„За дом спремни“ – лажна историја лажних домољуба
Усташки поздрав „за дом спремни“ у Хрватској готово да је изашао из илегале. Његове поборнике не брине терет које носе те три речи, а себе често сматрају покретом отпора актуелној, левој власти.
Иконографија на Тргу Бана Јелачића у Загребу
И док је инцидент који је изазвао фудбалер Јосип Џо Шимунић скоро заборављен, нови ветар у леђа ревизорима историје у хрватској дао је политичар и последњи командант одбране Вуковара Бранко Борковић. Он каже да би израз „за дом спремни“ требало увести у званичну војну употребу, упркос „вриштању“ оних чији су „преци, а и они сами, таманили Хрвате“.
Део јавности узвраћа да је реч о „недомољубној иницијативи која може само да штети нацији и држави“. Ипак тешко је не уочити да је акронимска варијанта тог озлоглашеног поздрава „ЗДС“, свеприсутна на интернету, па чак и у коментарима посетилаца Фејсбук-страница највиших државних институција и представника власти. Они који га користе тврде да је реч о историјском хрватском поздраву. Своје тезе поткрепљују „бујањем четништва у Србији, Шешељевим дивљањем и покушајем рехабилитовања Драже Михајловића“, не схватајући да је на тај начин Хрватска пропала још један круг дубље у спирали скоро па комплементарних национализама распирених на подручју бивше Југославије.
Изокренута стварност, занемарене чињенице
„Историјска теза“ најчешће се позива на оперу „Никола Шубић Зрински“, идеолошки и митолошки важној тачки хрватске културне баштине, а коју је крајем 19. века компоновао Иван Зајц. Али права истина је, објашњава за DW историчар др Хрвоје Класић, да је „ЗДС“ као поздрав уведен тек након оснивања фашистичке усташке Независне државе Хрватске и да је реч о еквиваленту немачког „зиг хајл“ (Sieg Heil – живела победа). „Позивао сам све оне који шире лажи да покажу један једини доказ. То је лако проверити. Либрето је свима доступан. 'ЗДС' у тој опери не постоји, као што нигде није ни забележено да је неко пре на тај начин поздрављао“, каже Класић и додаје да грађани ретко размишљају шта им се по том питању сервира.
Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001.
Уз то, он наводи још један поклич, често коришћен на трибинама фудбалских стадиона у Хрватској: „У бој, у бој, за народ свој!“ И то се приписује опери Ивана Зајца, али тога у либрету нема. „Оно што је веома интересантно јесте да такав стих постоји само у песми српског аутора Јована Јовановића Змаја 'Бојна песма'. То је песма из 19. стољећа која говори о ослобађању Срба од Турака. Али на утакмицама се након „у бој, бој, за народ свој“, извикује „убиј Србина“, што показује индиферентност према чињеницама, али и на који се део историје позивају они који вичу 'ЗДС'“, објашњава наш саговорник друштвену климу у којој се чињенице које не иду у прилог жељеној тези једноставно занемарују.
Естрада и емиграција
Узлету поклича „за дом спремни“ можда је највише допринео естрадни љубимац деснице, певач Марко Перковић звани Томпсон, који га је уградио у своју песму „Бојна Чавоглаве“, једну од најизвођенијих ратних песама у Хрватској. „'ЗДС' је тада био отпор ономе што се догађало и из чега је Хрватска излазила. Он у себи сумира антикомунизам и антисрпство, ако хоћете и антијугословенство. С обзиром на то да су се усташе доживљавале као борци против комунизма, српства или великосрпских идеја, усташтво је на мала врата ушло као симбол отпора, посебно у тренутку када је Хрватска излазила из једне комунистичке и социјалистичке заједнице, нападнута од великосрпске идеје Слободана Милошевића.“
Томе су, каже Класић, допринели усташка емиграција и њени потомци који су почетком деведесетих почели да се враћају у Хрватску. Усташтво је, додаје, почело да се толерише јер се људи најлакше повезују с радикалним варијантама. „У Хрватској је 1991. године било потребно нешто веома радикално да би се одупрло оном другом радикалном што нас је снашло: Милошевићу, Шешељу, Аркану, 'балван револуцији'...“ Класић као анегдоту наводи колегу студента, повратника из Сиднеја, који све до доласка у Хрватску није знао да Босна и Херцеговина није у њеном саставу. „Одрастао је уз карту 'Хрватске до Дрине'. Када сам га питао да ли је истина да су они тамо сви за Павелића, рекао ми је да је то лаж и пропаганда и да су његови били за Макса Лубурића“, сећа се Класић. Вјекослав Макс Лубурић је, да подсетимо, ратни злочинац и командант система концентрационих логора у НДХ међу којима је највећи био онај у Јасеновцу.
Сцена из филма „Хрватски Парламент“ из 1941. године
У овом тренутку тешко да лево-либерална влада Хрватске може да пошаље онакву поруку какву заговорници поздрава „ЗДС“ желе да чују, па је одговорност на опозиционој Хрватској демократској заједници, ХДЗ-у, председници Колинди Грабар Китаровић, али и Цркви. Ипак, Класић ту убраја и интелектуалце, као и историчаре који својим двосмисленим изјавама кокетирају са различитим политичким опцијама. „Председница чак има саветницу за холокауст па мислим да би пружила најбољи примјер и послала најбољу поруку када би напустила сваку утакмицу и ситуацију на којој се викне 'за дом спремни0 и 'убиј, убиј, Србина'. Црква је учешћем у пројектима око релативизације Јасеновца послала погрешну поруку. Не мислим на све свештенике, али реч је о великом броју њих.“
Провокација без свести
И угледни загребачки социолог др Ренато Матић одбацује тезу према којој је „за дом спремни“ израз правог патриотизма односно домољубља. Он додаје да све главне политичке странке у Хрватској имају став да је реч о поздраву насталом у квислиншкој, усташкој држави. „'ЗДС' је захваљујући једном другом тоталитаризму био прогањан. Потом је без икаквог званичног објашњења у време агресије на Хрватску почео да се користи у појединим групама. Данас га најчешће користе они који се у то време нису ни родили, а у школи о том поздраву нису ништа учили. Они виде да то нервира власт па га користе као провокацију без свести о томе што то јесте.“
Корен проблема тај социолог види у томе што се о њему није водила скоро никаква званична и стручна расправа, па о том делу хрватске историје не постоји усуглашена прича која би се представила младима. „Незнање не оправдава, али за њега су заслужне политичке елите којима није био циљ да се добар део дубиоза из наше историје рашчисти, већ да се оне користе за дневно-политичке и парцијалне циљеве.“
Острашћени „аргумент“ према коме су „с тим поздравом гинули хрватски војници у Домовинском рату“, Матић такође одбацује, јер он није био опште раширен међу бранитељима. Али чак и када би постојала историјска аргументација, каже социолог, требало би га одбацити, јер је „за дом спремни“ контаминиран у Другом светском рату. „Под њим су почињени страховити злочини и њему нема места у савременом друштву, без икаквог ограничавања демократског изражавања. То је оно што би млади требало да знају.“
Матић додаје да се, према европском истраживању „Демократија и сенке тоталитаризма и популизма: европско искуство“, Хрватска, с нагласком на младе, сврстава у европску средину, па чак и мало ниже.
Сплит 12.06.2015: Кукасти крст на терену
Страх од избјеглица као увод у агресивни фашизам
„Наравно да постој групе, појединци и странке које заступају фашистичку криминалну идеологију може говорити – има их и они су повезани на ширим нивоима од Европске уније, редовно се састају. Занимљиво је да се група младих неонациста из Хрватске вома добро слаже са младим неонацистима из Србије. То је на том симболичком нивоу нешто што говори о, условно речено, отпору систему, без свести о томе што се промовише. Наравно, ту постоје људи који су веома свесни и способни су да изманипулишу младе људе и додатно их гурну на тамну страну.“
Ипак, фашизам које се препознаје на том симболичком нивоу је мање опасан јер је видљив и законом се може изоловати и казнити. Зато социолог Матић сматра да су највећи проблеми друштвени узроци фашизма, а који се након војне победе над фашизмом у Другом светском рату никада нису до краја ишчистили. „Говорим о економији и политици. У њима се законитости нису промениле, а то је видљиво чак и у Немачкој која је након рата кренула другим путем. Највећа је опасност та притајена фашизација европског друштва подстакнута споља.“
По том питању је професор врло конкретан и врло актуелан: „Видљива је манипулација страхом од доласка неевропских имиграната. Агресивни фашизам неће тако лако да заведе велике масе, али оне могу да буду заведене страхом. Оне попуштају пред агресивним фашизмом када им се говори да је потребно предухитрити претњу којој се годинама приписује име, презиме и даје одређени лик.“ Европска унија, сматра професор, кроз програме образовања и васпитања то још није препознала и не жели да се с тиме суочи. Баш као ни Хрватска. Зато социлог Матић закључује: „Опасно је затварати очи пред оним што уништава хуманост, емпатију, солидарност и исконску друштвеност. То је питање будућности друштва.“
Извор: DW
Везане вијести:
Томпсон у Книну - Jadovno 1941.
Пољудска свастика као увертира за партијање под словом У ...
УСТАШКИ СИМБОЛИ И НДХ ПОСТАЛИ "УМЈЕТНИЧКА СЛОБОДА"
Фото-сведочанства одгоја у нацистичком духу! - Jadovno 1941.