И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

Превођење Срба на римокатоличку вјеру

(Одломци из књиге “Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи” Јована Пејина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: овај прилог највећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убијених Срба у Независној Држави Хрватској и протераних из ње, јер је мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручју уже Србије)

Кроатизација Славоније и Срема требало је да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престојник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручју којим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред којих ће се населити Хрвати. Словенце, по његовом мишљењу треба сместити у чисто српским местима, а Хрвате у словачка и немачка насеља пошто у њима има приличан број „натурализованих Хрвата“ од којих се неки сматрају Немцима. Нови досељеници на подручју Илока треба тако да се распореде да у што скорије време постану Хрвати.

Депортација Словенаца из Штајерске и Горењске за један број протераних завршио се (у) НДХ по разним местима Босне и Херцеговине, Славоније и Срема у којима су насељени као римокатилици са циљем да у складу са „теоријом“ да су „алпски Хрвати“, постану Хрвати и поправе етничку слику НДХ. Поред тога, намењена им је улога да замене две трећине Срба, једну коју треба поубијати, другу која треба да буде протерана у Србију.

Исељавањем Срба из НДХ руководио је Славко Кватерник, а усташки пуковник Стјепан Јендрашић придружио му се некаквом комисијом…

Ради колонизације на просторима које су поседовали Срби, 24. јуна 1941. у Загребу је основан Уред за понову под равнатељством др Јосипа Роженковића. Према договору усташа и Немаца из окупираног подручја Славоније (грешка код штампања књиге, треба: Словеније – нап. И. Б.) требало је у НДХ населити око 150 хиљада Словенаца. Истовремено, усташе су намеравале да од 10. јула до 30. августа из Срема и Босне протерају 25.000 Срба, а до 31. октобра око 145.000. То је била трећина. Друге две трећине требало је ликвидирати и покатоличити.

Јула месеца 1941, из Штајерске и Горењске почели су да пристижу Словенци у Срем. У Сремске Карловце, центар српске православне духовности и културе, стигло је 26 породица. За њима је стигао транспорт словеначких свештеника и калуђера, њих 132. Од ових духовних лица 74 је смештено у згради Богословије СПЦ у складу са намером ђаковачког бискупа Акшамовића да сва имовина СПЦ у Срему и Славонији пређе у руке римокатоличке цркве, док је остатак отишао у Ђаково.

Поред ова два транспорта у Сремске Карловце, 10. јула 1941. стигло је 169 породица са 500 чланова.

Пре него што су словеначки свештеници и калуђери смештени, А. Степинац, загребачки надбискуп, договорио се са Славком Кватерником да словеначке свештенике сместе у конфисковане српске православне манастире…

Насељавање је текло систематски. Како су Срби били протеривани тако су власти НДХ насељавали своје колонисте, а међу њима и Словенце…

Пошто је је потреба за насељавањем НДХ била велика, због великог броја Срба које је требало иселити или побити, а Хрвата није било довољно да запоседну све територије, др Крунослав Драгановић је покренуо иницијативу да се у Загребу оснује Одбор за словенске усељенике. Одбор је основан 8. октобра 1941…

Код смештаја Словенаца постојали су бројни проблеми материјалне природе. Пошто су насељавани у српским кућама које су Хрвати, Немци и Мађари претходно опљачкали и демолирали, насељеници нису затекли ни основна средства за рад нити за личне потребе. Како је преостали део Срба који нису побијени или протерани прешао на римокатоличанство, усташке власти нису имале кога да пљачкају и да би поправили положај колонизованих Словенаца у НДХ, 20. октобра 1941. издале су Законску одредбу по којој су ови добијали основно покућство. А са друге стране, настао је проблем код колонизације због нових римокатолика, те се децембра 1941. Повереништво за колонизацију у Осијеку обратило Државном равнатељству за понову у Загребу да нема више празних кућа и имања пошто су православни прешли на римокатоличанство…

Пражњењем територија од Срба исељавањем, протеривањем и физичком ликвидацијом, на српским имањима насељавани су Загорци, Херцеговци, Далматинци и Словенци, те је етничка слика Срема и Славоније измењена… Поводом ове колонизације, др Мирко Пук (усташки министар – нап. И. Б.) је у хрватском Сабору изјавио 25. ИИ 1942. између осталог: “Чим је хрватска државна влада дошла прва јој је дужност била да тај елеменат (Србе, прим. Ј. П.) који је против свих природних закона и против воље хрватског народа насељен у те крајеве, да тај елеменат врати натраг одакле је и дошао. (Како то оне који добро памте лепо подсећа на изјаву Стјепана Месића, великог пријатеља неких Срба у Хрватској и Србији, самопроглашеног и од појединих Срба проглашеног антифашисте, изјаву о томе како Срби на својим опанцима могу да однесу земљу коју су и донели на њима – нап. И. Б.) Хрватска државна влада извршила је у том правцу своју хрватску и своју усташку дужност”. (Као што је, подсећања ради, и хрватска државна влада, у августу 1995. године, такође извршила своју хрватску и своју хадезеовску дужност – нап. И. Б.)

 

Аутор: И. Брезац

 

Везане вијести:

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5) - Jadovno 1941.

Злочин у личком селу Штикада 1941. године - Jadovno 1941.
Степинац - дио злочиначког система - Jadovno 1941.