СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКОЈ ДЈЕЦИ УБИЈЕНОЈ У СИСАЧКИМ ЛОГОРИМА

СИСАК, 6. ОКТОБРА /СРНА/ - На дјечијем гробљу у Сиску, гдје су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. године, данас је служен парастос и одржана комеморација страдалима.

Комеморацију су организовали Српско народно вијеће /СНВ/ и Вијеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалој српској дјеци.

Скупу су присуствовали преживјели и свједоци страдања најневинијих жртава усташког терора, те предсједник СНВ-а Милорад Пуповац.

Руководилац Одјељења за културу Српског народног вијећа из Загреб Анета Лалић рекла је Срни да су у логоре у Сиску довођена дјеца са Козаре, Кордуна, Баније, Мославине и других подручја која су етнички српска.

"Многи који се тиме баве кажу да је оно што је Јасеновац био као логор за одрасле, мада је и тамо страдало доста дјеце, то исто био логор у Сиску за српску дјецу", каже Лалићева.

О дјечијем гробљу у Сиску, према ријечима Лалићеве, нико не води рачуна.

СНВ и Вијеће српске националне мањине града Сиска, тражи далеко већу пажњу и истински напор да се мјеста, гдје су сахрањена дјеца, достојније чувају и обиљежавају.

"Прије свега да уђу у регистар културних добара,  јер је то дјечије гробље тренутно незаштићено. Очекујемо један бољи урбанистички план који ће узети у обзир чињеницу да је ту толико дјеце страдало и сахрањено", рекла је Лалићева.

"Желимо да се о томе говори на часовима историје по школама, као и да се оживи пракса доласка на ово дјечије горбље и да се ту држе часови историји", истакла је Лалићева.

Према њеним ријечима, то су суштинске ствари које би, када би се догодиле, биле веома значајне.

Преживјели, који су као дјеца били заточени у сисачким логорима, обићи ће са домаћинима зграде у којима су били смјештени српски малишани за вријеме трајање логора, а до којих се може доћи.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.

Дјеца су овдје, па и она најмања, стара неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Први транспорт у Сисак је стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. од родитеља који су одабирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.

Тако је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

 

Извор:

 

Везане вијести: 

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

Логори Цапраг и Сисак