Говор пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом, 10. августа 2014.године
... Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљајући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убијани и у ову јаму бацани безазлени и невини православни Срби 453...
Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаније г. Синиша Љубојевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени.
Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљајући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убијани и у ову јаму бацани безазлени и невини православни Срби 453. Убијани од оних који су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима, правим католицима и усташама. Но нису Срби убијани само у овој и другим јамама већ готово у сваком месту диљем тадашње Независне државе Хрватске и Босне и Херцеговине. Ово као и многа друга стратишта сачувана су од заборава, у великој мери трудом, напором, истраживањем, прикупљањем докумената и писањем историчара др. Ђуре Затезала. На тај начин сачувана је истина као највећа Божија и људска вредност, а ми смо данас овде да се том истином напојимо, да је сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од којих су многи расејани и разишли се на разне стране, за што је најбоља писана реч, посебно онај подсетник г. Затезала. Свако ко овде дође с поштовањем, љубављу и молитвом, отићи ће с духом мира и благослова светих жртава.
До ове јаме довођени су и у њу бацани Срби из целог огулинског краја, и Горског Котара. То је истина ове јаме. Та истина је проговорила и говори. По Божијем благослову говоре свете душе које су се по мучењу, масакрирању и убиству жртава винуле пут небеса у рајска насеља и окриље Бога Свемогућега, Цара Небескога.
Поред ове истине имам потребу, обавезу и дужност да овде данас поменем још две велике истине, посебно што се обадве као и ова налазе на подручју Огулина. Једну се на сваки начин жели покрити непропусним велом заборава за сва времена, док о другој сви ћуте.
Дакле друга истина о великом страдању Срба јесте Дрежница. По најновијим истраживањима од 5.800 становника колико је Дрежница имала 1941. укупно је око 1.500 жртава, 4/5 пострадало је као цивили, углавном од УСТАША од чега 176 деце старе од неколико сати до 15 година. Пострадало је више од сваког четвртог становника Дрежнице.
Осамдесетих година у Дрежници је основана Управа спомен подручја и жртвама започета изградња споменика тј. МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА са школом, са именом СПОМЕН ДОМ ШКОЛА. Такођер је започета активност да се Дрежница са Горњим брињским крајем прогласи СПОМЕН ПОДРУЧЈЕМ о чему је Сабор СРХ 1990-те донио законску одлуку, али се због рата 1991. то није реализовало. До 1993. уређен је школски простор и на улаз уз остало стављено спомен обиљежје – СПОМЕН ШКОЛА. После ''Олује'' почетком 1996. равнатељица школе Марија Ловрић скинула је спомен обиљежје – СПОМЕН ШКОЛА, а садашња равнатељица Анђелка Салопек исто не жели вратити и уз помоћ Опћинског суда Огулин који је допустио да се грунтовне књиге за Дрежницу униште и Жупанијског суда који их је ставио ван снаге, незаконито се укњижује у власништво овог јединственог српског споменика који Жупанија и жупан Карловачке жупаније прогласују за све, само не за оно што он јесте и за што је грађен, а то је: СПОМЕН ДОМ ШКОЛА – МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР жртвама Дрежнице Другог светског рата.
С једне стране власти Карловачке жупаније отимају овај српски споменик и бришу са њега спомен обиљежје понижавајући споменик, жртве и њихове потомке, док са друге стране српске институције од најнижих до највиших и њихови представници не чине ништа ни у моралној ни у законској обавези, ни у политичком оквиру могућности да част и достојанство жртава, њиховог споменика и част потомака одбране. Сви су о овоме упознати: Предсједник државе РХ, предсједник Владе, поједини министри, Савет за националне мањине и сви српски представници, и многи Дрежничани се питају да ли је не дај Боже у питању нека трговина са дрежничком светињом.
Ако је за Републику Хрватску и већински народ Хрвате, Вуковар град посебног пијетета, онда је за целу српску мањину у Републици Хрватској хтели то њени представници или не, Дрежница место посебног пијетета, како због силних жртава, тако још више за све оно што су часно и позитивно Дрежничани и место у целини кроз своју историју учинили за Хрватску.
Због оваквог мог става, већ двадесет година у школи сам изложен невиђеном терору, а тиме и моја породица како би ме се натерало да напустим Дрежницу, а у последње време морам рећи и више од терора. Наиме на дан ''Олује'' 05. августа 2014. у Спомен дому Дрежница догодио се пожар због којег су горели каблови и водоводне цеви, нестало је струје и избила вода. Да се то не дај Боже догодило ноћу настрадао би ја и пола моје породице.. Мени, Цркви и удружењима нанесена је велика материјална и друга штета.
Из наведеног позивам све српске представнике да се окрену Дрежници која је више од три пута веће стратиште од ове страшне Клечке јаме. У Другом светском рату је седам пута изгорела. Дрежница је жива јама у којој живе живи потомци светих жртава којима се отима СПОМЕНИК ЊИХОВИМ СЛАВНИМ СВЕТИМ ЖРТВАМА. Сва спомен обиљежја са СПОМЕН БОЛНИЦЕ су скинута, а СПОМЕН КОСТУРНИЦА у којој је гробница и Приморцима и Истранима запуштена пропада.
Трећа истина јесте да је 1991. у Огулину у Касарни и Полицијској станици убијено више од 10 Срба, а многи су умрли од последица. То је истина као и друге истине, а када је нешто истина онда нам она сама налаже како да поступамо. Дакле наш је задатак да знамо имена тих 10 или колико је заиста пострадало Срба, да се за њих подигне парастос и да их се сећа и помиње као што су од нас својим страдањем и мученичком смрћу заслужили.
Молим Вас представнике који сте се потрудили око ове Свете истине да се потрудите и око ове две друге наше истине.
У Дрежници: 09.08.2014. на Светог Великомученика Пантелејмона.
Протојереј Милош Орељ парох
Везане вијести: