Без имена и без имовине
Становнике некадашње Партизанске Дрежнице највише љути што су им државне институције отеле добар дио друштвене имовине
Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморја, само је једно у низу крајева који ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос бројним ресурсима и предностима које има у односу на друге хрватске крајеве. Богата је шумом, каменом, чиста је земља за производњу природне и еколошке хране, чист је зрак. Близу је Бјелоласица што је шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у није догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечај. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стијене…
Промијењено је име мјеста и избачен је придјев Партизанска, чиме се настојало заборавити и омаловажити допринос којег су људи овог краја дали у НОБ-у, када су 1942./43. ту били центар антифашистичке Хрватске и све главне војне и политичке институције. Ту су формиране највеће Истарске и Приморско-Горанске дивизије, ту је била и партизанска болница број ВИИ, готово на свакој кући има спомен плоча која говори што се ту налазило, сваки заселак је био важан по нечему. Нажалост, многи споменици су отуђени, украдени или уништени. Починиоци нису никада нађени.
Почетком Другог свјетског рата Дрежница је имала више од 5800 становника од којих је њих 1500 или сваки четврти дао живот за социјалистичку Југославију. Данас има 530 људи на 176 квадратних километара, од чега је 50 километара пољопривредно земљиште, а 126 километара су шуме, рекао нам је др. Недјељко Ковачић, који три пут тједно долази у амбуланту у Дрежницу, док је 1996. године у овим насељима било 980 лијечничких картона. Дрежница је мјесни одбор у саставу града Огулина и удаљена је 40 километара од града, стотињак од Карловца и више од 160 км од Загреба.
Почетком Другог свјетског рата Дрежница је имала више од 5800 становника од којих је њих 1500 или сваки четврти дао живот. Данас има 530 људи, док их је још 1996. године било двоструко више
- Оно што нас јако љути је то што су нам неке државне институције дословно отеле нашу имовину. Опћински суд у Огулину и Жупанијски суд у Карловцу су ван снаге ставили грунтовне књиге тако да данас нитко не може доказати да је власник неке некретнине, а истовремено су се на имовину некадашње Мјесне заједнице уписале Основна школа Иване Брлић Мажуранић из Огулина и болница. Тако нашу амбуланту морамо изнајмљивати за нашег лијечника. Исто је са школом, капелом и кабинетом за вјеронауку. А, власништво је наводно светиња. Са свиме смо упознали бившег и садашњег предсједника државе, као и све српске институције, али за сада помоћи ниоткуд, каже парох дрежнички, протојереј Милош Орељ.
Спомен подручје Партизанска Дрежница формирано је 1980. и Милка Планинц је положила камен темељац за изградњу Спомен дома, Меморијалног центра, школе и спортске дворане. До 1991. је изграђена школа, што је било тек 20 посто од предвиђеног цијелог објекта од 4000 квадратних метара. До 1993. се још нешто улагало, али је тада све престало, па ни спортска дворана и споменичко-меморијални дио нису никада завршени.
Управа Спомен подручја је 1993. са Црквеном општином потписала уговор да се простор бесплатно даде на кориштење Цркви која би га даље уређивала, као и друштвима школског и културног карактера. Тада је дио простора добило Српско културно-умјетничко и духовно друштво Ђурђевдан, дио Заједница дрежничких Срба, а дио је уређен као православна капела и као кабинет за вјеронаук. Управа Спомен подручја се распала и дошло је до ликвидације установе. На објекте се потом уписала огулинска матична школа. Скинуте су плоче с називима Спомен дом, Спомен подручје, Меморијални центар, но парох Орељ поново је поставио нову плочу у знак сјећања на 1500 жртава Дрежнице.
Жалили су се и Агенцији за одгој и образовање која је доиста утврдила да се ради о Спомен објекту и да је капела доиста кабинет за практичну вјеронауку но ни то ништа није помогло. У Дрежници се вјерује да је и посљедњи пожар у школи, био намјерно подметнут како би се уништило и оно мало традиције што је још остало у том крају.
- Зграда је својеврсни споменик, спомен обиљежје, меморијални центар и она друго не може бити, то је био и остао њен смисао изградње. Тај споменик припада жртвама Дрежнице, њиховим потомцима и народу овог краја који је за ову државу и за Југославију дао огромне жртве. Још од Војне крајине па преко Првог и Другог свјетског као и рата 90-тих, Дрежница и њени људи према овој држави нису направили ама баш ништа лоше, никакав злочин. Штовише, 90-тих је изостанак ратних дјеловања на овом подручју спасио Хрватску да се не распадне на пет међусобно неповезаних дијелова. И шта добивамо заузврат? Скорашње уништење. Нека то буде на част, понос и дику овој хрватској држави и њеном водству од 90-тих на овамо. Брисање и крађе споменика, брисање назива селима, отимање памћења потомцима је тотално затирање.
Наши потомци сутра о томе ништа неће знати и асимилират ће се. Ја сам у томе немоћан и зато молим наше представнике и представнике хрватске власти да не дозволе ово што нам се сада догађа и ако нешто под хитно не подузмемо на очувању нашег идентитета, нас овдје убрзо више неће бити. Ако је Вуковар град пијетета за Републику Хрватску, онда је Партизанска Дрежница мјесто пијетета за нас Србе, истиче парох Орељ.
У мјесту су један кафић и једна трговина те Шумарија. Ради и једна приватна пилана у двије смјене. Запослено је неколико млађих људи и све што произведу све продају и извозе те имају редовите плаће. Инфраструктура је врло лоша, цесте пропадају и мало се улаже у побољшање услова живота. Нема банке, а укинуте су поште у Јасенку и у Дрежници па је сада најближа пошта у 15 км удаљеним Језеранима, а до Огулина је 40 км. Поштар људима носи пензије из Огулина, али не може примати уплате па људи морају ићи у Огулин или у Језеране.
Тако се на потезу од 15 км, Језеране - Крижпоље - Бриње налазе три поште, а у Дрежници и Јасенку су затворене. Незадовољство положајем овог краја чули смо и у мјесном кафићу од Михајла Маравића, лијечника Недјељка Ковачића, Горана Томића, Милана Маравића, Спасе Вукелића и Стојана Радуловића.
Извор: NOVOSTI
Везане вијести: