ДЈЕЦА НИЈЕСУ КРИВА
Упркос свему што је доживио, упркос силним невиним жртвама и страхотама истребљења кроз које је прошао, српски народ у ливањском крају је ипак остао вјеран светом завјету: ко тебе каменом, ти њега хљебом. Одрекао се освете, одрекао се закона зуб за зуб, главу за главу, одрекао чак и клетви и грких ријечи и смогао снаге за опрост.
Можда је у том погледу за илустрацију најупечатљивији проглас хрватском народу из 1944. године када је почело свођење ратних рачуна и утврђивање колико је ко окрвавио руке. Пошто у том прогласу има нешто свевремње, ваља га цитирати у цјелини:
НАРОДИМА ХРВАТСКЕ
Дошло је вријеме да поднесу заслужену казну сви они који су нашу земљу у овом рату залили невином крвљу и запалили наше домове и насеља. Хтјели су наш народ истријебити и уништити, а сада ће им тај исти народ судити.
Ниједно злодјело фашистичких злотвора и њихових слуга не смије остати некажњено.
Да бисмо злотворе привели заслуженој казни, основане су посебне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача по опћинама, котаревима, окрузима, све до ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а. Ове комисије ће сакупити податке и предати их народном суду који ће злочинцима судити.
Сви грађани треба да помогну комисију и народну власт у том послу. Дужност је и право сваког грађанина да комисији достави све што зна о злочину без обзира на то да ли се ради о петоколонашком раду непријатеља прије саме окупације или о злочинима почињеним за вријеме окупације.
Треба пријавити сваки злочин, свако злостављање, сваки прогон наших грађана, свако убиство, тјелесну повреду, отимачину, паљевину, уништавање, оштећење, свако ограничавање слободе, расељавање, сваку сарадњу са непријатељем, сваки рад противу народа у његовој борби за слободу. По томе ће се злочинцима судити. То ће бити темељ за устаановљење ратне штете.
Ми нисмо заборавили оно што нам је непријатељ учинио, нисмо заборавили патње и боли што их је нанио нашим насељима и међу нашим народима. Нисмо заборавили масовне гробове наших жртава, наше попаљене, опљачкане и разорене домове, нашу убијену дјецу, жене, старце и нашу браћу у мужевној доби који траже да казнимо злочинце.
НЕ ЗАБОРАВИ! Наш народ кажњава злочинце, паликуће, убојице и све њихове помагаче. Праведни нека се не боје! Ни дјеца најкрвавијег кољача не могу одговарати за злодјела свога оца. За то одговарају само кољачи. Наш је народ сувише много пропатио да би се светио на невинима.
На свима нама је данас да покажемо злочинцима да сва злодјела памтимо, да ништа нисмо заборавили и да нећемо никада заборавити.
Жртве у јамама и безданима траже праведну казну!
Сјетите се спаљених домова!
Мислите на гробове невиних жртава!
Сјетите се поклане дјеце!
Не заборавите на страхоте логора!
Сјетите се Јасеновца, Старе Градишке, Јадовна, Благаја и глинске цркве!
Пред суд с оскрвнитељима наших народних светиња!
Некажњени злочинац је вјешита опасност!
Пријављујте почињене злочине!
Пријављујте починитеље злочина над народом!
Пријављујте злочине окупатора и њихових помагача!
Народ ће сам судити својим изродима!
Само злочинци одговарају за своја недјела!
Не заборављамо клања и насиља над нашим народом!
Не заборавите жртве загребачког „Синг-синга”, усташке надзорне службе, Савске цесте и осталих усташких мучилишта!
Злочинце пред народни суд!
Деца кољача нису одговорна за злодјела свога оца!
Казнимо злочинце због наших потомака!
Никакве самилости према убицама наше дјеце!
Невине породице не одговарају за злочине својих чланова!
Тко љуби домовину, тај мрзи издајицу!
Прд суд с кољачима!!!
Смрт фашизму — Слобода народу!
9. рујна 1944.
ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА
ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА
Захваљујући доброти
аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“
Књига
је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима
на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и
у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године.
То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији
начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих
губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је казивање својевремено
инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своју гласовиту поему „Јама“. О
томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и бројни иновјерци –
Хрвати и Муслимани, часни и честити људи који у тим љутим временима, како 1941.
тако и деведесетих година прошлог вијека, нису гледали ко се како крсти и шта
је коме на глави. Књига је стога страшно свједочанство о злу, оптужба за сва
времена, али и трајни документ о величајним примјерима добротворства и
жртвовања човјека за човјека. Издавач књиге „Огњена Марија Ливањска“ (четврто
допуњено и проширено издање) је компанија „Nidda Verlag GmbH“, односно „Вести“,
најтиражнија дневна новина у дијаспори.
Биографски подаци о аутору:
Рођен у селу Осреци – Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Завршио Филолошки факултет у Београду, групу за српскохрватски језик и југословенску књижевност. Три године потом радио као професор у гимназији „Слободан Принцип – Сељо у Сокоцу на Романији, а онда се посветио новинарству (почео у сарајевском „Ослобођењу“, затим у ТАНЈУГ-у, „Политици Експрес“, „Илустрованој Политици“, „Политици“ и сада у Франкфуртским „Вестима“).
До сада објављене књиге:
- „МИЈАТ И МОЈСИЈЕ“ (1988).
- „ДО СМРТИ И НАТРАГ“ (1988),
- „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ (три издања од 1991. до 1997),
- „НЕДОХОДУ У ПОХОДЕ“ (1994),
- „ЗЕКО МАЛИ“ (три издања од 1997. до 2001),
- „ЖИВОТ НА СЕДАМ ЖИЦА“ (1998),
- „НИКАД КРАЈА ТАМНИЦАМА“ (2002),
- „ЗАДУЖБИНА ПАТРИЈАРХА И ВЕЗИРА“ (2006),
- „РИЈЕЧ СКУПЉА ОД ЖИВОТА“ (2006).
Приредио и зборник „125 ГОДИНА НОВИНАРСТВА И 50 ГОДИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ
ГОРЕ“ (1996. године).
Везане вијести:
Промоција књиге „Огњена Марија Ливањска" у Храму Светог Трифуна у Београду
РТРС - НАСЛОВИ - 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ
РТРС - ПЕЧАТ - 20. октобар 2011. - Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље
СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ
Промоција књиге "ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА" у Светосавском културном клубу у Бања Луци