У СУРЧИНУ ОБИЉЕЖЕНО 155 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЛИВАЊСКОГ ХРАМА

БЕОГРАД, 30. НОВЕМБРА /СРНА/ - У београдској општини Сурчин одржана је духовна трибина коју је организовало Удружење "Огњена Марија Ливањска" поводом 155 година постојања и страдања ливањске цркве Успења Пресвете Богородице и 140 година од изградње једне од првих православних школа у БиХ.

Скуп у сали храма Свете Петке у Сурчину, који је синоћ одржан, благословио је Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, који је говорио о значају духовне везе са завичајем.

Предсједник Удружења "Огњена Марија Ливањска" Никола Петровић рекао је Срни да је епископ Атанасије дошао из поштовања према том удружењу које се снажно залаже да направи везу између православног становништва из Ливањског поља које је некад живјело на том подручју и православног становништва које је сада избјегло на територију Србије.

Према ријечима Петровића, Сурчин није случајно изабаран за мјесто гдје ће се одржати духовна трибина, него је то једна од општина у Србији гдје живи највећи број људи избјеглих из Ливна и ливањских села.

Историјске околности и чињенице изградње ливањске цркве и школе представио је историчар и директор Архива Српске православне цркве /СПЦ/ Радован Пилиповић, док је о животу цркве говорио некадашњи ливањски парох Мирко Јамеџија.

Петровић каже да је надахнут говор одржао и садашњи ливањски парох Жељко Ђурица који је намјенски дошао из Ливна да би улио наду свим православним вјерницима да се никада неће заборавити трагови српског православног становништва у Ливањском пољу.

Храм Успења Пресвете Богородице у Ливну саграђен је у рекордном року 1859. године, а записано предање каже да је црква била саграђена за мјесец дана, јер су се Срби бојали да их неко од нижих органа власти не би прекинуо у раду.

Културну и историјску вриједност у цркви представља богата збирка од 84 иконе која је стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе БиХ.

Црква Успенија Пресвете Богородице опљачкана је током Првог свјетског рата, као и за вријеме Другог свјетског рата, када је парохијски дом и бомбардован, а црквена архива и библиотека уништени. Усташе су убиле тадашњег свештеника протојереја Косту Станишића и готово све вјернике.

Велика разарања и страдања црква је доживјела и у протеклом рату када је девастирана и запаљена на Видовдан 28. јуна 1992. године. Том приликом изгорио је звоник цркве, а богату збирку вриједних икона, библиотеку са више од 260 књига и остале богослужбене предмете од уништења је сачувао жупник ливањски фра Марко Гело.

 

Извор: 

 

Везане вијести: