Хрватска мора развити нову културу сећања
Маринко Чулић
Тешку, депримирајући бламажу доживела је влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олује”. Све земље позване да учествују на војној паради у Загребу, а позивница је уредно послата чланицама НАТО- а, једнако су уредно отклониле тај позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере најмлађој колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробијала је на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци јавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом војном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знају какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, јасно, нису могли тако поступити, јер предобро знају шта je „Олуја”, штавише тадашњи амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт ових дана први пут je отворено признао да су одобрили ту војну акцију. Зато су на брзину смислили оправдање да на параду шаљу два генерала и актуелног америчког амбасадора у Загребу. Сада Милановићу и његовој влади остаје да погоде праве разлоге недоласка западних савезника, од којих неки могу изгледати чак утешно, али зато остали убијају у појам, поготово јер су један гори од другога.
Дакле, овако. Ако су Американци, па редом сви остали, избегли долазак у Загреб због упозорења из Београда да ће учешће на војном мимоходу сматрати гестом упереним против Србије, то у Банским дворима још могу и прогутати. Јер, тиме Вашингтон само реагује на будуће сврставање Србије, која се још нећка хоће ли се приклонити Западу или Русији. А ту Милановићевој влади нити нешто улази у џеп нити излази из џепа, па с олакшањем може закључити како су у питању виша геостратешка прегруписавања која се ње пуно не тичу. Али, нема места олакшању ако осим овог постоје још неки разлози за одбијање позива са Запада.
У овом случају то се манифестује тако да ХДЗ из петних жила пумпа годишњицу „Олује” у Книну, а СДП се разликује само толико што исту ту годишњицу пумпа дан раније у Загребу. И, јасно, када у свету виде ту силну трку ко ће брже зидати исту хрпу ратних меморабилија које изазивају контроверзе у регији, па зар им није најпаметније остати по страни и правити се луд.
Трећи разлог за бојкот загребачког мимохода наслања се на то и за актуелну хрватску власт је најпоразнији. Очито се процењује да у Хрватској још није створена атмосфера у којој би прослава ослобођења земље била заштићена од утиска да се тиме једнако слави и прогон и масовни одлазак српског становништва. Додуше, ослобађајућим пресудама Готовини и Маркачу с Хрватске је скинута формална правна одговорност за ово друго. А има и подоста уверљивих индиција да су се Американци потрудили да буде тако, због властитог интереса за уклањање или барем ограничавање тзв. командне одговорности. Али, они сигурно не желе да им се сваког лета то ставља под нос и вероватно су са задовољством дочекали протест из Београда да се извуку из ове неугодне и гњецаве приче. Наравно да им то не даје одступницу од одговорности како је „Олуја” изведена, па у крајњој линији и како се њене годишњице свих ових година у Хрватској обележавају. Поготово такву одступницу нема ХДЗ, који је сада јако живнуо и оптужује СДП и партнере на власти да су исхитреном организацијом загребачке параде изазвали ову смутњу.
Јер, та је странка најодговорнија за тамне стране „Олује”, као што је и најодговорнија што су те тамне стране протеклих година практички постале саставни део ослободилачких светковина. Насупрот томе, Зоран Милановић је ипак успевао на годиишњицама ове војне акције пронаћи неколико речи којима је исказао пијетет и жал над српским жртвама „Олује” и злочинима који су после ње уследили. То досад није прешло преко уста, макар и најпригодније истиснуто, ниједног „хадезеовца”. Али, оно у чему је реална кривица СДП- а јесте што је улетевши у ово с парадом коју је кицошки, али аматерски хтео дићи на ниво атлантске војне алијансе, покренуо ланац догађаја који су измакли рационалној контроли. И који су бламажу око војног мимохода претворили у бламажу целе зе мље. ХДЗ је, наиме, војни игроказ у Загребу схватио као изазов да уприличи још већу представу у Книну, у чему је осведочени мајстор, па ће се у његовој супериорној сценографији тамо отворити голема црква с више од хиљаду места и Музеј „Олује”, открити споменик Туђману... А у Книн ће се први пут преселити и усташосталгични пандемониј Марка Перковића Томпсона с његових већ стандардних стотинак хиљада фанова. И тај злослутни циркус требало би као увести Хрватску у трећу деценију слободе. Ко ту кога у главу?! Па јасно је да то ново свето тројство хрватске политике - Туђман, конзервативна мегацрква, новоусташе - представља Хрватску као наказу коју пре треба изоловати и асанирати него јој долазити с поштовањем на годишњице ослобођења.
И још се, да фарса буде гора, зове да томе присуствују представници српске и других националних мањина, што је цинизам без преседана. Јер у Книну се заправо симболички репризира она страна рата од које су они највише страдали и сигурно им не пада на памет да се тога на овај начин сећају. И ту је поента. Ове годишњице не би смеле проћи без одавања поштовања свим невиним жртвама, а баш је „Олуја” одговорна што њих на српској страни има колико и на хрватској, заправо и више. И зато Хрватска насушно мора развити нову културу сећања у којој ће тражити пијетет не само за своје жртве него и за жртве других. Поготово ако их је сама скривила. А да би се до тога дошло најпре треба демилитаризовати, па чак и деусташизовати годишњице „Олује”, како оне сада изгледају.
Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 30. јул 2015., стр 24-25
Везане вијести:
Фрљић у Ријеци организује контра-Олују
"ОЛУЈА" НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА