НЕМА ПОЗИТИВНИХ ПРОМЈЕНА ПРЕМА СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА
БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ - У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".
Комесаријат
је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995.
године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од
200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води
као нестало.
У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке
високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама
из Хрватске престане избјеглички статус због "суштинских промјена" у тој
земљи.
Комесаријат истиче да је у Хрватској и даље присутна друштвена
дискриминација и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима,
што обесхрабрује повратак.
У саопштењу се додаје да неколико десетина хиљада избјеглица није
повратило своје станарско право, да Хрватска није обновила више од
10.000 срушених српских кућа у подручјима гдје није било ратних дејстава
и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, те да Србима није
враћено одузето пољопривредно земљиште.
Хрватска није провела Уставни закон о правима националних мањина, којим
се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима
државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама,
наводи се у саопштењу.
Комесаријат истиче да надлежене институције у Хрватској не процесуирају
појединце и групе, које шире говор мржње, воде кампању против српског
језика и писма, подстичу насиље према Србима или их физички нападају.
Хрватска није исплатила ни заостале, а неисплаћене пензије, динарску и
девизну штедњу, у застоју су поступци у вези са обновом имовине и
стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у
Хрватској, а забиљежени су и случајеви одузимања личних карата
избјеглицама.
Позивајући се на резултате студије "Мањински повратак у Републику
Хрватску", која је израђена на иницијативу УНХЦР-а, Комесаријат је навео
да од 130.000 регистрованих повратника српске националности у Хрватској
остаје да живи само 38 одсто, у Србију се враћа око 45 одсто, док их је
око 17 одсто умрло.
"Из оваквих поступака се јасно види да су избјеглице усмјерене искључиво
на интеграцију у Србији, јер је процес повратка у Хрватску скоро
заустављен", закључује се у саопштењу.
Везане вијести: