. из Амер'ке. Деда, мој деда, звани Рафо, а њему је име Рафаило, презиме Дејановић. Он је има' коње тадај, љепе коње. И тако он ту живио једно вријеме и у'вати га и рат ту код нас. И он, сад мене чуди само то, зашто је он отиша' у Цетинград пјеш'це, а има' коње. А иначе он је волио с коњ'ма, он је има' љепе коње и затегне узде и оп, правац Цетинград, горе пије у друштву и ово и оно и знаш и тако. И овај, он је отиша' пјеш'це у Цетинград, то је још '41. и сио у гостиону ђе је он иначе долазио у гостиону код неких Циндрића, Иве и Нине. И сад, кад је попио то пиће, назва', позва' друго, каже њему тај Ива, ал' Нина, сад не знам, они су били обадва, били су браћа неђе можда у год'ну дана размака, бил' су обадва пријатељи као Раф'ни и вели њему тај 'едан, доша', вели:

-          „Рафо, попиј то пиће и бјежи преко Глав'це, преко шанца тамо преко, бјежи кући, уб'ће те.“

-          „Кога? Мене“, вели, „уб'ти?“, а он мало попио, знаш, каже: „Неће мене моји Крањчићи (Хрвати).“

        -     „Рафо, бјежи, уб'ће те Рафо.“

То није прошло можда некол'ко минута, овај, шта ја знам, није он ни попио то пиће, иду цестом, иду кроз Цетинград, већ возе наше људе и купе и покупе њега и за Ме'ино стање. Оде Рафо на Ме'ино стање, а оздо су воз'ли из Рушев'це, воз'ли су Перу Рибића, овај, Ђуру Дејановића, онда, још, кога су нашли на цести и код куће, тога су покуп'ли и у камион. И сад, моји стари, заправо стари мој и баба, Раф'на жена, она је, мисли нема Рафе кући, нема Рафе, мисли шта је, што се десило. Они иду спрем'ти брже коње и ћаћа ће воз'ти њу да види ђе је Рафо, у Цетинград. И срећом, што кажу, срећом се дес'ло 'едан квар, коњи се заиграли и пукне спуст од руде, знаш, онај што веже руду, и пукне спуст од руде. И они сад, коњ се један помери од руде, овај је оста'. Брже, 'ајде тражи кљешта, тражи, овај, жице да то навеже, настави, шта ја знам. Кад овај, и таман да су били ишли скроз, били би стигли на цесту, а док је он то навеза' и крен'о, цестом иде камион и вичу људи: „О Мићо, одосмо ми Мићо. Готово је Мићо, ми одешмо.“ Вози камион, опет пун камион вози људи, возе за Ме'ино стање.

 

А је л' су они знали да иду за Мехино стање или?

 

Па, можда су и знали. Не знам. Њесу знали да иду на Мехино стање. Они су само знали да су их усташе по'ватале и да их возе у камиону, е сад, стрељање, друго ништа.

 

Јер, ја сам читао негде да су их на превару, да су говорили да иду на рад у Немачку.

 

Може бит' свашта, не знам, само главно, они су, знаш, и они млате и ми испали ван, мислим сви, онако, дјеца и они, неко шешир, неко капу дига' 'вако увис са цесте: „Одосмо ми“, каже, „Мићо, Драгица, одешмо ми.“ И тако да Мићо није стига' на цесту, није, овај, њесу и њега покуп'ли. Бил' би и њега покуп'ли. Кад је онда ту отиша' и Рафо и свију су, вели, за Ме'ино стање и тамо су их поубијали у Ме'ином стању. Тамо убијено нешто око 2 'иљаде људи у три гробнице.

 

Значи, оних тих дана кад се то дешавало, то је било лето '41. је ли тако?

 

Да, да.

 

Они нису претпостављали шта ту иде?

 

Па, нису претпостављали. Наши нису претпостављали, овај, да ће их комшије. То су комшије већином, који знаду ту, ја знам овога, знам онога и купили редом, 'ајде, идемо Мићу узет', идемо Рафу, идемо, знаш, редом. И усташе све, неки Илкан, неки Јосо и шта ја знам, те из Рушев'це, они су у Рушев'ци жив'ли. Они су ургирали да се ти људи покупе и да се стрељају. Е да, и тако, оде и Рафо.

 

 

Рафаило Раде Дејановић, убијен на Мехином стању:

ДЕЈАНОВИЋ Јанка РАДЕ из Рушевице, рођен 1895. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

Прича о томе како су страдали на Мехином стању и како су се спасили неки Рушевчани, испричао ми је Л.Р. из Рушевице:

 

Тада су покупљени Ђуро Дејановић звани Ђуран и Петар Перо Рибић и тада су усташе ишле и купиле људе цестом одоздо из Широке Ријеке где су кога нашли и још су преварили 4 дечка, наредио им неки бравар који је био старешина села да пазе на мост, да морају чувати мост код Бистрицког, а њему је Илкан Месић рекао да нареди.

 

4 младића који су покупљени код моста:

Стево Гњатовић,

Раде Мартиновић звани Зечинкин,

Коста Рибић звани Мишо, шустер

и Миле Рибић, син Николе и брат Саве Рибића

 

(И)ГЊАТОВИЋ Николе СТЕВО из Рушевице, рођен 1908. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

МАРТИНОВИЋ Нинка РАДЕ из Рушевице, рођен 1920. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

РИБИЋ Николе МИШО из Рушевице, рођен 1919. године, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941. (право име Коста, звали га Мишо, синовац Миле Јованчова)

РИБИЋ Николе МИЛЕ из Рушевице, рођен 1921. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

Перо Рибић и Ђуран Дејановић су радили неки бетон код млина и кад су завршили преграду да вода више туда не може да пролази, пошли су код ковача Павића да клепају сечивице и срела их је Бојица Поткоњак и рекла им: „Бјеж'те, људи, бјеж'те, ево купе о'здо иду.“ Ђуран је био снажан и неустрашив па је рекао: „Њесу људи волови да их кољу.“ Био је у Првом Светском рату у војсци, али није доживео ништа слично, па није могао ни да претпоставља шта им се спрема, погрешно су проценили ту Бојицу, кренули напред, а усташе су наишле и покупиле их.

 

Л.Р.:„Наша кућа далеко од цесте једно 100, какви, 50-60 метери с љеве стране, и они иду горе, возе се с камионом горе, тај Ђуран, а Ђуранова кућа овако на брду, на другом крају и он узео шешир и маше жени да одеше. То смо ја и тата мој гледали кроз ограду, видели камион и видимо њега и познали њега и отишли заувек. Нису вјеровали ономе ко... Не знам, не знам што бих ти рекао.“ 

 

РИБИЋ Милована ПЕТАР из Рушевице, рођен 1901. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

ДЕЈАНОВИЋ Станка ЂУРО из Рушевице, рођен 1898. године, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

Илкан Месић је послао допис из Цетинграда, да дођу у Цетинград Миле Рибић звани Јованчов, Никола Рибић, Раде Рибић, Илица Тадић и други, једно 5-10 људи. Написао је да дођу у Цетинград, да је рекао начелник и на крају се преварио, био је несмотрен, па је написао да дође и Милић Вулетић из Равне Долине. Сви претходно набројани су из Рушевице, а Милић Вулетић из засеока који се налази иза суседног села Маљевачко Селиште што је код Николе Рибића, рођеног брата Миле Рибића Јованчова изазвало одређену сумњу. И онда је тај бравар, сеоски старешина позвао људе да дођу код куће Миле Јованчова (Рибића) који је био писар у Цетинграду за време Југославије, он је био ту код куће и његов отац Јованац исто је био ту. И позвали су људе да дођу, и они су се спремали да иду горе у Цетинград. Сишао је са брда Никола Рибић - рођени брат Миле Јованчова и рекао: „Што је људи било?“ Он није служио војску и имао је само једно око, али је и поред та два „недостатка“ видео боље од других који су служили војску и имали оба ока. Они му објасне шта је. Како каже Л.Р. „А он је био чудо чо'ек:“ Он је окупљенима рекао: „Ала људи, па да л' ви мислите мозгом? Па видите ли ви да он каже Рушевица, па се пребацио у Равну Долину? Па ко би то написао, треће село тамо? Не идите ви до сутра никуда, останите сви код куће.“ Он је то њима рекао и они су сви остали код својих кућа и сви су остали живи, а његов рођени брат који је био писар, каже: „Ја идем сам од себе, мене неће Крањци (Хрвати).“ Прочула се прича да је 5 стотина Срба заклано на Вељуну око Светога Ђурђа. Али то се прочуло, непотврђено, нагађа народ, да ли јесте или није истина. Пет стотина Срба. Покупили су попове, учитеље, лугаре, цестаре, писмене, богате, све најјаче и све покупили и за ноћ убили, затрпали и отишли. И то је затајило, више нису клали од Ђурђевдана. Тај исти Николица Рибић каже своме брату Мили док није отишао горе:

        - „О Миле, не иди горе, убили су 5 стотина Срба, у Вељуну.“

А Миле каже:

        - „Ма Нина није то истина, они су отишли за Њемачку на робију.“

А овај неписмен, али је закључивао:

        - „Миле, од њих 5 стотина један би писао ваљда. Они су сви заклани.“

Миле који је био школован не верује, а Николица који није имао ни дана школе види нешто што овај не види. Рођена браћа, није му веровао, а све што је Николица рекао, тако је и било.

Дошао горе, везали га и одвели на Мехино стање. Он је био писар у Цетинграду, сви су га знали, а Николица, његов брат је био неписмен.

 

 

РИБИЋ Јована МИЛЕ из Рушевице, рођен 1905. године, благајник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

Аутор текста: А ови што су били, што нису отишли?

 

Л.Р.:Ти су остали онда:

Милош Жегарац,

Николица Рибић,

Радица Рибић – он је отишао у Србију,

Душан Рибић,

Миле Ђуричин,

амо није ниједан о'ша' горе, тај Семина само био у'ваћен, он је утека'.

У Слановцу било људи,

Душан лугаров

Семина,

Мешан

Драгић

Шлосар

Гривоња

Драгић Миладиновић и његов брат Милутин

Миладиновић и његов брат Илија

Симо имао седам синова

укупно 17 људи који су остали, тј. нису се одазвали позиву

Полић – он је био борац, имао је пушкомитраљез, право име му је било Марко Дејановић, а звали су га Полић. И његов брат је остао жив, а ови други су отишли. Полић је отишао у партизане где је и погинуо као пушкомитраљезац и велики борац.

 

 

Усташе из Рушевице су били:

- Браћа Јосан и Нина Грдић, убијени када су партизани ослободили Цетинград

- Браћа Илкан и Паве Месић

- Браћа Миле и Паве Међед

- Ивковић звани Иваћ, син Манде Циганке

- Марко Јурковић звани Нићица, исто Ром, био после рата на робији због убиства Драгице Жегарац док је био у усташама, после робије се вратио у село и живео тамо

- Стефанац, муж Анице Стефанац

- брат Тоје Галетића из засеока Слановац, звани Николић (Тоја Галетић чувао Србе за време рата и није дао да се пале њихове куће, а на крају усташе запалиле само његову кућу)

 

Неки од злочина за које се зна да их је извршио усташа Илкан Месић из Рушевице:

 

Илкан Месић је довезао коњима из Цетинграда Нинка Жегарца из Рушевице и Милу Вулетића из Полојског Вароша и свратио их у подрум Радице Мартиновића у Рушевици и ту их заклао. Ваљда је слао Нинка у Рушевицу два пута да зове неке Србе да дођу у Цетинград и ови нису хтели да дођу и он због тога убије Нинка.

 

Илкан Месић је на раскрсници званој Вилин криж заклао Јанка Крмара, оца Тоше Крмара из Самареваца и пекао га на ражњу. После рата Тоша Крмар упао је у кућу у Рушевици у којој су живеле жена и ћерка Илкана Месића и полио кревет петролејом у покушају да  запали њихову кућу. Полиција га је сутрадан нашла и Јанко је пред судијом изјавио да је то урадио зато што му је Илкан заклао оца и пекао га на ражњу. Тоша Крмар је због тога покушаја паљења куће добио нешто робије, око годину-две дана.

 

 

Сведочанство из књиге професора Ђуре Затезала „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“

 

Миле Мишковић

Село Радовица

Цетинград

Слуњ

 

“… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моје село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало је 200 српских и 150 хрватских домаћинстава. Одмах послије пропасти Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске појавиле су се усташе које је предводио жупник (свештеник) Перо Медвјед.

 

Већ на сам Ђурђевдан, 6. маја 1941. године, усташе руковођене овим римокатоличким свећеником ухватиле су 16 Срба из села Боговоље, опћина Цетинград и одвели их према Слуњу, успут их тукли и убили из пушака. Међу невино убијеним био је Блануша Лазо, његов син Миладин и Лазо Ркман, трговац из Боговоље. Само три дана након Св. Ђурђа одвеле су усташе: Раду Мартиновића из Рушевице, Цвијана Вулетића из Полојског Вароша и Петра Бижића из Рушевице. Њих су страшно тукли на путу до Слуња. Тамо су их талијански офцири отели усташама и довели их њиховим кућама.

 

У ноћи 31. јула на 1. аугуста 1941. упадале су усташе у српска насеља, проваљивали су у српске куће и одводиле Србе мушкарце у Цетинград. Тамо су их затворили у зграду Опћине и жандармеријске станице. Већ слиједећег дана су их утрпале усташе у камионе и одвезле према Великој Кладуши, те на “Мехино стање” гдје су их побиле над рововима које су били ископали југославенски војници. Тукли су их усташе и убадале ножевима приликом убацивања у камионе. Тако је Лази Мартиновићу из Радовице испао из трбушне шупљине дроб, приликом убацивања у камион, јер му је трбух био избоден ножем. Тада су усташе с подручја опћине Цетинград похватале и одвеле 300 Срба мушкараца и побиле на Мехином стању. Наводим имена оних чијих се имена добро сјећам: Одведени су и убијени у времену од 3. до 5. аугуста 1941. године ови моји комшије и рођаци: Лазо Мартиновић, Цвијан Вулетић, Милутин Дејановић и његов брат Перо, Милан Подкоњак, Никола Павковић, Перо Цетина, учитељ (грешка, треба свештеник) Милош Вујић, учитељ Миленко Ивошевић из Радовице. Из села Рушевице: Милан Радић, Миле Тадић звани Тубан, Перо Раусављевић, Васиљ Раусављевић, Нинко Дејановић, Илија Рибић, Миле Рибић, Петар Рибић, Милован Селаковић, Миле Рибић, Симо Жегарац, Лазо Жегарац, Никола Рибић, Бранко Рибић, Миле Мартиновић, Милић Сремац и његов брат Милош, Стево Гњатовић, Перо Судар и његов син Миле, Милован Ћулибрк и његов брат Нинко, Перо Поповић и његов брат Драгић, Никола Вулетић, Ђуро Дејановић, Никола Дејановић, Јово Вујаклија, Милош Врањеш и његов брат Милан, сви сељаци-земљорадници. Из Цетинграда су одведени и убијени: Лука Крмар, обућар, Милош Жегарац, трговац, Владимир Мандић, учитељ, Јосиф и Марко Тепавац, браћа, Богдан Кангрга, трговац, Ђуро Пјевац, гостионичар, Стево Курузовић, пекар и његов отац Симо, сељак, Драгић Брковић, пекар и његов брат сељак Перо, Миливој Брковић, кројач, Петар Брковић, бановински путар, Радивој Брковић, кројач, Дмитар Брковић, сељак, Јован Брковић и Миле Брковић, сељаци и Ђуро Басара, трговац. Из Подцетина: Миле Мандић, финанц у пензији, Јово Мандић, жандарм. Наредник у пензији, Никола Мандић, сељак, Никола Јеличић, лугар, Миле Мандић, сељак, те више других чијих се имена не могу сјетити. Из Савић Села њих неколико од којих се сјећам Стеве Савића, земљорадника. Више њих из села Маљевца и села Бухаче. Већ 5. аугуста 1941. године усташе руковођене католичким жупником Пером Медвједом похватале су све српске породице у Цетинграду, затворили их у подруме жандармеријске станице, а сутрадан су их одвели пјешице на брдо звано “Бакић главица” крај Цетинграда. Ту су их усмртили неке ножевима а неке ударајући маљевима по главама. Лешеве су побацали у једну велику јаму из које се је прије вадила руда за жељезару крај Топуског. Тада су усташе побиле слиједеће Србе: Милицу Крмар са кћерком старом 4 године, Драгицу, супругу трговца Милоша Жегарца, њиховог слијепог сина старог 15 година и Драгичину мајку, супругу учитеља Мандића са сином Бранком (2) и другим сином (7), Ранку Басара, супругу трговца Ђуре Басаре са дјететом старим двије године, Олгу Кангрга, Софију Пјевац са кћерком Надом (13), супругу Пјевац Петра са четверо мале дјеце, старе од једне до седам година живота, те још двоје дјеце њеног мужа брата Раде из Винковаца, која су се случајно затекли код свога стрица и стрине, супруга Павла Пјевца и њихово двоје дјеце у старости, двије и четири године, супруга Петра Пјевца и њених троје дјеце у старости испод 13 година, супруга Стеве Курузовића, пекара и двоје њихове дјеце од 1 и 3 године. Тог истог дана одвеле су усташе и убиле: Даницу Вујић, супругу Милоша, православног свештеника из Радовице са двоје њихове дјеце од којих је једно било старо 2 године, а друго само 6 дана, сестру свештеника Милоша, супругу Саве Којића, свештеника из Бухаче. Готово сви супрузи ових жена били су већ побијени, пар дана раније.

 

На брдо “Бакић главицу” одведен је и сељак Павао Пјевац. Њега су хрватски војници изболи ножем и бацили у јаму, мислећи да је мртав. Када су усташе обавиле свој крвави посао отишле су пјевајући. Павао Пјевац се подигао, изашао из јаме и дошао у своје село. Излијечио се. Он је мени и преживјелим испричао све у детаље о том масовном покољу наших најмилијих на брду “Бакић главица”.

 

… Павао је причао: “Када су нас усташе хватале, говориле су нам да са собом понесемо сав новац и накит који имамо, јер нас воде у логор па ће нам то требати за куповање животних намирница. Када су нас увеле у подрум жандармеријске станице у Цетинграду, одузеле су усташе све што су нашли код похватаних Срба, а приликом одузимања и након тукле су усташе свакога и не само нас мушкарце него жене и дјецу. Жене и дјевојке па и дјевојчице силовали су усташе и Павелићеви оружници у присуству жупника Медвједа. Дјеца су била присиљена гледати муке својих мајки и сестара, гледале су како им крвници силују њихове најмилије. Тако се на супрузи учитеља Мандића изредало њих 16 усташких крволока. Ова јадна жена запомагала је, па се је смиловао командир оружничке станице и забранио даље силовање ове јадне жене. Видио сам тада су усташе силовале кћерку Ђуре Пјевца, Наду из Цетинграда стару 13 година. Силовали су и неке друге чијих се имена сада не могу сјетити. Своје нагоне задовољавале су усташе у присуству затворених, њихових мајки и очева. Чим се спустила ноћ, нас онако изударане и измучене, к томе без хране и воде извеле су нас усташе и оружници из подрума жандармеријске странице. Падала је јака киша. Мајке су носиле своју јадну дјечицу у наручју и неке водиле уза се, која су им се држала за сукње. Нико од нас није знао куда нас воде. Након неког времена довели су нас на брдо “Бакић главицу”. Ту нас је дочекало још неколико усташа, нама познатих Хрвата из Цетинграда. Одмах су почели својим крвавим занатом, почели су клати дјецу. Прво су истргли из наручја дијете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му је пререзао пред мајком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у јаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као бијесне звијери на другу дјецу, те њихове мајке и баке, затим на нас мушкарце. Клале су ножевима и ударале по главама усташе како Србе мушкарце тако жене и дјецу им њихову. Мене су уболе ножем на два мјеста у тијелу. Ево овдје и овдје. Још се добро позна. Ране смо некако залијечили, али тугу и жалост нећемо моћи никада излијечити…

 

Послије овог покоља на брду “Бакић главици” ишле су усташе, прича даље Миле Мишковић, по српским селима и убијале одреда свакога кога би затекле. Срби су бјежали у шуме и тако спашавали своје голе животе. Тако су у мом селу Радовици ухватиле усташе и убиле: Марка Мартиновића, Ђуру Пекеча, Јеку Бастаја, Душана Миљуша, Перу Ромчевића, Мишу Томаша и још неколико жена и дјеце, којима се не сјећам имена. Усташе су српске куће пљачкале. Односиле су готов новац, робу, намјештај, шиваће машине, обућу, све шта им се свиђало. Одгонили су стоку у своја села: говеда, коње, овце, козе и свиње, као и перад. Наше су псе поубијали.

 

Дана 19. аугуста дошле су усташе, домобрани и оружници у ова наша и друга српска насеља. Овога пута поред пљачке, убијали су, затварали у куће и палили наше становнике заједно с кућама и господарским зградама. Тако су у својим кућама изгорјели: Ђуро Дерета и његова сестра у Рушевици, Томислав Томо Кунић из Глинице изгорио је у ватри своје куће са 12 чланова своје породице. У овом селу усташе су проболе ножем врат дјевојчици старој 12 година, а сва њена породица поклана је и запаљена у властитој им кући. Многи су бјежећи пред усташким ножем скакали у поток Глину и у њему су умирали. Тада су усташе и домобрани запалили све куће и господарске зграде у селима: Гојковац, Жрвница, Бегово Брдо, Рушевица, Горња и Доња. Запалили су и све млинове на потоцима Глина и Рушевици, тако да преживјели Срби не би имали гдје да мељу жито. Након овога злочина усташе и католички жупници су позивали преживјеле Србе да дођу у Цетинград и пређу у католичку вјеру па им се више неће ништа лоше чинити. У тој акцији посебно се истицао жупник Перо Медвјед. Становници Беговог Брда прешли су на исламску вјеру али им то није ништа помогло, јер су већ у марту (априлу) 1942. године сви које су усташе затекле поклани. И опћинска управа у Цетинграду позвала је Србе да пређу из православне на римокатоличку вјеру а они који то не учине могу прећи и у исламску, јер да су те двије вјере једино у хрватској држави праве и дозвољене. Они који су отишли на покрст у Слуњ, више се кући нису повратили. Поклани су у Слуњу. Сјећам се да је у Слуњ међу осталима отишао на покрст: Миле Шкорић, Марко Шкорић, Марко Перић из Маљевца и тамо их усташе поклале. Тако су убијени на превару и Симо Шкорић, трговац стоком и његова цијела породица.

 

20. аугуста усташе и домобрани су опљачкали Српске православне цркве у Радовици, Широкој Ријеци и Бухачи па запалили. Дана 1. новембра 1941. године убиле су усташе у мом селу Прица Миливоја и сина Миле Вуксана (страдао нехотично од партизана). Раним јутром 2. новембра упале су усташе у моју колибу на згаришту ми куће свезали ме и одвели у Цетинград заједно с Прицом и Милом Вуксаном, очевима убијених младића. Затвориле су нас усташе у подрум жандармеријске станице, гдје смо проборавили пет дана. Тукле су нас усташе по три пута ноћу. Шестог дана одвели су нас у Слуњ, а затим у Загреб. У Загребу смо лежали у затвору три и пол мјесеца. Ту је било много заточених Срба и нешто Хрвата. Многе су затворенике изводиле усташе ноћу и убијале. Пребацили су ме у усташко редарство у Загребу гдје сам био с другим Србима до 22. априла 1942. У затвору усташког редарства трпјели смо поред батина и велику глад. Хранили су нас само са крављом репом, која је била кухана на води без масти.

 

У логору Јасеновац:

Дана 23. априла 1942. одвеле су ме усташе из Загреба с још 13 Срба у логор Јасеновац. Сјећам се да су са мном у Јасеновац одведени: Ђуро Вуцелић, поднаредник југославенске војске, родом из Горњих Дубрава код Огулина, Тадија Милосављевић, земљорадник из Србије, Ђуро Шарић, земљорадник из Лике и Милан Кијурина, земљорадник из Пашин Потока, опћине Цетинград, имена других се не сјећам. Када су нас довели у логор Јасеновац, увеле су нас усташе у један тунел и ту нас темељито претресле, те нам одузели све шта смо још имали. Послије извршеног претреса одвојили су од нас Милу Вуксана и Милана Кијурину. Њих су одвеле усташе мало подаље од нас и пред нашим очима убиле маљевима по глави. Нас су одвели у неку бараку. Већ сутрадан су нас одвели у село Градину, гдје смо морали рушити српске куће и материјал одвозити - преважати у логор Јасеновац. Од овог материјала прављене су штале за опљачкану српску стоку. Од једног дијела материјала из Градине, а порушених српских кућа и господарских зграда зидана је и једна велика пећ. Усташе су нам говориле да ће се Срби палити у тој пећи. Након мјесец дана послије доласка у логор, разболио сам се од срдобоље, јер сам јео покварено коњско месо. Логорски лекар дао ми је поштеду. Та исти дан логорски заповједник издао је наређење да се покупе Срби-заточеници који су услијед болести или старости неспособни за рад, па да се побију, јер да их је штета бадава хранити. Тај дан покупили су усташе нас 105 по логору. Све су нас постројили у строј и повели на логорско гробље крај Саве да нас побију. Ја сам прозрео њихову намјеру, па сам искористио прилику када усташе нису гледале у наш строј, искочио сам и сакрио се иза једне бараке. На исти начин побјегао је из строја смрти и Ђуро Вучковић из Глине и сакрио се иза друге бараке. Сви остали из строја, њих 103 одведени су на логорско гробље и тамо побијени маљевима по глави. Већ слиједећи дан послије овог покоља, били смо постројени у кругу логора. Усташе су пред нас извеле једног Србина, испребијаног заточеника и наредиле му да легне на земљу. Када је овај Србин онако измрцварен легао, пришао му један усташа и из револвера пуцао му у затиљак и тако га усмртио. Послије тога су нам рекли да је он хтио бјежати, па је зато убијен. Речено нам је да ће за свако покушано бјекство стотину Срба платити главом. Тако су и радили како су и о томе говорили. Једнога дана када су тражили заточенике да се јаве за рад у Њемачкој, јавио сам се и ја, како би се спасио стравичног живота у логору Јасеновац, а и сигурне смрти. Отпремљен сам са неколико других, 4. јуна 1942. године на рад у Њемачку. Ту сам остао до 23. јуна 1943. године. Тада сам са пасошем из Њемачке допутовао у Београд и тако остао жив…”

Опширније види, Архив Југославије, фасц. 922, Записник од 30. јуна

1943.

Мишковић Миле с.р.

 

Поименичан попис жртава убијених на Мехином стању:

 

Масовна гробница МЕХИНО СТАЊЕ на граници Хрватске и Босне тј. општине Цетинград и општине Велика Кладуша – око 500 жртава са територије Хрватске и непознат број жртава са територије Босне тј. општине Велика Кладуша:

262 жртве из општине ЦЕТИНГРАД – котар СЛУЊ (од тога троје Руса),  

170 жртава из котара ВОЈНИЋ

62 жртве из котара ВРГИНМОСТ:

 

 

Општина Цетинград: 262

 

 

ГОРЊА ЖРВНИЦА: 3

 

1. МАТИЈЕВИЋ Станка ЂУРО, 1922, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
2. МАТИЈЕВИЋ Станка ПЕТАР, 1908, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. РОНЧЕВИЋ Станка ПЕТАР, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

 

 

РАДОВИЦА: 2

 

1. ИВОШЕВИЋ Боже МИЉЕНКО, 1912, учитељ, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
2. ВУЈИЋ Станка МИЛОШ, 1917, православни свештеник. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

ПОЛОЈСКИ ВАРОШ: 7

 

1. ЦЕТИНА Миле МИЛКА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
2. ЦЕТИНА Миливоја ПЕТАР, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. ДЕЈАНОВИЋ Миле МИЛУТИН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. ДЕЈАНОВИЋ Миле ПЕТАР, 1916, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. МАРТИНОВИЋ Миле ЛАЗО, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
6. ПАВКОВИЋ Миливоја НИКОЛА, 1899, опћински пандур. Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
7. ПОТКОЛЊАК Илије МИЛАН, 1883, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
8. ВУЛЕТИЋ Петра ЦВИЈАН, 1897, цестар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

РУШЕВИЦА: 37

 

1. ЋУЛИБРК Јована МИЛОВАН, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
2. ЋУЛИБРК Николе НИКОЛА, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. ДЕЈАНОВИЋ Николе ЂУРО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. ДЕЈАНОВИЋ Станка ЂУРО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. ДЕЈАНОВИЋ Раде НИКОЛА, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
6. ДЕЈАНОВИЋ Јанка РАДЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
7. ИГЊАТОВИЋ Николе СТЕВО, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
8. МАРТИНОВИЋ Нинка РАДЕ, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
9. МИЛАДИНОВИЋ Станка МИХАЈЛО, 1906, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
10. ПАВИЋ Раде ДРАГИЋ, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
11. ПАВИЋ Раде ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
12. РАУСАВЉЕВИЋ Симе ПЕТАР, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
13. РАУСАВЉЕВИЋ Томе ВАСИЉ, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
14. РИБИЋ Николе ИЛИЈА, 1871, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
15. РИБИЋ Јована МИЛЕ, 1905, благајник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
16. РИБИЋ Николе МИЛЕ, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
17. РИБИЋ Стојана МИЛЕ, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
18. РИБИЋ Николе МИШО, 1919, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
19. РИБИЋ Милована ПЕТАР, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
20. САВИЋ Милића МИЛОШ, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
21. СЕЛАКОВИЋ Станка МАРКО, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
22. СРЕМАЦ Илије МИЛИЋ, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
23. СРЕМАЦ Илије МИЛОШ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
24. СУДАР Мише ПЕТАР, 1870, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
25. ТАДИЋ Марка МИХАИЛО, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
26. ТАДИЋ Алексе МИЛАН, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
27. ТАДИЋ Ђуре МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
28. ТАДИЋ Милоша МИЛЕ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
29. ТАДИЋ Николе МИЛЕ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
30. ТАДИЋ Павла МИЛОШ, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
31. ВРАЊЕШ Павла МИЛАН, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
32. ВРАЊЕШ Павла МИЛОШ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
33. ВРАЊЕШ Павла МИЛУТИН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
34. ВУЈАКЛИЈА Раде ЈОВО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
35. ВУЛЕТИЋ Раде НИКОЛА, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
36. ЖЕГАРАЦ Петра ЛАЗО, 1903, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
37. ЖЕГАРАЦ Миливоја СИМО, 1886, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

ЦЕТИНГРАД: 23

 

1. БАСАРА Милоша ЂУРО, 1904, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
2. БРКОВИЋ Саве БРАНКО, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
3. БРКОВИЋ Саве ДЕСАНКА, 1930, ђак, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
4. БРКОВИЋ Симе ДРАГАН, 1910, пекар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. БРКОВИЋ Дмитра ДУШАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
6. БРКОВИЋ Михајла МИЛОШ, 1904, кројач, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
7. БРКОВИЋ Миле НИКОЛА, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
8. БРКОВИЋ Миле ПЕТАР, 1901, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
9. БРКОВИЋ Симе ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
10. БРКОВИЋ Симе САВО, 1910, пекар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
11. КАНГРГА Дане БОГДАН, 1913, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
12. КАРАС Миле МИЛИВОЈ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
13. КРМАР Николе ЛУКА, 1908, опанчар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
14. КУКУРУЗОВИЋ Николе РАДЕ, 1915, кројач, Србин. Убиле га усташе на Мехином стању 30. 7. 1941.
15. МАНДИЋ Милана ВЛАДИМИР, 1901, учитељ, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
16. МОМЧИЛОВИЋ Раде ЂУРО, 1911, обућар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
17. ПЈЕВАЦ Јове ЂУРО, 1905, месар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
18. ПЈЕВАЦ Томе МИЋО, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
19. ПЈЕВАЦ Петра ПЕТАР, 1908, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
20. ТЕПАВАЦ Илије ЈОСИФ, 1891, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7.- 1941.
21. ТЕПАВАЦ Симе МАРКО, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
22. ЖЕГАРАЦ Симе ЛАЗО, 1905, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
23. ЖЕГАРАЦ Симе МИЛОШ, 1904, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

ДЕЛИЋ ПОЉАНА: 3

 

1. ПРИЦА Луке РАДЕ, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
2. РИБИЋ Милица ДРАГАН, 1911, пандур, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. ВИШЊИЋ Ђуре ЂУРО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

 

МАЉЕВАЦ: 103 (4 члана партије и 99 цивила)

 

1. ЦВИЈАНОВИЋ Марка МИЛОШ, 1904, сељак. Србин. Члан КПЈ од 1939. Убиле га усташе у Мехином Стању 30. 7. 1941.
2. ОБРИЋ Петра МАРКО, 1891, сељак, Србин. Члан КПЈ од 1939. Убијен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. ПРАЖИЋ Стевана ИЛИЈА, 1906, сељак , Србин. Члан КПЈ од 1939. Убијен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. УЗЕЛАЦ Уроша РАДЕ, 1897, сељак, Србин. Члан КПЈ од 1939. Убијен од усташа у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. БАЛЧИН Јанка ЉУБИЦА, 1921, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
6. БАСАРА Николе МИЛКА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
7. БЈЕЛИВУК Драгана МИЛАН, 1940, дијете, Србин. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
8. БЈЕЛИВУК Стевана МИЛКА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
9. БЈЕЛИВУК Драгана НИКОЛА, 1938, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
10. БОСНИЋ Николе МИЛИВОЈ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
11. ЧАВИЋ Ђуре ДРАГАН, 1922, постолар, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
12. ЧАВИЋ Ђуре ЈАНКО, 1917, трг. помоћник, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
13. ЂУРИЋ Милоша ЉУБИЦА, 1879, Сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
14. ЂУРИЋ Мирка МИЛИЦА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
15. ИВАНЧЕВИЋ Илије ЂУРО, 1917, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
16. ЈАНЧИЋ Миле ЂУРО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
17. ЈАНЧИЋ Миле ЂУРО, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
18. ЈАНЧИЋ Ђуре МИЛЕ, 1919, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
19. ЈАНЧИЋ Пане МИЛЕ, 1899, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
20. ЈАНЧИЋ Ђуре САВА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
21. КРЊЕТА Дмитра АНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
22. КРЊЕТА Марка БОЈА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
23. КРЊЕТА Милана БОСИЉКА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
24. КРЊЕТА Милана ДУШАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
25. КРЊЕТА Јована ЛАЗО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
26. КРЊЕТА Саве МИЛАН, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
27. КРЊЕТА Миливој МИЛЕВА, 1904, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
28. КРЊЕТА Милана МИЛИВОЈ, 1930, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању, 3. 8. 1941.
29. КРЊЕТА Милана РАДЕ, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
30. КРЊЕТА Милана РАНКА, 1934, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
31. МАРЈАНОВИЋ Милића ЈЕЛИЦА, 1866, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
32. МАРЈАНОВИЋ Драгића ЈОВАН, 1939, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
33. МИЉУШЕВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
34. МИЉУШЕВИЋ Марка ЉУБИЦА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
35. МИЉУШЕВИЋ Ђуре МИХОЉКА, 1859, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
36. МИЉУШЕВИЋ Стојана МИЛА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
37. МИЉУШЕВИЋ Милића МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
38. МИЉУШЕВИЋ Јована МИЛКА, 1887, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 10. 8. 1941.
39. МИЉУШЕВИЋ Марка МИЛКА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
40. МИЉУШЕВИЋ Миливоја НИКОЛА, 1906, цестар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
41. МИЉУШЕВИЋ Стојана НИКОЛА, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
42. МИЉУШЕВИЋ Ђуре ПЕТАР, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
43. МИЉУШЕВИЋ Раде РАНИЦА, 1932, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
44. МЛАЂАН Петра АНЂА, 1896, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
45. МЛАЂАН Марка БОСИЉКА, 1927, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
46. МЛАЂАН Јанка ДРАГИЦА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
47. МЛАЂАН Милића ДУШАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
48. МЛАЂАН Миле ЉУБА, 1921, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
49. МЛАЂАН Илије МАРИЈА, 1877, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
50. МЛАЂАН Милића МИЛАН, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
51. МЛАЂАН Милића МИЛОШ, 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
52. МЛАЂАН Ђуре РАНКА, 1932, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
53. МЛАЂАН Јована СОФИЈА, 1877, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
54. МЛАЂАН Милића СОФИЈА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
55. МЛАЂАН Петра СТАНА, 1891, сељанка, Српкиња. Убиле ју усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
56. НОВАКОВИЋ Милоша ИЛИЈА, 1908, слуга. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
57. ОБРИЋ Петра МАРИЈА, 1897, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
58. ОБРИЋ Ђуре МИХАИЛО, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
59. ПОПОВИЋ Марка МИЛОШ, 1903, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
60. ПРАЖИЋ Илије ДУШАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
61. ПРАЖИЋ Николе МИРКО, 1917. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
62. РАДИЋ Марка ГОЈКО, 1907, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
63. РАДМАНОВИЋ Николе БОЖО, 1869, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
64. РАДМАНОВИЋ Петра ДАНИЦА, 1937, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
65. РАДМАНОВИЋ Ђуре ДРАГАН, 1917, постолар (обућар), Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
66. РАДМАНОВИЋ Петра ДРАГИЦА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
67. РАДМАНОВИЋ Петра ДУШАН, 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
68. РАДМАНОВИЋ Боже ЂУРО, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
69. РАДМАНОВИЋ Дмитра МАРКО, 1920, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
70. РАДМАНОВИЋ Стојана МИЛА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
71. РАДМАНОВИЋ Боже ПЕТАР, 1891, постолар (обућар), Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
72. РАДМАНОВИЋ Милоша СТАНКА, 1893, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
73. РАДУСИНОВИЋ Милића БОГДАН, 1922, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
74. РАДУСИНОВИЋ Милића ДРАГИЦА, 1930, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
75. РАДУСИНОВИЋ Милића ДУШАН, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
76. РАДУСИНОВИЋ Милића СОФИЈА, 1905, домаћица, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
77. РАДУСИНОВИЋ Илије ЗОРКА, 1919, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
78. РАШИЋ Николе ЂУРО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
79. РАШИЋ Николе ПЕТАР, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
80. ТАДИЋ Симе МИЛОШ, 1880, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 31. 7. 1941.
81. ТАДИЋ Ђуре СТОЈА, 1890, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
82. УЗЕЛАЦ Јове БОЖО, 1931, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
83. УЗЕЛАЦ Уроша ДМИТАР, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
84. УЗЕЛАЦ Теодора ДРАГАН, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
85. УЗЕЛАЦ Теодора ДРАГИЦА 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
86. УЗЕЛАЦ Јове ДУШАН, 1921, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
87. УЗЕЛАЦ Лазе ДУШАН, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
88. УЗЕЛАЦ Јове ЂУРО, 1925, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
89. УЗЕЛАЦ Лазе ИЛИЈА, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
90. УЗЕЛАЦ Миле ЈОВАН, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
91. УЗЕЛАЦ Теодора МИЛАН, 1917, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
92. УЗЕЛАЦ Лазе МИЛЕ, 1906. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
93. УЗЕЛАЦ Милоша МИЛЕ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
94. УЗЕЛАЦ Јанка МИЛКА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
95. УЗЕЛАЦ Лазе ПЕТАР, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
96. УЗЕЛАЦ Милоша СТАНА, 1897, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
97. УЗЕЛАЦ Миле ТЕОДОР, 1892, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
98. ЗДЈЕЛАР Марка ИЛИЈА, 1885, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
99. ЗОРИЋ Ђуре МИЛЕ, 1906, радник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

     100. ЖИВКОВИЋ Николе ДРАГИЦА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941
     101. ЖИВКОВИЋ Миле МИЛА, 1900, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
     102. ЖИВКОВИЋ Милоша МИЛКА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
     103. ЖИВКОВИЋ Николе СТАНА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.

 

 

БУХАЧА: 59

 

1. БАРАЋ Миле МИЛАН, 1930, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
2. БАРАЋ Милоша СТАНКО, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. БРКИЋ Ђуре ДРАГИЦА, 1924, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
4. БРКИЋ Петра ЂУРО, 1926, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. БУЛИЋ Миливоја ДРАГИЦА, 1914, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
6. БУЛИЋ Марка ЂУРО, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
7. БУЛИЋ Миливоја ЉУБА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
8. БУЛИЋ Миливоја МИЛАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
9. БУЛИЋ Миливоја НИКОЛА, 1941, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
10. ИВАНЧЕВИЋ Боже ДРАГА, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
11. ИВАНЧЕВИЋ Николе МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
12. ЈУРЈЕВИЋ Марка АНКА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
13. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја БОСИЉКА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
14. ЈУРЈЕВИЋ Николе ДЕСАНКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
15. ЈУРЈЕВИЋ Милоша ДРАГАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
16. ЈУРЈЕВИЋ Миле ДРАГИЦА, 1939, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
17. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја ДРАГИЦА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
18. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЉУБИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
19. ЈУРЈЕВИЋ Миле ЉУБИЦА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином Стању 5. 8. 1941.
20. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941, два сата послије порода.
21. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИЛА, 1906, селањка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
22. ЈУРЈЕВИЋ Милоша МИЛАН, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
23. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИЛКА, 1936, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
24. ЈУРЈЕВИЋ Драгића МИЛОШ, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
25. ЈУРЈЕВИЋ Миле МИЛОШ, 1894, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
26. ЈУРЈЕВИЋ Миливоја МИРКО, 1941, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941. (Заједно с мајком Милом 2 сата након порода.)
27. ЈУРЈЕВИЋ Драгића РАНКА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
28. ЈУРЈЕВИЋ Миливој РАНКА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
29. ЈУРЈЕВИЋ Јована ВАСИЛИЈА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
30. ЈУРЈЕВИЋ Драгића ЖИВКО, 1941, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
31. КОЈИЋ Које САВО, 1906, православни свештеник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
32. КОВАЧЕВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1909, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
33. КОВАЧЕВИЋ Милоша ЉУБА, 1919, сељанка. Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
34. КОВАЧЕВИЋ Ђуре МИЛКА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
35. КРМАР Ђуре БОСИЉКА, 1926, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
36. КРМАР Ђуре ДЕСАНКА, 1933, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
37. КРМАР Ђуре МАРИЈА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
38. КРМАР Ђуре МИРКО, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
39. КРМАР Ђуре СТЕВАН, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
40. КРМАР Миле СТЕВАН, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
41. МАТИЈЕВИЋ Миле РАДЕ, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
42. МОМЧИЛОВИЋ Миле ДРАГИЋ, 1912, сељак. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
43. МОМЧИЛОВИЋ Петра ЂУРО, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
44. МОМЧИЛОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
45. МРЂА Николе ПАНТЕЛИЈА, 1886, жандар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
46. НИНКОВИЋ Јандре БОЈА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
47. НИНКОВИЋ Петра МИЛА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
48. НИНКОВИЋ Николе МИЛЕ, 1919, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
49. НИНКОВИЋ Јована НИКОЛА, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
50. ПИЛИПОВИЋ Костадина НИКОЛА, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 18. 3. 1942.
51. ПИЛИПОВИЋ Николе СТАНА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
52. ПОЋУРКА Петра АНКА, 1924, сељанка, Рускиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
53. ПОЋУРКА Стеве ПЕТАР, 1888, жандар, Рус. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
54. ПОЋУРКА Петра СТАНА, 1922, сељанка, Рускиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
55. РИБИЋ Раде БРАНКО, 1916, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
56. РИБИЋ Ђуре МИКА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
57. РИБИЋ Лазе МИЛКА, 1871, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
58. САЏАК Јована МИЛАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
59. САВИЋ Јована МИЛАН, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
60. СМРЗЛИЋ Раде ЉУБИЦА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.

 

 

ГРАБАРСКА: 5

 

1. КРМАР Марка ЈОВАН, 1873, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
2. КРМАР Марка НИКОЛА, 1892, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. МУШКИЊА Тодора МИЛЕ, 1885, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. РАКИНИЋ Миливоја МИЛАДИН, 1884, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
5. РАКИНИЋ Јосе МИЛИВОЈ, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

ПАШИН ПОТОК: 9

 

1. БОСНИЋ Симе МАРИЈА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
2. БОСНИЋ МИЛОВАН, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
3. ЦИМЕША Илије ЉУБА, 1920, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
4. ЋУЛИБРК Николе ЈОВО, 1939, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
5. ЋУЛИБРК Николе МАРА, 1938, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
6. ЋУЛИБРК Николе МИЛКА, 1916, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
7. ЋУЛИБРК Николе МИЛОВАН, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.
8. ЋУЛИБРК Милована НИКОЛА, 1914, столар, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
9. ЋУЛИБРК Милована СТАНА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехину стању 3. 8. 1941.

 

 

ПОДЦЕТИН: 6

 

1. БРКОВИЋ Миле МИЛИВОЈ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
2. ЈЕЛИЧИЋ Милана НИКОЛА, 1902, лугар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
3. МАНДИЋ Стеве ЈОВО, 1895, пензионер, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. МАНДИЋ Николе МИЛАДИН, 1897, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
5. МАНДИЋ Стеве НИКОЛА, 1905, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
6. ПЕТРИЧИЋ Миле ЂУРО, 1912. сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.

 

 

КОМЕСАРАЦ: 1               

 

1. ПЕРИЋ Николе ЂУРО, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

ТАТАР ВАРОШ: 2

 

1. 1. ВИШЊИЋ Паје ЂУРО, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехину стању 30. 7. 1941.
2. 2. ВИШЊИЋ Миће СТАНКО, 1890, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.                                                                                      

 

 

 

КОТАР ВОЈНИЋ: 170

 

 

ДОЊА БРУСОВАЧА: 45/46

 

1. КОВАЧЕВлЋ Миле ЂУРО, 1916, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
2. КОВАЧЕВлЋ Милоша ЂУРО, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
3. КОВАЧЕВлЋ Милића ЉУБА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
4. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
5. КОВАЧЕВлЋ МИЛЕ, 1906, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
6. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛЕ, 1934, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
7. КОВАЧЕВлЋ Милоша МИЛЕ, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
8. КОВАЧЕВлЋ Милића МИЛИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Великој Кладуши аугуста 1941.
9. КОВАЧЕВлЋ МИЛИЋ, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
10. КОВАЧЕВлЋ Миле МИЛИЋ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
11. КОВАЧЕВлЋ Ђуре МИЛКА, 1905, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
12. КОВАЧЕВлЋ Миливоја МИЛКА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
13. КОВАЧЕВА Миле МИЛОШ, 1909, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
14. КОВАЧЕВлЋ РАНКА, 1900, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
15. КОВАЧЕВлЋ Теодора СТОЈА, 1885, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
16. МАЋЕШИЋ Милоша МИЛАН, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
17. МАЋЕШИЋ Ђуре МИЛИВОЈ, 1887, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
18. МАЋЕШИЋ Стевана МИЛКА, 1871, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
19. МАЋЕШИЋ ВАСИЉ, 1891, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
20. МОМЧлЛОВИЋ Драгића МАРКО, 1915, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
21. МОМЧлЛОВИЋ Драгића МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
22. МОМЧлЛОВИЋ Драгића ПЕТАР, 1922, службеник, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
23. ШПАНОВИЋ Милана ДАРИНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
24. ШПАНОВИЋ Милоша ДРАГИЋА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
25. ШПАНОВИЋ Милоша ЉУБИЦА, 1941, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
26. ВРАНИЋ Гаје ЂУРО, 1874, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
27. ВРАНИЋ Драгића МАРКО, 1913, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
28. ВРАНИЋ Станка МИЛЕ, 1916, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
29. ВРАНИЋ МИЛОШ, 1915, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
30. ВРАНИЋ Петра МИЛОШ, 1928, дијете. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 19. 8. 1941.
31. ВРАНИЋ Гаје СТАНКО, 1876, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
32. ВУЛЕТИЋ Петра БОГДАН. 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
33. ВУЛЕТИЋ Петра БОЖО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
34. ВУЛЕТИЋ Петра ДРАГАН, 1926, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
35. ВУЛЕТИЋ Боже ДРАГИЋА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
36. ВУЛЕТИЋ Петра ЂУРО, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
37. ВУЛЕТИЋ Боже ЉУБА, 1925, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
38. ВУЛЕТИЋ Боже МАРИЈА, 1936, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
39. ВУЛЕТИЋ Станка МАРКО, 1896, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
40. ВУЛЕТИЋ Станка МИЛА, 1902. сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
41. ВУЛЕТИЋ Петра МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
42. ВУЛЕТИЋ Боже МИЛИЦА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Механом стању 4. 8. 1941.
43. ВУЛЕТИЋ Стевана ПЕТАР, 1901, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
44. ВУЛЕТИЋ Боже РАНКА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
45. ВУЛЕТИЋ Саве СТАНКА, 1896, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
46. ВУЛЕТИЋ Јове СТЕВО, 1922, писар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

 

 

МРАЦЕЉ: 3/4

 

1. ДУДУКОВИЋ Нинка НИКОЛА, 1904, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац теренског одреда за села Мрацељ, Свиницу и Стакоровицу. Ухватиле га усташе на стражи и убиле у Мехином стању 1941.
2. ДУДУКОВИЋ Нинка НИКОЛА, 1900, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању аугуста 1941. (исти као претходни?)
3. ЦИМЕША Миливоја ДРАГА, 1931, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 2. 8. 1941.
4. ДРАГИЋ МИЛКА, 1880, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.

 

 

ГЕЈКОВАЦ: 33

 

1. БРКИЋ Јанка АНЂЕЛИЈА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
2. БРКИЋ Душана МАРКО, 1919, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
3. БРКИЋ Милоша МАТИЈА, 1918, обућар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
4. БУЋАН Дане ДРАГИЋ, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
5. БУЋАН Миле ДУШАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
6. БУЋАН Нинка ЈОВАН, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
7. БУЋАН Миле МИЛАН, 1902, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
8. БУЋАН Дане МИЛИЋ, 1910, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
9. БУЋАН Гаје МИЛИЋ, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
10. БУЋАН Лазе МИЛОШ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
11. БУЋАН Гаје ПЕТАР, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
12. БУЋАН Милоша ПЕТАР, 1921, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
13. КОЗЛИЦА МИЛОШ, 1876, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
14. НОВАКОВИЋ Миле РАНКА, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
15. ПОПОВИЋ Петра АНА, 1905, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
16. ПОПОВИЋ Стојана АНКА, 1900, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
17. ПОПОВИЋ Раде БОРИСЛАВ, 1933, дијете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
18. ПОПОВИЋ Душана МИЛЕ, 1935, дијете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
19. ПОПОВИЋ Раде МИЛКА. 1937, ђак, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
20. ПОПОВИЋ Душана МИЛОШ, 1937, дијете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
21. ПОПОВИЋ Душана НИКОЛА, 1928, ђак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941
22. ПОПОВИЋ Душана РАНКА, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
23. СТИПИЋ Николе МИЛЕ, 1918, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
24. СТИПИЋ Николе СОФИЈА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле је 'усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
25. СТОКРП Стевана ДАНЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
26. СТОКРП Марка МИЛЕ, 1898, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
27. СТОКРП Стевана НИКОЛА, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
28. ВОЈНОВИЋ Ђуре ДУШАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. аугуста 1941.
29. ВОЈНОВИЋ Матије ЈАНДРЕ, 1911, шустер. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
30. ВОЈНОВИЋ Јандре МИЦА, 1934, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
31. ВОЈНОВИЋ Јандре МИЛАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
32. ВОЈНОВИЋ Стевана МИЛИЦА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
33. ВОЈНОВИЋ Јандре МИРА, 1936, диијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

 

 

ГОРЊА БРУСОВАЧА: 31

 

1. БАСАРА Данила ЂУРО, 1907, трговац, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
2. БАСАРА Ђуре МИЛАН, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
3. БАСАРА Петра МИЛАН, 1924, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
4. БЈЕЛИВУК Милоша ДРАГИЋА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 13. 8. 1943.
5. БЈЕЛИВУК Драгана ЕВИЦА, 1911, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
6. БЈЕЛИВУК Петра ЉУБИЦА, 1937, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
7. БЈЕЛИВУК Петра ЉУБИЦА, 1935, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
8. БЈЕЛИВУК Петра МИЛЕ, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
9. БЈЕЛИВУК Петра МИЛЕ, 1939, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
10. БЈЕЛИВУК Петра МИЛОШ, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
11. БЈЕЛИВУК Нинка СОФИЈА, 1888, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
12. БЈЕЛИВУК Глише СТАНКА, 1903, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
13. БОЖИЋ Милоша ЂУРО, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
14. ГУШИЋ Миле ДРАГАН, 1920, сељак,, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
15. ГУШИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1932, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
16. ГУШИЋ Миле МАРИЈА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
17. ГУШИЋ Томе МИЛА, 1892, примаља, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
18. ГУШИЋ Милоша МИЛОШ, 1923, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
19. ГУШИЋ Милана МИЛОШ, 1939, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
20. ЈАРГОВИЋ Марка ДМИТАР, 1900, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
21. ЈАГРОВИЋ Миле ДУШАН, 1914, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
22. ЈАГРОВИЋ Дмитра ЕВИЦА, 1925, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
23. ЈАГРОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1908, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
24. ЈАГРОВИЋ Јанка МИЛЕ, 1895, сељак, Србин. Убиле га уситаше у Мехином стању аугуста 1941.
25. ЈАГРОВИЋ Јанка МИЛИЦА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехиноим стању аугуста 1941.
26. ЈАГРОВИЋ Миле МИЛКА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
27. ЈАГРОВИЋ Милоша РАЈКО, 1922, опћински писар, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
28. ЈАГРОВИЋ Јована СТАНА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
29. ЈАГРОВИЋ Лазе СТАНА, 1894, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
30. ЈАГРОВИЋ Нинка СТАНА, 1892, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.
31. ВУЛЕТИЋ Јанка МИЛА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању аугуста 1941.

 

 

ЈАГРОВАЦ: 25

 

1. БЈЕЛИВУК Ђуре ДРАГИЦА, 1929, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
2. БЈЕЛИВУК Миле ЈЕЛКА, 1926, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
3. БЈЕЛИВУК Ђуре ЉУБИЦА, 1927, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
4. БЈЕЛИВУК Драгана МИЛАН, 1939. дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
5. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛЕ, 1931, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
6. БЈЕЛИВУК Станка МИЛЕ, 1934, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
7. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛИЦА, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
8. БЈЕЛИВУК Николе МИЛКА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
9. БЈЕЛИВУК Стевана МИЛКА, 1917, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
10. БЈЕЛИВУК Ђуре МИЛОШ, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
11. БЈЕЛИВУК Драгана НИКОЛА, 1938. дијете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
12. БЈЕЛИВУК Миле РАНКА, 1917, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
13. КОЗЛИНА Милоша МИЛА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
14. КОЗЛИНА НИКОЛА, 1899, сељак. Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
15. ПЕТРОВИЋ Јанка ДРАГИЦА, 1881, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
16. ПЕТРОВИЋ Милоша МИЛКА, 1912, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
17. ПЕТРОВИЋ Миле СТАНА, 1895, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
18. ПЕТРОВИЋ Милоша СТАНА, 1884, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941
19. ПЈЕВАЦ МИХОЉКА, 1901, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 11. 8. 1941.
20. ПЈЕВАЦ Николе МИЛА, 1934, дијете, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
21. ПЈЕВАЦ Петра МИЛКА, 1929, дијете, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
22. ПЈЕВАЦ Петра РАНКА, 1934, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стан'ју 4. 8. 1941.
23. ШПАНОВИЋ Станка ДРАГИЦА, 1926, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању.
24. ШПАНОВИЋ Станка МИЛКА, 1882, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.
25. ШПАНОВИЋ Станка СТАНКО, 1892, сељак, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

 

 

КРСТИЊА: 1

 

1. ВУЛЕТИЋ Јанка МИЛА, 1876, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 4. 8. 1941.

 

 

 

СВИНИЦА КРСТИЊСКА: 7

 

1. БУЋАН Марка МИЛИВОЈ, 1925, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
2. КАРАМАРКОВИЋ ПЕТАР, 1899, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941
3. ПОПОВИЋ Јована ПЕТАР, 1928, ђак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 5. 8. 1941.
4. СРЕМАЦ МИЛИВОЈ, 1928, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
5. СТОКРП Јанка ЈОВО, 1937, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 1941.
6. ВУЧЕТИЋ Петра МИЛОВАН, 1921, ђак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
7. ВУЧЕТИЋ Милована ПЕТАР, 1886, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

 

ШИРОКА РИЈЕКА: 22/23

 

1. БАЈИЋ Стевана СОФИЈА, 1889, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
2. БАСАРА Петра МИЛЕ, 1912, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
3. ДЕЈАНОВИЋ Миле МИЛИЋ, 1881, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
4. ДЕЈАНОВИЋ МИЛИЋ, 1881, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941. (исти као претходни?)
5. ШПАНОВИЋ Милића ДРАГИЦА, 1910, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 11. 8. 1941.
6. ШПАНОВИЋ Ђуре НИКОЛА, 1882, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
7. ТОМАШЕВИЋ Ђуре ДРАГИЦА, 1913, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
8. ТОМАШЕВИЋ Милоша МАРКО, 1937. дијете, Србин. Заклале га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
9. ТОМАШЕВИЋ Милоша МИЛАН, 1938, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању аугуста 1941.
10. ТОМАШЕВИЋ Драгана МИЛКА, 1880, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
11. ТОМАШЕВИЋ Милоша РАДЕ, 1940, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
12. ТОМАШЕВИЋ Милоша СОФИЈА, 1918, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином сатњу 3. 8. 1941.
13. ТОМАШЕВИЋ Николе СОФИЈА, 1915, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 10. 8. 1941.
14. ВЕРГАШ Милоша ДАНИЦА, 1900. сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
15. ВЕРГАШ Николе ДРАГАН, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941
16. ВЕРГАШ Миле ЉУБИЦА, 1928, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
17. ВЕРГАШ Николе МИЛЕ, 1939. дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
18. ВЕРГАШ Николе МИЛКА, 1935, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
19. ВЕРГАШ Миле НИКОЛА, 1889, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
20. ВЕРГАШ Илије ПЕТАР, 1929, дијете, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
21. ВЕРГАШ Илије СОФИЈА, 1872, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 3. 8. 1941.
22. ЖИВКОВИЋ Милоша МАРКО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.
23. ЖИВКОВИЋ Милоша СТЕВО, 1904, сељак, Србин. Убиле га усташе у Мехином стању 30. 7. 1941.

 

 

ВОЈИШНИЦА: 1

 

1. ВУЈИЋ Станка АНЂЕЛИЈА, 1923, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у Мехином стању 1941.

 

 

 

Котар ВРГИНМОСТ: 61/62

 

 

ПЕРНА: 56/57

 

1. БАКИЋ ВАСИЉ, 1895, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
2. ИВАНОВИЋ Ђукана ЉУБАН, 1918, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
3. ЈАКШИЋ Павла ЈОВАН, 1891, Србин, ковач. Убијен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
4. ЈАКШИЋ Милоша МИЛЕ, 1890, Србин, ковач. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
5. ЈАКШИЋ Вује РАДЕ, 1924, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.
6. ЈАКШИЋ Миле СИМО, 1925, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
7. ЈАКШИЋ Петра СТЕВАН, 1924, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
8. КЉАЈИЋ Станка ПЕТАР, 1910, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
9. МАЛОБАБИЋ Стојана СТЕВАН, 1906, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
10. МАЗИЊАНИН Васиља МАТИЈА, 1890. Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
11. МАЗИЊАНИН Павла МИЛАН, 1925, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
12. МАЗИЊАНИН Николе СИМО, 1880, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
13. НОВАКОВИЋ Раде ДУШАН, 1915, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
14. НОВАКОВИЋ Раде ЈОВАН, 1925, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
15. НОВАКОВИЋ Николе МАТИЈА, 1905, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
16. НОВАКОВИЋ Раде МАТИЈА, 1920, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
17. НОВАКОВИЋ Павла МИЛАН, 1905, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
18. НОВАКОВИЋ Раде ПАВАО, 1923, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
19. НОВАКОВИЋ Миле СТЕВАН, 1918, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
20. ОРЕШЧАНИН Милоша ДУШАН, 1913, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
21. ОРЕШЧАНИН Николе ЂУРО, 1887, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
22. ОРЕШЧАНИН Ђурђа МИХАЈЛО, 1866, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
23. ОРЕШЧАНИН Симе МИЛЕ, 1923, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
24. ОРЕШЧАНИН Михајла МИЛОШ, 1892, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
25. ОРЕШЧАНИН Павла ПРОКОП, 1911, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
26. ОРЕШЧАНИН Петра ВАСИЉ, 1899, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
27. ПИЛИПОВИЋ Павла МИЛЕ, 1899, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
28. ПИЛИПОВИЋ Павла ПЕТАР, 1895, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941, на Мехином Стању код Велике Кладуше.
29. ПОШТИЋ Павла ДУШАН, 1914, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
30. ПОШТИЋ Раде МИЛЕ, 1920, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
31. ПОШТИЋ Павла ПЕТАР, 1920, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
32. ПОШТИЋ Стевана РАДЕ, 1897, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
33. УЛЕМЕК Јована ДУШАН, 1918, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
34. УЛЕМЕК Стојана ЈОВАН, 1878, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
35. УЛЕМЕК Петра МАТИЈА, 1899, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
36. УЛЕМЕК Јована МИЛАН, 1908, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
37. УЛЕМЕК Петра МИЛЕ, 1892, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
38. УЛЕМЕК Јована МИРКО, 1912, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
39. УЛЕМЕК Јована ПЕТАР, 1920, Србин, механичар. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
40. УЛЕМЕК Стојана ПЕТАР, 1875, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
41. УЛЕМЕК Јована СТЕВАН, 1908, Србин, механичар. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
42. УЛЕМЕК Јована СТОЈАН, 1906, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
43. ВЕРГАШ Раде НИКОЛА, 1880, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
44. ВОЈНОВИЋ Марка ЂУРО, 1870, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
45. ВОЈНОВИЋ Ђуре ГОЈКО, 1922, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
46. ВОЈНОВИЋ Николе ЈОВАН, 1890, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
47. ВОЈНОВИЋ Максима МАТИЈА, 1902, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
48. ВОЈНОВИЋ Петра МАТИЈА, 1906, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
49. ВОЈНОВИЋ Марка МИЛЕ, 1905, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
50. ВОЈНОВИЋ Петра МИЛЕ, 1907, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
51. ВОЈНОВИЋ Раде НИКОЛА, 1902, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
52. ВОЈНОВИЋ Марка ПАВАО, 1904, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
53. ВОЈНОВИЋ ПЕТАР, 1879, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
54. ВОЈНОВИЋ Петра РАДЕ, 1917, Србин, подофицир бивше југословенске војске. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању, код Велике Кладуше.
55. ВОЈНОВИЋ Раде СЛОБОДАН, 1920, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6.8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.
56. ВОЈНОВИЋ Марка СТЕВАН, 1908, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.

 

 

ЦРНИ ПОТОК: 2

 

1. МУДРИЋ Васиља МИЛОШ, 1922, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.
2. РКМАН Луке ЂУРАЂ, 1881, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању  код Велике Кладуше.

 

 

КАТИНОВАЦ: 1

 

1. ВОРКАПИЋ Милоша ПЕТАР, 1922, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању, код Велике Кладуше.

 

 

МАЛИЧКА: 1

 

1. РАДАНОВИЋ Вује СТОЈАН, 1882, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином стању код Велике Кладуше.

 

 

ПЕРНА: 1

 

1. КОВАЋЕВИЋ Милоша МАТИЈА, 1890, Србин, земљорадник. Убијен од усташа 6. 8. 1941. на Мехином Стању код Велике Кладуше.

 

Опсервација аутора текста: Сигурно је да злочин на Мехином стању није довољно истражен и да је сећање на њега готово избрисано или би се могло рећи да је у онаквом запуштеном стању у каквом се налазе и спомен-плоче на самој локацији Мехино стање које су зарасле у трње и коров. Тачан број жртава никад није утврђен, ексхумација никада није обављена и жртве нису достојно сахрањене. Урађен је доста детаљан поименичан попис жртава фашистичког тј. усташког терора за села која се налазе на територији данашње Р Хрватске, а припадала су некадашњим котарима (срезовима/окрузима) Слуњ и Вељун, Војнић и Вргинмост и из којих су Срби одвођени на ликвидацију на Мехино стање. Из ових села је по имену утврђено око 500 српских жртава које су крајем јула и почетком августа 1941. године, углавном на превару похватане од усташа под изговором да иду на рад у Немачку и камионима одвезене до овог места. За разлику од књиге “Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у” у којој се износе углавном реалне бројке жртава, у књизи “Котар Војнић у НОР-у и соц. револуцији”  и књизи “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” на више различитих места спомињу се различите бројке жртава злочина на Мехином стању, које варирају од 4000 до 7000, што је према свим реалним подацима тешко вероватно, узевши у обзир поименичне пописе жртава за котареве у Хрватској, поређење пописа становништва 1931. и 1948. године и неке друге демографске параметре, те би, да су те процене тачне, то значило да у селима око Цетинграда, Војнића и Кладуше већ после лета 1941. године скоро нико жив од Срба није остао, што је, на срећу, далеко од истине. Такође, уз саме те бројке стоји да је реч о проценама, нема никаквих података који би те процене поткрепили, нити било ког научног доказа или навођења извора или научне методе, неког поступка који је учињен како би се дошло до резултата датих у тим проценама. Оно што је мало мање познато, јесте страдање Срба из општине Велика Кладуша, јер колико је познато аутору овог текста, није било издања неких књига са поименичним пописима жртава и местом њиховог страдања за територију општине Велика Кладуша, па би се подаци о страдању Срба са тог подручја можда могли наћи у пописима жртава Другог Светског рата које поседује Музеј жртава геноцида у Београду, што би могло да допринесе још ближем утврђивању приближног броја жртава злочина на Мехином стању. Утврђивање приближно тачног броја жртава на Мехином стању, ма колико он био мањи од процењених бројки (4000-7000) изнетих у књизи “Котар Војнић у НОР-у” не може нинакоји начин умањити злочин који су усташе у то време и на том месту учиниле према апсолутно невиним људима, на најсвирепији начин, готово без испаљеног метка.

 

Подаци о аутору прилога у УГ Јадовно 1941. Бања Лука

 

Везане вијести:

30. јула до 14. августа 1941.- Масовни покољ на „Мехином стању“

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ ...

Ко се данас, на годишњицу страдања, сјећа побијених Срба из ...

Мехино стање - Jadovno 1941.