70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА
Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан геноцид почео је у прољеће 1941. године и трајао је све до 1945. године.
Ми, вјерници Српске Православне Цркве, дужни смо да за сва времена, чувамо успомену и приносимо молитве Богу, за све наше православне Србе који мученички пострадаше.
ИМЕНИК СРБСКИХ ЖРТАВА ПО МЈЕСТИМА И ГУБИЛИШТИМА
НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ
У иновираном списку жртава, дата су углавном имена страдалих током прољећа и љета 1941. године. Усташе су убијале и касније, током наредне три године и њихово немилосрђе је стизало Србе са овог подручја и у другим крајевима, па се имена неких од тих жртава налазе на овом списку. Иако, списак није закључен, сад за сад се зна име и презиме 1571 жртве.
Сем имена жртава (уз која су дати и основни подаци: име оца, година рођења и смрти), наглашено је и гдје је ко убијен.
Слиједи именик жртава по мјестима и губилиштима:
Челебић
330. Црногорац (Пере) Стана 1925-1941. губилиште Челебић
331. Црногорац (Пере) Анђа 1927-1941. губилиште Челебић
332. Црногорац (Пере) Владимир 1928-1941. губилиште Челебић
333. Црногорац (Николе) Јово 1885-1941. губилиште Челебић
334. Црногорац (Јове) Сава 1885-1941. губилиште Челебић
335. Црногорац (Јове) Анђа 19.. -1941. губилиште Челебић
336. Црногорац (Мије) Душан 1912-1941. губилиште Челебић
337. Црногорац (Мије) Драго 1920-1941. губилиште Челебић
338. Црногорац (Мије) Аница 1933-1941. губилиште Челебић
339. Црногорац (Мије) Мирко 1935-1941. губилиште Челебић
340. Црногорац (Саве) Стеван 1883-1941. губилиште Челебић
341. Црногорац (Ђорђе) Милка 1917-1941. губилиште Челебић
342. Црногорац (Ђорђе) Војко 1938-1941. губилиште Челебић
343. Црногорац (Ђорђе) Љубо 1937-1941. губилиште Челебић
344. Црногорац (Ђорђе) Милојко 1940-1941. губилиште Челебић
345. Црногорац (Саве) Илија 1885-1941. губилиште Бикуша
346. Црногорац (Илије) Боја 1890-1941. губилиште Челебић
347. Црногорац (Илије) Милка 1918-1941. губилиште Бикуша
348. Црногорац (Илије) Дана 1932-1941. губилиште Бикуша
349. Црногорац (Илије) Роса 1934-1941. губилиште Бикуша
350. Црногорац (Душана) Зорка 1913-1941. губилиште Бикуша
351. Црногорац (Душана) Владо 1935-1941. губилиште Бикуша
352. Црногорац (Душана) Ружа 1937-1941. губилиште Челебић
353. Црногорац (Душана) Драгица 1938-1941. губилиште Челебић
354. Црногорац (Душана) Јованка 1941-1941. губилиште Челебић
355. Црногорац (Боже) Стана 1850-1941. губилиште Челебић
356. Црногорац (Саве) Анђа 1901-1941. губилиште Челебић
357. Црногорац (Саве) Милан 1927-1941. губилиште Челебић
358. Црногорац (Васе) Цура 1915-1941. губилиште Бикуша
359. Црногорац (Васе) Јадранка 1935-1941. губилиште Бикуша
360. Црногорац (Васе) Боја 1941-1941. губилиште Бикуша
361. Шуњка (Симе) Божо 1890-1941. губилиште Бикуша
362. Шуњка (Боже) Јакица 1890-1941. губилиште Бикуша
363. Шуњка (Боже) Душан 1910-1941. губилиште Бикуша
364. Шуњка (Боже) Даница 1925-1941. губилиште Бикуша
365. Шуњка (Душана) Анђа 1913-1941. губилиште Челебић
366. Шуњка (Илије) Илија 1880-1941. губилиште Челебић
367. Шуњка (Илије) Милица 1890-1941. губилиште Челебић
368. Шуњка (Илије) Мара 1919-1941. губилиште Челебић
369. Шуњка (Илије) Анђа 1921-1941. губилиште Челебић
370. Шуњка (Илије) Јово 1925-1941. губилиште Челебић
371. Шуњка (Илије) Дева 1926-1941. губилиште Челебић
372. Шуњка (Илије) Божо 1931-1941. губилиште Челебић
373. Шуњка (Илије) Јока 1895-1941. губилиште Челебић
374. Шуњка (Илије) Зорка 1931-1941. губилиште Челебић
375. Шуњка (Илије) Симо 1933-1941. губилиште Челебић
376. Шуњка (Илије) Владо 1935-1941. губилиште Челебић
377. Шуњка (Илије) Љепосава 1937-1942. губилиште Челебић
378. Шуњка (Илије) Васо 1939-1941. губилиште Челебић
379. Шуњка (Марка) Даница 1910-1941. губилиште Челебић
380. Шуњка (Марка) Душан 1933-1941. губилиште Челебић
381. Шуњка (Марка) Мирко 1934-1941. губилиште Челебић
382. Шуњка (Марка) Илија 1936-1941. губилиште Челебић
383. Шуњка (Марка) Веса 1939-1941. губилиште Челебић
384. Шуњка (Јове) Јака 1885-1941. губилиште Челебић
385. Шуњка (Јове) Недељко 1912-1941. губилиште Челебић
386. Шуњка (Недељка) Ивана 1916-1941. губилиште Челебић
387. Шуњка (Јове) Милан 1913-1941. губилиште Челебић
388. Шуњка (Милана) Ива 1918-1941. губилиште Челебић
389. Шуњка (Ђорђе) Сава 1909-1941. губилиште Челебић
390. Шуњка (Ђорђе) Владо 1926-1941. губилиште Челебић
391. Шуњка (Ђорђе) Даница 1928-1941. губилиште Челебић
392. Шуњка (Ђорђе) Угљеша 1930-1941. губилиште Челебић
393. Шуњка (Ђорђе) Драго 1933-1941. губилиште Челебић
394. Шуњка (Ђорђе) Томо 1937-1941. губилиште Челебић
395. Шуњка (Васе) Јока 1910-1941. губилиште Челебић
396. Шуњка (Раде) Боја 1922-1941. губилиште Челебић
Наставиће се ...
СПИСАК СРБСКИХ ЖРТАВА У ЛИВНУ И ОКОЛИНИ
НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ
У љето 1991. године, педесет година након крвавог љета 1941. године, још није био утврђен списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручју Ливна и Ливањског поља. Ти подаци нису у потпуности сређени ни до данас и како време пролази, све је мање наде и изгледа да ће тај тужни и застрашујући именик икада бити комплетиран, јер је из дана у дан све мање свједока и савременика.
У ливањском крају је, некада живјело подједнако Срба и Хрвата. Половином 19. вијека било их је отприлике по 10.000. Број Срба се временом смањивао тако да их је , на попису из 1931. године од укупно 22.772 становника у Ливну и селима око Ливањског поља било свега 5.693 , односно око 25 одсто. На попису из 1991. године тај проценат је пао на око 10 одсто, односно од укупно 39.526 становника ливањске општине било је 3.782 Срба.
Списак жртава који слиједи, унеколико је допуњен и поправљен у односу на онај из 1991. године. Списак зато ни сада нема претензија да буде коначан већ и даље остаје отворен, остаје покушај да се од заборава отргне и сачува макар оно што заборав и време нису већ сасвим замели. Тако и даље остаје позив и апел свима који на било који начин могу помоћи да се спискови употпуне и и утврди пуна истина.
Марљиви и аналитични Мићо Радета, који се бавио прикупљањем података и комплетирањем спискова жртава, несумљиво је најзаслужнији човјек што су ови подаци у последњи час истргнути из чељусти заборава. Он је, уз остало, направио и малу статистику жртава по братствима, животној доби и мјестима страдања.
Усташе су, тако, побиле највише Пажина (161 жртва), Ерцега (126), Лалића (116), Вујановића (97), Бошковића (74), Радета (63), Ждера (60), Црногораца (58), Цвијетића (56), Козомора (55), Киса (54), Шуњки (40), Радића (38), Стојанаца (37), Милутина (35), Раца (32), Арнаута (30), Ратаља (30), Бачковића (26), Росића (23), Јагодића (23), Лаганина (18), Митровића (17), Радоја (13), Тошића (13), Буловића (12), Марића (12), Стојића (12), Загораца (11) и Вулета (11 жртава); (Споменусмо само оне који су у покољима изгубили више од 10 чланова).
Посебно су потресни подаци о старосној структури жртава међу којима је било и тек рођене, само неколико сати старе дјеце и стогодишњих стараца. По анализи Миће Радете, од око 1.600 жртава усташког геноцида, било је 673-оје испод осамнаест година, а од тога чак 248-оро дјеце до шест година!
ПОПИС МЈЕСТА (ЛОКАЛИТЕТА) ОКО ЛИВАЊСКОГ ПОЉА НА КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА НАД СРБСКИМ НАРОДОМ ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ
Седамнаест губилишта око Ливањског поља, има. Предњачи ПРОЛОГ. Ледина на шеснаестом километру пута Ливно – Сплит испод истоименог села гдје је, по досадашњим сазнањима, уморено 466 Срба из Ливна и околних села, углавном мушкараца од 18 до 60 година, и 50 доведених из Далмације. Сви они су били затрпани у темеље припремљене уочи рата за жичну жељезницу, два рова по готово седамдесет метара дугачка, четири широка и три метра дубока. ... Са овог губилишта, успио је да побјегне само Илија – Иле Радета, али је он готово до краја живота ћутао и сем најповјерљивијим, није смио да прича о ономе шта је видио и преживио у Прологу – Удба му је запријетила да ћути и не ремети међунационалне односе! Тако је ова мамутска гробница четрдесет година зарастала у траву и на њу је подсјећао само скромни безимени споменик на којем су се, како су се примицале ратне буре деведесетих година прошлог вијека и изнова васкрсавало усташтво, на разне начине иживљавали не само потомци усташких кољача него и многи од оних који су 1941. године и током Другог свијетског рата до рамена окрвавили руке и због тога никоме никада нису положили рачуне.
Нису како доликује сахрањени ни побијени у школи у селу ЧЕЛЕБИЋ, по броју жртава другом усташком стратишту, гдје је уморено 370-еро, углавном нејачи. И ово губилиште је, како је већ описано, својевремено обиљежено до бесмисла скромном спомен плочом подигнутом над хумком на оближњем Барјаку гдје су жртве затрпане у некадашњем мајдану шљунка. Од тог спомен обиљежја сада је остала само руина од камене ограде.
По броју жртава слиједи јама КАМЕШНИЦА. Камешница се налази на истоименој планини, двадесетак километара јужно од Ливна. Дубока је четрдесет метара, а у њу је, колико је до сада утврђено, на Огњену Марију 1941. године, што из ливањског села, што из сусједног Присоја са подручја општине Дувно, убачено око 270 стараца, жена и дјеце (непобитно је доказано да је од 256 житеља Голињева 46 зрелих мушкараца побијено у Прологу, а свих 210 осталих сјутрадан је бачено у јаму Камешницу). Ова јама је као и многе друге, била забетонирана 1962. године, а на малој мраморној плочи, испод неизбјежне петокраке, натпис је. ... Јама је отворена у прољеће 1991. године и у њој је Миро Куртовић, познати спелеолог и новинар, родом из Требиња, четрдесет година након покоља, први пут запалио свијећу и означио почетак велике акције вађења посмртних остатака.
Јама РАВНИ ДОЛАЦ на Динари, два сата хода сјеверозападно од села Доњи Рујани, по казивању, прије свега четрнаестеро преживјелих из овог пакла, прогутала је 204 живота од укупно 218, поглавито жена, дјевојака и дјеце из овог и сусједног села Горњи Рујани, које су усташе, њихове комшије, ту убацили такође на Огњену Марију, 30. јула 1941. године. … Кости из ове јаме су извађене тек почетком јуна 1991. године и сахрањене у крипту у Ливну.
Јужно од Горњих Рујана, у масиву Динаре, налази се и јама РАЗВАЛА, у којој је тог пакленог дана смрт нашло 80-оро нејачи, углавном из овог села. И њихови посмртни остаци су извађени тек четрдесет година касније, у прољеће 1991. године.
По броју жртава слиједи шума Копривница, на путу Купрес – Бугојно у којој је на два стратишта побијено укупно 60 Срба, углавном из Ливна. Најприје је 15. јула 1945. године на стратишту званом КОЖВАРИЦА, побијено 11 угледних Срба – Ливњака, познатих трговаца, а потом су данима свој стравични "пут у Србију" у Копривници, на мјесту МАЛА или КУПРЕШКА ВРАТА, завршавале и њихове породице – укупно 49-еро чељади. Посмртни остаци ових 60 жртава и данас почивају на тим стратиштима јер је ратна олуја 1992. године осујетила наум њихових потомака да их сахране како доликује.
И на стратишту ТРЊАЦИ, подно села Лиштани побијено је 49-оро, највише жена и дјеце из овог села. Њихови посмртни остаци су својевремено извађени и сахрањени на лиштанском гробљу, али без икаквог видљивог обиљежја.
У јами БИКУШИ, сјеверно од Челебића, смрт је нашло 46, претежно зрелих мушкараца и углавном из овог села. Над јамом, из које нису повађене све кости, подигнут је безимени спомен-обелиск, а она је карактеристична по томе што је у њој, више него и на једном другом губилишту преживјело и спасило се највише убачених.
Јама ТУШНИЦА или ЈЕЛОВАЧА, налази се на истоименој планини, двадесетак километара југоисточно од Ливна. У то гротло, дубоко дванаест метара, са веома широким отвором и глатким зидовима, усташе су убациле 50-оро србске нејачи из Потока и Смрчана. 14-оро од њих је преживјело и осам дана касније спашено из јаме. Јама није била забетонирана нити на било који начин обиљежена, а кости страдалих су из ње извађене такође 1991. године.
Јама САМОГРАД, западно од села Чапразлије, била је гробница 28-оро Срба из овог села. Њихови посмртни остаци су извађени и сахрањени у заједничкој гробници на двадесетогодишњицу овог усташког злочина 30. јула 1961. године.
И јама ПРОПУНТА, налази се у рејону Рујана, тачније у непосредној близини Доњих Рујана, али су је усташе заобишле у први мах и гро српске нејачи повели и уморили у много удаљенијој јами Равни Долац. Касније су објашњавали да су тако поступили јер нису жељели да им се дјеца плаше "србских лешина". Свеједно, и та јама је постала гробница за, колико је до сада утврђено, 3-оје Срба, накнадно ухваћених, оних који су некако успјели да побјегну са других губилишта.
Горњорујанске усташе, међутим, нису много хајали да ли ће им се дјеца плашити, већ су и у јаму ПРОВАЛИЈУ, у пољу поред села убацили 13-оро својих комшија.
Јама СУХАЧА, остаће да се памти као прво, већ у јуну 1941. године отворено усташко губилиште, а јама изнад села ЛУСНИЋ, по трагичној судбини 4 лијепе дјевојке из Челебића и по томе што никоме сем изгледа Владу Шуњки, није успјело да је нађе, а камоли да се спусти у њу и извади посмртне остатке страдалих у њој.
Од губилишта на којима су страдали и Ливњаци посебно је крвава БОРОВА ГЛАВА, петнаестак километара удаљена од Ливна на путу према Купресу гдје је убијено 4-оро Срба из сусједних ливањских села и чак 185 Срба из купрешког села Вуковско.
На територији Бугојанске општине је и губилиште ЗАНЕСОВИЋИ, гдје су, изгледа, побијена 3 понајвиђенија ливањска Србина – др Душан Митровић, Рајко Маргетић, адвокат и др Крсто Зубић, судија, прве жртве из града Ливна.
Ваља, иначе нагласити да за комплетирање спискова жртава и отимање злочина од заборава, готово ни од какве користи нису били споменици својевремено подигнути над појединим јамама и губилиштима јер су на њима жртве најчешће претваране у бројке, а гдјегдје чак није отворено ни написано, да се зна и памти док је свијета и вијека, ни ко је поморио толики немоћни и безгрешни народ.
Но, и такви какви су били, представаљали су ипак неку опомену и какав-такав биљег и брану забораву. Сада више нема ни њих. ...[1]
