Нови живот у Ливањском пољу
Село Грковци, подно Динаре, спада међу најстарија у Ливањском пољу. Некада је било пуно српских домова и орило се дечијом грајом и циком, момачком и девојачком радосном песмом, шалом док су се у моби обављали велики послови…. Данас су се Грковци шћућурили и тихују са својих ни двадесет домова и то са махом остарелим домаћинима чија је припадност кућном прагу била јача од силе истеривача и јача од надвијене самоће.
Међу мање од четрдесет Грковчана до скора је било четворо деце. Њихов несташлук и весела игра не оре се селом, не допире смех даље од дворишта. А у јулу ове године та мала група је појачана за још једног члана. Родила се унука у кући Веселинка Ненадића. Пролетос је Веселинку и Ковиљки син Синиша довео снаху, а сада су се обрадовали малој Кристини.
Обрадовали су се Синишиној свадби, а нарочито овом дечијем плачу сви у Грковцима. Обрадовали су се и сви Срби у Ливањском пољу, и наш парох који често чита опело, а све ређе венчава и краштава, а обрадовали смо се и ми, Ливњаци ван завичаја.
Удружење је имало вољу да Донаторском вечером скупи средства довољна за прву помоћ да свака млада српска породица покрене какав породични посао, који ће помоћи да наставе свој живот у родном пољу, а тако, на известан начин, продуже и живот свих нас у родним селима. Да има ко да нам назове Бога кад лети обиђемо прађедовски гроб. Није нам се остварила замисао. Нису нас разумели и пратили Ливњаци који су се скућили стотинама километара даље од свог села. Ипак, од сакупљених средстава скромно смо помогли поплављене у Србији и Српској, али обрадовали смо и родитеље мале Кристине из Грковаца. Мање новцем, а више сећањем, пажњом и поруком да се и ми одавде радујемо њиховим радостима.
Ништа не доноси већу срећу од новог живота. Свако добро желимо Ненадићима, Синишиној малој породици и тек рођеној девојчици и нека им поклоњених 200 КМ, које су им у име Удружења ОМЛ уручили председник Никола Петровић и отац Жељко Ђурица, умножи трошењем у весељу.
Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска
Везане вијести: