ЛИВНЕ: НЕ УПОТРЕБЉАВАЈТЕ НЕУТЕМЉЕНО ПОЈАМ ХОЛОКАУСТ!
ТЕЛ АВИВ, 1. МАРТА /СРНА/ - Престаните да неутемељено употребљавате појам холокауст, немате право на то - поручио је данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специјални представник Свјетског јеврејског конгреса за бившу Југославију.
"Хушкање зарад манипулативних политичких циљева не даје дугорочне и одрживе резултате, а одговорност доприноси разумијевању и компромису", изјавио је Ливне Срни.
Он упозорава да се пречесто ратни злочини, праћени измјенама етничке структуре извјесног поднебља, па и оних по наређењима мјесних команданата, пореде са холокаустом јеврејског народа у Другом свјетском рату и закључује да нема никакве основе за то.
"Немам намјеру улазити у непотребну терминолошку дискусију око проблема злочина у Сребреници. Да ли је у Сребреници, те у неким другим мјестима у БиХ, током крвавог периода грађанског рата, извршен ратни злочин, етничко чишћење или геноцид, питање је које се не може ријешити медијским полемикама", наводи Ливне.
Он каже да је протекло вријеме од ратних збивања прекратко, а ране још нису залијечене.
"Сви - и Срби и Хрвати и Бошњаци и остали оплакују своје страдале. Још се нису стекли услови за приступање разумном, ванакадемском разматрању свега што се десило", наводи Ливне, који је уз стручног савјетника Представништва Републике Српске у Израелу Александра Николића веома заслужан за све присније пријатељске односе између Српске и Израела.
Према ријечима Ливнеа, холокауст је јединствена историјска појава са којом се не могу поредити злочини против човјечности и злочин геноцида, јер је геноцид био само један аспект холокауста.
"Дехуманизација жртве током економског, психичког и коначно физичког уништења настављана је постхумно. Полеђина јој је била идеолошка, базирана на расној идеологији, а егзекуција индустријски планирана. У завршници је била потпуно ирелевантна национална, политичка, полна, старосна, па и вјерска припадност /оних који су се покрстили/ жртава. Есенс доктрине био је у томе да нестајањем Јевреја нацизам чини добробит човјечанству", појашњава Ливне.
Он наглашава да је појам холокауста настао поводом уништења шест милиона Јевреја широм Европе, те дијелом и Сјеверне Африке и да је јеврејски народ једини који има право да употреби појам холокауста.
Ливне подсјећа на план тоталног искоријењивања јеврејског народа из Европе – све до посљедњег Јевреја - из земаља њиховог милионског присуства /СССР и Пољска/, па до земаља у којима их је било свега неколико стотина /Португал, Норвешка и друге.
У континутираним злочинима, наводи он, било је примјера када су намјенски упућивани ратни бродићи да покупе једног јединог Јевреја са појединог од грчких острва у Егејском мору.
У контексту аналогије тражења извињења од предсједника Републике Српске Милорада Додика, са извињавањем њемачких политичара јеврејском народу протеклих 60 година, сенатор Српске Ливне каже да је Додик већ више пута осудио злочине у Сребреници и другим мјестима БиХ, које су починиле све зараћене стране.
"Предсједник Републике Српске Милорад Додик недвосмислено је и у више прилика изјавио да осуђује злочин у Сребреници и у свим другим мјестима БиХ од стране свих зараћених страна и појединаца, те да сви осумњичени морају бити процесуирани. Коначно, желим да подвучем да је смисао мог реаговања захтјев да се једном за свагда престане неутемељено употребљавати појам холокауст. Немате право на то!", закључио је Ливне.
Он каже да је тачно да су предсједници демократске Њемачке и Хрватске изражавали жаљење због злочина у Другом свјетском рату.
"Сад је вријеме кад је будућност јасно пред нама као прилика. Осјетљивост и одговорност, правда и помирење - ту се не ради само о признавању властитих недјела и извињењима. Ради се и о исправљању неправди гдје год је то могуће", преноси Ливне ријечи Јосиповића у израелском Кнесету.
У разговору са новинаром Срне он подсјећа на страдање Јевреја у Европи, као и на податке о страдању Јевреја у земљама бивше Југославије.
Ливне наводи да је 29. новембра 1941. године СС-обергрупенфирер Рајнхард Хајдрих, шеф главног безбједносног штаба Трећег рајха и гувернер Бохемије и Моравске, послао путем одјељења ИВ-Б-4 СС-а, на чијем је челу стајао по злу познати Адолф Ајхман, позив на конференцију о "коначном рјешењу јеврејског питања" групи руководилаца СС-а задуженим за егзекуције, те службеницима из државног апарата.
Конференција је одржана 20. јануара 1942. у Гросен Ванзеу, берлинском предграђу, и јасно је да на њој нису учествовали доносиоци одлука, већ предводници планирања егзекуција. Очигледно, одлуку је донио сам државни врх прије конференције. Тиме је Хајдрих постизао два циља: најприје је утврђивао свој положај лидера у депортовању и уништењу Јевреја, а потом и потпуно укључивање државног апарата и партије у то.
"Тиме ова конференција темељно представља одлуку државе о планском и систематском уништењу једног народа. Штавише, суноврат елементарних људских приступа довео их је до дискусија о судбини потомака из мијешаних бракова до другог кољена. Ајхман је тада подијелио јеврејско присуство на европском континенту на оне под чизмом Трећег рајха и оне у земљама колаборације и отпора Рајху", истиче Ливне.
Он сматра да, ипак, без свестране помоћи квислинга широм окупиране Европе, већине њемачких земаља савезница, те њених сателитских творевина, као нпр. НДХ, не би ни савршена њемачка машина за уништавање могла да изврши свој задатак на тако стравично прецизан начин.
Ливне подсјећа да је у НДХ, указом Главног усташког стана, већ од 22. априла 1941. започела чистка Јевреја, уз Србе и Роме, из привреде и јавних служби.
"Забрањено је становање у сјеверном дијелу Загреба, руше се синагоге, а 30. априла 1941. проглашени су расни закони, пренесени из нацистичких Нирнбершких закона из 1935. године: Законска одредба о расној припадности, Законска одредба о држављанству и Законска одредба о заштити аријевске крви и части хрватског народа", додаје Ливне.
Он наводи да је проглашено да једино особе "аријевске" крви могу бити хрватски држављани, а забрањени су бракови између Јевреја и особа "аријевског" поријекла.
У јуну слиједи законска одредба о заштити народне и аријевске културе хрватског народа, која забрањује Јеврејима свако учешће у раду организација и установа друштвеног, омладинског, спортског и културног живота.
"Најзвјерскија масовна убијања услиједила су у логорима, међу којима је централни био систем логора смрти Јасеновац. Ваља нагласити да је убијање Јевреја у НДХ почело већ током успостављања усташке власти, дакле далеко прије одлуке о "коначном рјешењу" у Ванзеу", каже Ливне.
Он истиче да је формирање 13. оружане брдске СС "Ханџар дивизије" и учешће дијела босанских муслимана у њој, додатно усложило постојећу критичну ситуацију.
Према његовим ријечима, лидерска увезаност јерусалимског великог муфтије хаџи-Мохамеда Амин ал Хусеинија додала је овоме и шири карактер `коначног рјешења` и довело у опасност Палестину, имајући у виду положаје генерал-фелдмаршала Ромела у Сјеверној Африци.
На почетку окупације Србије појавили су се сарадници окупатора, недићевци и љотићевски фашисти, који су у великом броју сарађивали у лову на Јевреје, Србе Мојсијеве вјере, те их потурали међу првима у њемачке квоте одмазди.
"Само захваљујући тој сарадњи и сарадњи фолксдојчера, СС генерал-мајор Харолд Турнер је могао да поносно прогласи Београд за `Judenrein / Judenfrei Stadt`, као први у Европи", наводи Ливне.
Приредио Дарко Терзић
Извор: 