Ексхумација – можда, идентификација – не

Пише: Дејан Кожул

Породице жртава и 17 година послије “Олује” нису покопале своје најмилије. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им је још увијек 1950 неријешених судбина, што из “Олује”, што из “Бљеска”.

За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокојније спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тијела који чекају на идентификацију. Слиједе три приче чланова породица који 15-ак година чекају да сахране своје родитеље.

Завод заводи породице

Нада Бодирога је већ позната читатељима Новости од прије годину дана кад се пожалила да су 18. јуна 2010. године на кућном згаришту у Славском Пољу на Кордуну пронађени изгорјели фрагменти костију њених родитеља који су пребачени на Завод, на чију идентификацију се чекало тада, а чека се и данас. Родитељи су спаљени испред куће у коју су се вратили вјерујући у ријечи тадашњег предсједника Фрање Туђмана који је позивао Србе да не одлазе.

- Надала сам се да ће ме позвати на идентификацију, али састанак је био поражавајући. Објашњено ми је да се на Институту налази преко 300 тела, а међу њима да има “девет неподобних”. То је био шок. Знам шта значи реч – неподобан. А још да нечији остаци буду неподобни…На питање да ли сам поново на почетку после 14 година трагања, одговорено ми је да су неподобни зато што је немогућа идентификација, јер су тела потпуно изгорела и речено ми је да сачекам нека боља времена и технологију.

Владо Шашо је из Двора на Уни. Родитељи су му били у избјегличкој колони која се кретала са Баније према Новом Граду. Колона је пресјечена.

- Моји родитељи су се чак изјаснили да би радо остали кући, а чак су и пописани од ХВ-а. Ту им се губи сваки траг. Гајио сам наду да су сахрањени у Двору, на ексхумираном гробљу али ме шеф Комисије за заточене и нестале Републике Хрватске Иван Груић уверавао да су у Петрињи. Објаснили су ми да су ти људи имали документа приликом пријема тела у Загребу. Сахрањени су у ПВЦ врећама са бројевима. Нема воље да се заврши идентификација. Жртве из Двора су ексхумиране пре три године. Од 112 регистрованих гробова 55 је ексхумирано, а за три године од ексхумације није идентификовано ни 20 остатака. Не знам колико ћемо још дуго чекати да се ексхумира. Тачно се зна ко је ту и где сахрањен, али нема воље. Нема притисака ни са стране Србије да се то приведе крају.

Гордани Бјелобрк су родитељи из околице Книна 4. августа кренули од куће. Сазнала је да јој је отац убијен 17. августа код Дрвара. Већ 17 година се води као нестало лице.

Апел за хуманост

Србија у овим случајевима не може пуно учинити. Како је то нагласио Вељко Одаловић, предсједник комисије Владе РС за нестала лица:

- Србија не може да одлучује о томе када ће и где не територији друге земље бити обављена ексхумација, али може да учествује у координацији тог посла на основу споразума и протокола који је потписан са Хрватском.

Чедомир Марић из Удружења “Суза” истиче да капацитета за ексхумацију има, као и да је највећи проблем ексхумација гробница у Сјеверној Далмацији (Шибеник 17, Задар 59).

- Упућујемо апел да се убрза процес ексхумација и идентификација без икаквих одлагања. Апелујемо на институције Владе РХ да сад кад се налазе на прагу уласка у ЕУ, да је вријеме да они покажу ту своју демократичност у испуњавању хуманих задатака.

 

Извор: Новоссти