Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање

Неуморни Јаша Алмули, с енергијом и одговорношћу према истини који плене и на чему би требало да му завиде не само они који тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, објавио је недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреја“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србије.

Овом књигом њен аутор је успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославије у последњој деценији прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настојањима да се прекраја историјска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулија затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто је у Другом светском рату, од 12.5000 Јевреја у Србији, убијено њих 11.000 и како их много више није побегло нити је успело да се негде сакрије.

– Било је барем три разлога за то – каже Алмули. – Прво, српски и београдски Јевреји су уништени скоро први у Европи, пре одлуке о „коначном решењу“ јеврејског питања од 20. јануара 1942. и пре оснивања логора смрти на истоку Европе. Не знајући да су Немци предузели уништење европског јеврејства они су мислили да ухапшене Јевреје воде у логоре на рад. Ево поређења: децембра 1941. у главном логору за уништење београдских Јевреја, у Топовским шупама, остало је живих још само 300 одраслих мушкараца. А у Пољској је нацистички шеф Франк тога месеца тек најавио уништење свих 3,5 милиона тамошњих Јевреја. У Немачкој је тек 1. септембра објављено наређење да сви Јевреји изнад 6 година морају да носе траке са жутом звездом.

Шта је био други разлог?

– У јулу 1941. у Србији је букнуо устанак против Немаца који су они брутално гушили стрељањем 100 српских талаца за сваког убијеног Немца и 50 за рањеног. Ту аритметику смрти је наредио сам Хитлер, аустријски Немац киван због пораза бечке царске војске на Церу 1914. и због 27. марта 1941, када је одбачено приступање Југославије пакту фашистичких сила Немачке, Италије и Јапана. Као таоци за стрељање коришћени су највише Јевреји, Цигани и српски комунисти и патриоти. Стрељано је око 5.000 одраслих јеврејских мушкарца из Београда и Баната, затворених у логору код Топовских шупа.

Наш саговорник подсећа да је генерал Харалд Турнер, шеф одељења окупационе команде за цивилне послове, уочио постојање једне контрадикције – Срби дижу устанак, а Немци као таоце стрељају углавном Јевреје. У писму неком своме колеги од 17. октобра 1941. Турнер је олако прешао преко те противуречности и написао: ,,...Али имали смо Јевреје сакупљене у логорима, затим они су држављани Србије, а осим тога они треба да нестану“.

А када је реч о трећем разлогу тако високог постотка уништених Јевреја Србије и Београда, колега Алмули наводи недостатак новца за плаћање скупих фалсификованих докумената и за живот после бекства.

– Половина београдских Јевреја пре рата су били сиромашни – подсећа наш саговорник – што је, уз непознавање немачких намера и недостатак средстава, тешко погодило београдске и банатске Јевреје, њихове жене и децу који су после ликвидације мушкараца почетком децембра 1941. затворени у логору на Сајмишту на левој обали Саве.

– Међу њима је било девојака и млађих жена без деце које би у логорима на Истоку биле одабране за рад и можда остале у животу. На Сајмишту није било селекције. Сви су, без разлике, угушени гасом из мотора у камиону душегупки.

– И још им се нешто страшно догодило: нечувена патња од глади и хладноће од које се ,,ледила вода у чаши и крв у жилама” – како је написала Хилда Дајч у писму из логора. – У пренатрпану сајмишну халу је згурано око 5.000 жена и деце. Вожње смрти у душегупки су кренуле почетком марта 1942. и биле завршене 10. маја 1942. што значи да су у последњих пет месеци живота подносили страшне муке. Из логора на Сајмишту је уморено између 6.000 и 7.000 жена и деце и нешто мушкараца, без обзира на узраст – подсећа Алмули.

Због тога су, каже, Немци из Београда већ почетком 1942. извештавали да су решили јеврејски проблем у Србији.

Франц Редемахер, специјалиста за јеврејска питања у немачком Министарству иностраних послова, у извештају Берлину од 29. маја 1942. јавио је да „јеврејско питање у Србији није више актуелно“.

Eмануел Шефер, шеф службе безбедности у Србији, обавестио је 8. јуна 1942. скуп немачких официра да у Србији јеврејског питања више нема. У разговору с једним војним лекаром он је изјавио да је Београд једини већи град Европе „очишћен од Јевреја“ (Јуденфреи).

Колико се у свету зна о томе?

– Нажалост недовољно. Пажња је била усмерена на уништење великог броја Јевреја у Пољској и у централној и западној Европи, као и једног милиона Јевреја у окупираним деловима СССР-а. Уништавање у Србији и Грчкој је ,,запостављен Холокауст”.

Сем запостављања сведоци смо и фалсификовања Холокауста Јевреја у Србији.

Од када?

– Преживели Јевреји никада нису оптуживали Србе да су криви за њихово масовно убиство. Фалсификовање је почело с Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и конкретно квислиншка пронемачка влада Милана Недића тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја. Већ 24. октобра 1991. у лондонском листу ,,Индепендент“ појавило се писмо с потписом Лее Бауман, Јеврејке, службенице хрватског Министарства информација, у коме је наведено и ово: ,,Србија је била прва земља која је с поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја. Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су били уништени… Само убијање извршили су Срби“. Чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.

Има ли још сличних примера?

– Атила Марко Хор, син Британца и мајке Хрватице, написао је септембра 1993. у лондонском ,,Књижевном прегледу“ да је „српски квислиншки режим Милана Недића са одушевљењем учествовао у Холокаусту и изградио своје логоре смрти...“. Настојећи да судбину Јевреја у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи, Хор је такође написао да се ту ради о „две нијансе исте црне боје“.

Шта је био циљ таквих тврдњи?

– Да изазову омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу. И још нешто. Ако се тврди да је Србија учествовала у уништењу својих Јевреја, лакше ће свет поверовати да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији. Оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио је све до данас тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу.

На основу чега то тврдите?

– У Извештају о Србији за 2006. тај комитет је написао: „У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у Холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције…“

Исти комитет је у своме извештају о Србији 13. јуна 2009. поновио своје оптужбе против Србије. Под насловом ,,Србија је учествовала у Холокаусту Јевреја“ у извештају се наводи: ,,Марионетска влада у Србији, коју су подржавали нацисти, учествовала је у Холокуасту Јевреја за време Другог светског рата... Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?“ Комитет је у своме извештају за 2009. још написао: ,,...Милан Недић и његова влада националног спаса узели су задатак ’чишћења Србије од Јевреја, издајника и Цигана’.“

Љотићевци на страну, не одговара истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја.

Да ли тако нешто тврде домаћа или страна јеврејска историјска дела?

– Ниједно. Савез јеврејских општина Југославије у књизи објављеној 1952. Недићевом режиму као конкретно злодело приписује само то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.

У монументалном делу Раула Хилберга ,,Уништење европских Јевреја“ само се спомиње да је Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића јер су сви починиоци тога злочина били Немци. Недићев режим је имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреја Србије. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антијеврејске мере које је Окупациона војна управа донела 31. маја 1941. године. Недићев режим је учествовао у антијеврејској пропаганди, Недић је новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коју је финансирао град Београд. Али његов режим није вршио истребљење Јевреја.

Није ни основао логоре за Јевреје?

– Није... У логору на Бањици постојало је посебно одељење за Јевреје којим су руководили Немци. Кроз то одељење је прошло 688 Јевреја од којих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено је у логор на Сајмишту, док су 103 преузели СС и Гестапо. Одлука и извршење физичког уништења Јевреја били су искључиво дело Немаца.

Шта закључујете у светлости ових чињеница?

– Закључујем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева. Тиме су злоупотребили нашу несрећу и скрнавили наше жртве.

Играли су се туђом смрћу у своју корист.

Томе се мора стати на пут. Не да би се бранило Недића као квислинга, већ да бисмо спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје Холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере – све до његовог порицања.

Слободан Кљакић

Извор: www.politika.rs