Поједини историчари европског и светског гласа иду толико далеко да Гаврила Принципа проглашавају за терористу, Младу Босну упоређују са Ал каидом, а Србију криве за избијање Првог светског рата, који је "још почетком 20. века спречио уједињење Европе"! Мени као историчару ова поређења нису страна, не изненађује ме покушај ревизије историје у корист данас моћних и јаких, дешавало се то и пре. Пред почетак Другог светског рата нацистичка штампа је Гаврила Принципа прогласила за масона, Јеврејина. Немачкој више није била потребна теза о одговорности Краљевине Србије за атентат и Први светски рат, али је тим више била потребна теза о кривици слободних зидара и Јевреја.

Посао нас историчара јесте да се држимо чињеница, на основу којих морамо наћи стварни повод и дубљи узрок. Такође битно је разумети време у ком се нешто дешава, тако да се не може говорити о тероризму из данашњег угла. Не могу се данашња мерила о томе шта значе атентати да се примене на доба пре 100 година. Атентати су тада били прилично уобичајени и у оно време је то био тренд који је Гаврила учинио борцем за слободу. Могло би се рећи да је атентатом започео Аустро – српски рат, а Први светски рат започиње тек нападом Немачке на Русију, Белгију и Француску. Самим тим Франц Фердинанд није пао као жртва Првог светског рата, већ војник који је погинуо током напада Аустрије на нашу територију.

Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. Кривци за Први светски рат пре свега Русија, а затим и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Па о ком јединству се прича? Кад је Немачка ојачала, желела је већи део колача за себе, осетивши слабост Француске, велике Британије и Русије. Русија је овај рат дочекала неспремно, Србија уморно након два балканска рата, док Европа у том тренутку никако није ишла правцем јединства и уједињење.  Данас слушајући премијера Дачића, нама Европа даје историјску шансу да будео део њеног састава. Није проблем да ми будемо део, него је питање у ком саставу ћемо бити ми, без или са Косовом. Да ли ћемо у тај састав ући као терористичка и крволочна нација која је крива за сваку локалну тучу, о ратовима већих размера да не говоримо. Па јел наш историјски успех што каже премијер Ивица то што нас велики и јаки несметано и непрекидно туку по носу? Нису Гаврило и остали наши преци дали своје животе за отаџбину да би данашњи политичари правили комедију, а ускоро и трагедију од нашег српства. Можда је потискивање наше културе и историје, које доводе до губитка идентитета и интегритета, па самим тим и до нестанка нашег народа с кугле земаљске, мала цена за великог Нобела.

Мекмилан је ипак, Принципа назвала терористом, рекавши да су то људи који користе насиље да постигну своје циљеве, а атентатор из Сарајева, према њеним речима "није хтео да чека да се ствари реше дипломатским или уставним путем". Да је прочитала документа са суђења Принципу, у ком га је адвокат Рудолф Цестлер бранио аргументум да анексионо стање по Аустроугарском закону није правно стање, па самим тим не може се ни говорити о велеиздаји, јер је само анексионо стање незаконито, знала би да о решавању проблема дипломатским и уставним путем није било могуће. Канадска историчарка, иначе професор историје на Универзитету Торонто, би требала да да свој суд шта мисли о маневру 70.000 војника на граници са Србијом. Како се у данашње време тумаче војни маневри на границама и сами смо сведоци најновијих затезања односа Кине, Јапана и САД, око острва. Као историчари ми смо дужни да тражимо стварни повод и дубљи узрок.

Но, не чуди мене изјава ове „угледне и стручне“ Канађанке, него прилично благ став председника Николићана на ово питање. Од председника државе, који треба да брани наше српство, наше интересе, као и да представља нашу земљу  у правом светлу нисам чуо реакције на осуду да је Принцип терориста. Он позива историчаре да одбране тезу. А где је председник да одбрани наш интерес, наше српство. Зашто сам председник не осуди подизање споменика окупатору Фердинанду висине 16 метара. Да ли су га обавестили да хоће и плочу с отисцима стопала Гаврила Принципа да ставе поред кипа Франца Фердинанда. Да ли види ту несразмеру између 16 метара и плочице. Па нама треба председник који ће бранити наш народ не само историчари. Морате протестовати због подизања споменика агресору и окупатору. Уместо да издвојите средства да направимо холивудски филм о Гаврилу, Првом светском рату, као Шкоти о Вилијаму Воласу у филму Храбро срце, да се дичимо својим херојима, одбранимо српство и срушимо стереотипе о томе да смо крволочни терористи, ви ћутањем одобравате проглашење Англо-саксонских и немачких земаља Гаврила кривим за почетак рата.

Или можда нас актуелни председник има намеру да настави тамо где је претходни стао у извињенима. Имали смо прилику од Томислава Николића да чујемо како се у име свих нас Срба извињава за злочине рата у Босни. Не можемо преузимати колективну одговорност за дела појединаца. Имајте поштовања према прецима нашим који су дали животе за нашу лепу отаџбину, верујући да се боре за слободу и јединство против оних који су стајали на том путу. Сви грађани Србије који воле своју државу моле Вас, првог човека Србије, да одбраните част и достојанство наше земље и нас самих, те станете на пут протагонистима антисрпства.

Проблем ревизиониста историје су сведоци догађаја чији искази кваре унапред креирану слику. Нарочито ако је реч о важним личностима какав је био Лео Пфефер, истражни судија у Сарајевском процесу. Сарајевски атентат није изазвао рат већ да је био само бакља која је потпалила сложену ломачу укрштених интереса - писао је Пфефер. У Немачкој је 60-их година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи” (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету да се домогне већег броја колонија и важних ресурса. Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, је убедљиво доказивала да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера.

Међутим, важно је да се нагласи да је заправно нових докумената који доказују узроке светског рата нема. Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса, сада се то сужава на поједине личности и њихови особине, и мале народе као што су Срби, који су у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир. Пошто свако време има своју визију ђавола, Гаврило Принцип из Обљаја код Грахова је од нацистичког „Јеврејина Габријела“ постао „црни Арапин“ у нашим данима. Да ли је реч о припреми бакље за неку нову ломачу укрштених интереса, како би то рекао Пфефер?

 

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ