Пуповац: Дјечји логори - злочин геноцидног павелићевог режима

Сисак - парастос и комеморација дјеци страдалој у сисачком логору

Latinica

БАЊАЛУКА, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцијенио је да одсуство представника највиших хрватских институција на комеморацији у Сиску, на мјесту страдања више од двије хиљаде српске дјеце током злогласне НДХ, указује на то да се процес суочавања са злочиначком и мучном прошлошћу из Другог свјетског рата у Хрватској тешко одвија, али да се кад-тад мора покренути и завршити.

"Предсједник Хрватске Иво Јосиповић, као и премијер Зоран Милановић, нису нашли за потребно да пошаљу барем изасланика на комеморацију, одржану у суботу, 6. октобра, на дјечијем гробљу у Сиску. О комеморацији нису извјестили ни водећи хрватски електронски медији“, рекао је Басташић за Срну.

Он сматра да се тиме потврђује оцјена предсједника Српског народног вијећа /СНВ/ Милорада Пуповца да је у Хрватској на дјелу политика сјећања која је слијепа и глува за страдање српске дјеце у вријеме владавине геноцидног режима, какав је био усташки режим Анте Павелића.

"Потврдила су се и наша очекивања да ће Пуповчева спремност да догађаје у НДХ у Другом свјетском рату назове правим именом у хрватској јавности покренути читаву буру негодовања и осуда, али и оспоравања трагичних догађања на том подручју прије 70 година, чији су злочиначки актери били припадници хрватског народа“, каже Басташић.

Према његовим ријечима, чињеница да је НДХ законском одредбом из 1942. године основала концентрационе логоре за дјецу, од којих је највећи био онај у Сиску, сама за себе говори о карактеру Павелићевог режима.

„На такозваном дјечијем гробљу, ледини под којом леже тијела најмање двије хиљаде српских малишана умрлих од глади и болести у нељудским условима сисачких казамата, које нико тамо није сахранио, него само затрпао земљом, данас готово да и нема спомен-обиљежја. Неколико малих, округлих камених плоча, случајном пролазнику никако не могу указати да се налази на мјесту стравичних догађања“, рекао је Басташић.

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац рекао је на комеморацији у Сиску да хрватска власт, баш као и југословенска прије ње, пажњу посвећује само „побједама“ и да нема довољно слуха за жртве.

„Није било простора за сјећање на оне који су били жртве једног геноцидног режима, какав је био онај Павелићев, који није презао ни од тога да уништава не само одрасле, него и дјецу. Зато је за нас данас болна чињеница да ни 17 година од рата, у којем су страдали и припадници хрватског и српског народа, нема довољно простора у службеној политици сјећања на страдања, звјерства и карактер режима од 1941. до 1945. године“, рекао је Пуповац.

На дјечијем гробљу у Сиску, гдје су сахрањени српски малишани страдали у логорима у овом хрватском граду од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. године, у суботу је служен парастос и одржана комеморација страдалима.

Комеморацију су организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине града Сиска како би се одала пошта страдалој српској дјеци.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица".
Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора.

Дјеца су овдје, па и она најмања, стара неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Први транспорт у Сисак је стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.

У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. од родитеља који су одабирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.

Тако је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

 

 

Извор: срна

 

Везане вијести: