Китаровић: Обележавању Олује присуствоваће и Срби

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја" 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града

Колинда Грабар Китаровић

Колинда Грабар Китаровић

КНИН - Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја" 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града.

Она је током посете Книну, где се упознала са припремама за прославу годишњице те акције којом је из Хрватске протерано неколико стотина хиљада Срба, изјавила да је данашњем састанку организационог одбора присуствовао и заменик градоначелника из реда српског народа Жељко Џепина.

"Дакле, и Срби овде у Книну ће учествовати у тој прослави и желимо истаћи да прослава није уперена ни против кога, него је искључиво слављење онога што су за нас учинили наши бранитељи, сви они који су бранили Хрватску, дали своје животе и здравље за њу, и сви они који су омогућили да данас уживамо у слободи", рекла је Грабар Китаревић.

Председница Хрватске верује да ће тај датум бити обележен без подела.

Хрватски државни врх недељама је имао различите ставове о начину обележавања 20. годишњице "Олује", а Грабар-Китаровић се тада залагала за одлагање те манифестације.

Крајем маја председница Хрватске и премијер Зоран Милановић ипак су постигли компромис тако што ће се годишњица "Олује" обележавати два дана - војном парадом 4. августа у Загребу и централном прославом 5. августа у Книну. Званични Загреб 4. август обележава као Дан победе и домовинске захвалност, као и Дан хрватских бранитеља.

"Највише ме се дојмила најава колико ће људи доћи у Книн на прославу Олује, најава заједништва и чињеница да нећемо ове године, верујем, видети никакве поделе, него да ћемо показати заједништво и хрватског народа, али и свих других грађана и држављана Хрватске у прослави тог великог датума", рекла је Грабар-Китаровић, јавила је Хина.

У хрватском Државном одбору за обележавање "Олује" су, поред представника државног и војног врха, и четири пензионисана генерала - Анте Готовина и Младен Маркач, које је Хашки трибунал прво осудио на 24, односно 18 година затвора због злочина у "Олуји" а затим их другостепеном пресудом ослободио, те Петар Стипетић и Маријан Марековић.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Пусић: Прослава годишњице Олује није славље страдања људи ...

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ "ОЛУЈЕ ...

маловић: срби се не смију одрећи републике српске крајине

ГЕНОЦИД ЈЕ ПОЧИЊЕН У "ОЛУЈИ", А НЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Олуја - Јадовно 1941.