И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА
Детаљ изложбе ''Незаборав за нестале''
Предсједник Удружења породица несталих и погинулих "Суза" Драгана Ђукић рекла је данас у Београду да је, према евиденцији овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба који су нестали у Хрватској током протеклог рата.
Она је на изложби под називом "Незаборав за нестале", која је данас
отворена у Дому Војске у Београду, истакла да је Удружење незадовољно динамиком
у досадашњем процесу рјешавања судбине несталих у Хрватској јер се ни двије
деценије од страдања Срба у операцијама "Бљесак" и "Олуја"
проблеми избјеглих и расељених не смањују, а процес ексхумација и
идентификација предуго траје.
"Жалосно је да и послије 20 година у Хрватској још има 15 регистрованих
гробница са око 220 тијела страдалих у поменутим акцијама. Када ће онда доћи на
ред скривене локације укопаних жртава од 1991-1995?", пита Ђукићева.
Она је оцијенила да обиљежавање мјеста српских страдалника и постављање
спомен-обиљежја прати отпор хрватске стране и тамошње јавности јер се избегава
подсјећање на то да су жртве Срби.
"Питање несталих се често истиче у сусретима највиших званичника Србије и
Хрватске, али, нажалост, реализација не прати дата обећања", рекла је
Ђукићева и апеловала на надлежне органе, невладине и друге организације да
страдали што прије буду идентификовани.
Историчар Милан Гулић подсјетио је да је 20. вијек за Србе у Хрватској био пун
искушења - од Аустроугарске, преко Независне Државе Хрватске и логора који су
је обиљежили до грађанског рата и прогона Срба из Крајине деведесетих година с
циљем да се територија очисти од српског живља.
Он је истакао да је српски народ послије "Олује" и "Бљеска"
изгубио и нешто што се бројкама не може исказати - своју аутентичну културу,
између осталог.
Гулић је подсјетио да је, према попису из 1991. године, у Хрватској живјело
580.000 Срба и 106.000 оних који су се декларисали као Југословени, али су били
српског поријекла, да би пописом из 2011. године, који је спроведен у
Хрватској, било регистровано око 200.000 Срба у тој земљи.
"Нешто их живи у градовима или Славонији, а занемарив је број оних који су
се вратили у Крајину", рекао је Гулић.
Изложба "Незаборав за нестале", осим фотографија становништва које се
спрема да избјегне из Крајине у Србију 1995. године, садржи и фотографије
спаљених кућа у Кистању током те године.
Један дио изложбе обилује фотографијама и снимцима сељака које су усташе 1942.
године спровеле у Јасеновац. Изложене су и фотографије избјеглих мајки са
дјецом у прихватним центрима у Србији послије операције
"Олуја".
Током изложбе са разгласа су читана имена оних који су до сада идентификовани
као погинули у Хрватској у периоду од 1991-1995. године.
Извор: 
Везане вијести:
Позивница за мултимедијални програм ''Незаборав за нестале''
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ПОСЛИЈЕ "ОЛУЈЕ" ОСТАЛА ПУСТА
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ