Годишњи помен у Пркосу Ласињском
Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан је годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке.
Село Пркос се до територијалне реорганизације налазио у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња. Први пут је названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и број се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године.
Тога дана, усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на најмонструознији начин одузели 1.446 људска живота, међу којима беше 359-оро деце до 15 година живота. Усмрћивани су не само из ватреног оружја, већ и најзверскијим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине. У току акције коју је наредио Анте Павелић, након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ је био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима.
Нажалост, последице истребљења Срба из ових села осете се до данас, па тако од некадашњих 600 житеља Пркоса Ласињског у овоме тренутку живи тек њих 30-ак. Међутим, оно што преосталом живљу представља још већу муку јесу провокације са којима се често сусрећу. Тако су 1. новембра 2010. године, на дан када римокатолици прослављају дан свих светих, непознати починиоци уништили плочу са именима постарадалих житеља овога села. Иако је једнак злочин оскрнавити 968 посебних гробних места или једно у којем се налази 968 тела, колико се налази у овој гробници, оскврнитељи до данас нису пронађени.
Након одслуженог помена, јереј Саша Умићевић је подсетио све присутне да је света дужност свих хришћана да се моле за све уснуле а поготово за оне иза којих није остао нико ко би упалио свећу за покој њихових душа. Такође, отац Саша је позвао све присутне за помоћ како би се спомен плоча обновила и вратила на своје место, где ће сведочити о једном од многих злочина над недужним становништвом.
Јереј Саша Умићевић
Извор: eparhija-gornjokarlovacka