Вруће пацке Загребу
Они који су осмислили прославу злочина претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних које су сматрали пријатељима из 1995. не схватајући да се у међувремену штошта променило
Борислав Комад
ТРЕБАЛО је да прођу пуне две деценије па да Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, истина на индиректан начин, признају да су 1995. учествовали у једном од најстрашнијих злочина према српском народу у Хрватској, када је побијено безмало три хиљаде људи, протерано око четврт милиона православаца, опљачкано и спаљено на стотине села у злочиначком, цинично названом "домовинском рату".
Одбијањем да присуствују "прослави" 4. августа у Загребу, а дан касније у Книну, слањем својих наоружаних солдата да цокулама парадирају што би било ништа друго него наклон злочину над злочинима, западни великани схватили су (боље икад него никад), да избегну кад-тад, суд историје да су били и директни, и индиректни саучесници нечега што се не може оправдати, иако им част и достојанство никад нису били јача страна.
Одмах после неприхватања њиховог доласка у Хрватску, "спонтано" су то учиниле Мађарска и Словенија, а биће, вероватно, и других трабаната западног света (читати чланица НАТО) који се неће придружити, иако су на време и љубазно позвани да саучествују у "свечаном тријумфу", злочинаца над невиним жртвама.
Савест, иако је сви немају бар пред Богом, ако у њега верују, ипак дође да наплати своје, баш као и ђаво кад почне исплата.
Они који су осмислили прославу злочина, све у свему, претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних које су сматрали пријатељима из 1995. не схватајући да се у међувремену штошта променило на геополитичкој карти света, а насилницима не иде у корист.
Уз сва неопростива злодела која су направили од почетка ратних похода против неистоверника, додали су, најавом прославом "Бљеска" и "Олује" да нису дорасле ни елементарном протоколу кад су, пуних месец дана, наивно рачунајући у непроменљивост ставова својих ратних заштитника и њихових интереса, на сва звона оглашавали кога су све позвали у госте, а да нису имали повратну информацију да ли ће они заиста и доћи.
Највећу грешку, међутим, направили су врховници из загребачког Антовчака, седишта некадашњег поглавника Анте Павелића, па до садашње "поглавнице", госпође Китаровић (девојачко Грабар), нису схватили већ поодавно потврђену и оверену историјску истину да је много већи ризик бити западни (читати амерички) "пријатељ" него њихов чак и заклети непријатељ!
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
БРИСЕЛ ДА ЗАУСТАВИ ПРОСЛАВЉАЊЕ "ОЛУЈЕ" - Jadovno 1941.
КАРАМАРКО: 5. АВГУСТА СЛОМЉЕНА "ВЕЛИКА СРБИЈА"
Програм обиљежавања 20. годишњице страдања Срба у „Олуји ...
СЛОВЕНЦИ НЕЋЕ НА ПРОСЛАВУ "ОЛУЈЕ" - Jadovno 1941.
КОЛИНДА: Домовински рат праведан, Олуја легална, Готовина ...