ГОТОВИНА КРИВ И КАО ПОМАГАЧ У ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда којом је генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даје основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командној одговорности за злочине који су услиједили током два мјесеца након операције "Олуја".

Tужилаштво у поднеску, којим одговара на налог жалбеног вијећа, наводи да је и даље примјерена казна од 24 године изречена у неправоснажној пресуди.

Жалбено вијеће Хашког трибунала у јулу је позвало тужилаштво да до 10. августа објасни да ли вјерује да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случају да се утврди да нису криви за незаконите артиљеријске нападе или да су били чланови удруженог злочиначког подухвата, може приписати алтернативна кривица на основу командне одговорности или као помагача у удруженом злочиначком подухвату.

"Уколико је првостепено вијеће погријешило у закључцима о артиљеријским нападима и чланству Готовине у удруженом злочиначком подухвату, Готовину би требало осудити због помагања прогона, депортације, убиства, насумичног разарања и пљачке, других нечовјечних дјела и окрутног поступања", наводи тужилаштво у поднеску којим се бави одговорношћу генерала Готовине.

Тужилаштво додаје да и командну одговорност Готовине за злочине почињене током два мјесеца након операције "Олуја" треба узети у обзир у одређивању висине казне.

"С обзиром на тежину злочина и улогу Готовине, тужилаштво сматра да је иста казна од 24 године примјерена", каже се у поднеску.

Tужилаштво у поднеску оцјењује да, "иако судско вијеће није донијело изричите закључке о другим облицима кривице осим удруженог злочиначког подухвата, његови закључци и докази на које се ослања утврђују кривицу Готовине за те злочине као помагача и кроз командну одговорност".

Хашко тужилаштво подсјећа да је првостепено вијеће пресудом утврдило да је страх изазван артиљеријским нападима током "Олује" био примарни и директни узрок масовног бијега више од 20 хиљада српских цивила из Крајине и да су Хрватска војска /ХВ/ и специјална полиција починили злочин депортације.

Тужилаштво наводи да су први хрватски предсједник фрањо Tуђман и други високи функционери дијелили намјеру да се истјерају српски цивили из Крајине, те да су користили војску и специјалну полицију како би провели злочиначки циљ кроз операцију "Олуја".

"Готовина је знао да је била намјера да се нападима истјерају Срби и да ће до злочина депортације и прогона вјеројатно доћи и да ће његова дјела помоћи у почињењу тих злочина. Упркос томе, Готовина је учествовао у планирању артиљеријских напада и изричио наредио напад ХВ-а на градове", додаје се у поднеску. 

Као таква, дјела Готовине имала су значајни учинак на злочине прогона и депортације. "Његова кривица као помагача у тим злочинима не зависи од категоризације артиљерисјких напада нити о његовом чланству у удруженом злочиначком подухвату", тврди тужилаштво.

Што се тиче кривице по командној одговорности, тужилаштво сматра да је првостепено вијеће донијело све потребне закључке у пресуди који су подлога утврђивања тог облика кривице.

"Готовина је такође помагао у злочинима убиства, нечовјечним дјелима и окрутном поступању, пљачки и прогонима тиме што је наредио потчињеним да уђу у Крајину након првог напада, знајући да ће вјероватно починити злочине али и стварајући толерантну атмосФеру која је охрабрила почињење тих злочина", наводи тужилаштво и додаје да је "тиме што није спријечио и казнио те злочине такође крив по командној одговорности."

Tужилаштво на 30-ак страница поднеска детаљно наводи доказе који по њима потврђују одговорност Готовине као помагача удруженог злочиначког подухвата те његову кривицу на основу пропуста као команданта.

Првостепено вијеће прошле године је прогласило генерала Готовину кривим као члана удруженог злочиначког подухвата предвођеног предсједником Tуђманом, чији је циљ био неселективним артиљеријским нападима на српско цивилно становништво окупираних подручја Хрватске изазвати њихов масовни прогон, те га је осудило на 24 године затвора.

Маркач је осуђен на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен свих тачака оптужнице.