Календар геноцида: 06. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја
Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохијанима
У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Сајковић, 6. јуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у јаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић.
Јама коју зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првој седмици јуна 1941. године усташе су извеле својеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак јула. Намера им је била да ухапсе Цвију Пајчина Орашчића, због неког обрачуна који се неколико дана раније догодио између Пајчина и усташа. Пошто је Цвијо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и његових дванаест парохијана, сељака из села Сајковић. Оца Ристу су оптужили да је четнички вођа, а остале да помажу четнике. Одвели су их до јаме Рубића долац, мучили и убили, а тела им бацили у јаму. Тројица Срба су, свако својим путем, побегла испред јаме. Судбина Раде Загорца остала је неразјашњена и до данас под велом мистерије. Највероватније је налетео на усташе и завршио у некој другој јами. Јово Пајчин, успео је да се домогне шуме, као и Перо Росић. Мирко Росић је изашао из јаме у току ноћи, рањен, и одметнуо се у планину.
Убијени су: свештеник Ристо Ћатић, парох губински; Васо Илије Пајчин; Илија Јове Шормаз; Васо Томе Росић; Славко Васе Росић; Симо Јове Росић; Војин Јањић; Илија Јањић и Раде Јолић. Раде Загорац је нестао у бекству.
Милан Радоја, савременик овог догађаја, овако је забележио у својим записима:
Један аутобус и једна луксузна кола са око 15 усташа, са једним пушкомитраљезом, отишли су у Губин код цркве, у поповску кућу. Уватили попа Ристу и тражили Орашчића Цвију. Нису га могли наћи. Уватили су му брата Јову и још мирни сељака. Неки су копали крумпир, неки шишали овце каво мирни сељаци, нису се томе надали.
Потрпали ји у аутобус. Уставили су се у Струпнићу код жандарске станице. Тамо је неки збор бијо. Из аутобуса смијали се и викали поносито: ово су хрвацки соколови што купе српску банду, ми ћемо нашу домовину очистити од банде…
Оћерали су ји више Каблића у планину и бацили у јаму. Од њи, успјели су побјећи — Цвијин брат Јово и Росић Перо…
Кости оца Риста и његових 8 парохијана, житеља села Сајковић, после рата су извађене из јаме и сахрањене у порти Губинске цркве. Споменик над гробницом оштећен је током рата 1992-1995. године, али је касније делимично обновљен.
Отац Ристо Ћатић, као ђак богословије, био је члан Младе Босне.
Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд
Везане вијести:
ПОП РИСТО ЋАТИЋ - Jadovno 1941.
Огледало судбине Српске православне цркве - Jadovno 1941.
ОПУСТЈЕЛА ЦРКВА - Jadovno 1941.