Сјетимо се данас жртава из Мекињара
У Селу Мекињар, Подлапача, код Удбине у Лици, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Срба, углавном жене с дјецом и старце. Поводом седамдесете годишњице овог страшног злочина, доносимо имена мученика убијених на данашњи дан.
Црква св.великомуч. Георгија ( 1749. г) у Мекињару спаљена је у Другом свјетском рату.
- Арнаут Луке Томо, 1863. Убиле га усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Банић Петра Боја, 1890. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Боже Деса, 1937. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Јандре Драгојла, 1876. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Боже Душанка, 1938. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Ђурђа Лука, 1878. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Ђуђе Милан, 1935. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Илије Мика, 1878. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Миле Милица, 1880. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Боже Милан, 1937. Заклале га усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Банић Даке Миле, 1942. Убиле га усташе у Мекињару 1943.
- Банић Боже Милош, 1940. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Боже Смиља, 1938. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Ђуре Сока, 1895. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Банић Мане Зорка, 1918. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Цветићанин Павла Максим, 1876. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Ћулејевић Илије Јован, 1863. Убили га Талијани и бацили у ватру на Јошанским странама 15.02.1943.
- Маринковић Петра Манда, 1886. Убили је Талијани у Мекињару и спалили у кући 10.02.1943.
- Мркобрада Михајла Боја, 1874. Убиле је усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Мркобрада Луке Јелка, 1879. Убили је Талијани у Мекињару 15.02.1943.
- Перић Пане Трифун, 1875. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Поткоњак Дане Мика, 1892. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Радека Вује Марија, 1865. Убиле је усташе у Мекињару и бациле у ватру 10.02.1943.
- Шакић Воје Анђелија, 1907. Убиле је усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Шакић Дмитра Тодор, 1868. Убиле га усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Врачар Дане Драгојла, 1863. Заклале је усташе 15.02.1943.
- Врачар Душана Илија, 1942. Убиле га усташе у Мекињару и бациле у ватру 05.02.1943.
- Врачар Милица, 1863. Убиле је усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Врачар Николе Перка 1898. Убиле је усташе у Мекињару 15.02.1943.
- Зорица Илије Миле, 1871. Убиле га усташе и спалиле у кући 15.02.1943 у Мекињару.
- Зорица Дане Милош, 1882. Убиле га усташе у Мекињару и спалиле у кући 15.02.1943.
- Зорица Раде Парке, 1885. Убиле је усташе и спалиле у кући у Мекињару 15.02.1943.
*Списак жртава није коначан и дефинитиван, а селектован је из укупног списка жртава села Мекињар које су везане за фебруар 1943. године.
У књизи се о злочину том и околним мјестима , између осталог, наводи: Село је спаљено до темеља а и многе жртве су бачене у ватру. Осам дана касније, 23.2.1943, спаљено је и село Крбава којом приликом је убијено 20 лица, махом старијих људи од којих је већина спаљена у кући да се ни лешеви нису могли пронаћи Почетком те године усташе су нанијеле и већи број жртава селу Средња Гора.
Земаљској комисији за истраживање злочина окупатора и њихових помагача дана 05.02.1945 приступа позвана Адамовић Перка, 20 година стара, из Мекињара, котар Удбина, намјештеница код ЗАВНОХ-а, и између осталог изјављује о овом догађају: Побили су дакле све до једнога, кога су у селу затекли, а затим запалили читаво село т.ј. свих 170 кућа, колико се у селу налазило. Опљачкали су и одвели са собом око 500 говеда, око 2000 оваца, око 50 коза, 97 коња су одвели а 20 убили, те су и нешто живежних намирница однијели, а остало све запалили. Ми смо били у шумама неких 15 дана, све док се непријатељска војска није повукла са Удбине и околице. Из мог села је у шуми затрпано снијегом погинуло двоје дјеце а двоје од студени умрло. У шуми смо живјели страшним животом, трпећи глад и нечистоћу, на страховитој зими, без крова над главом, па се кратко вријеме након повратка из шуме појавио тифус, те је од тифуса умрло из мог села 22 лица.
Село Мекињар (КОРДИНАТЕ ЛИНК) налази се у Горњокарловачкој епархији, парохија Кореничка (отац Далибор Танасић) а парастос у знак сјећања на жртве геноцида у овом и оклоним селима Комић, Средња гора, Висућ,... служи се на Ивањдан (грегоријански календар: 24. јун / јулијански календар: 7. јул),у Храму св. Саве у Јошану. У селу данас живи десетак породица.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Извори:
„Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи“ ,ХАК, Карловац 1979.
„Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – Ђуро Затезало , свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Архив УГ ЈАДОВНО 1941.