Сјећање на злочин у Јања Гори
Поводом злочина у мјесту Јања Гора, код Плашког, који се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо вам списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручју плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручје Јања Гора.
Списак је комплетан и без интервенција преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у у издању Хисторијског архива у Карловцу из 1976.године .
Жртвa је људско биће, жива душа, а не број. Сјетимо се данас њихових имена.
ЈАЊА ГОРА
- Граховац Петра Марија, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле је усташе заједно с њене шесторо малољетне дјеце у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Даница, 1935, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Гојко, 1937, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Драгиња, 1938, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Софија, 1939, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Мића, 1940, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Николе Милица, 1944, Српкиња, дијете, убиле је усташе у Јања Гори 27.02.1945.
- Граховац Миована Илија, 1896, сељак, Србин, убиле га усташе на Кнеји, 29.11.1944.
- Грба Стамена Јован, 1902, сељак, Србин, погинуо код куће од артиљерије приликом напада на четнике у Туку 26.2.43.
- Косановић Симе Ђуро, 1915, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Огулину 30.7.1941 и убиле под Клеком
- Косановић Михаила Марко, 1894, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Огулину 30.7.1941 и убиле под Клеком
- Косановић Милована Софија, 1940, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 9.11.1944.
- Косановић Николе Душан, 1936, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 9.11.1944
- Косановић Мане Драгомир, 1913, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 9.11.1944
- Косановић Милована Миле, 1903, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 9.11.1944
- Косановић Миле Даринка, 1935, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 1.2.1944.
- Косановић Николе Петар, 1906, сељак, Србин, претучен од стране усташа и умро од посљедица 1943.
- Косановић Миле Мане, 1896, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 29.11.1944.
- Косановић Дмитра Даница, рођ. Грба, 1902, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 9.11.1944.
- Косановић Које Драгиња, 1919, сељанка, Српкиња, погинула несретним случајем приликом чишћења оружја 7.1.1942.
- Косановић Мане Миле, 1926, сељак, Србин, погинуо несретним случајем приликом чишћења оруђја 7.1.1942.
- Латас Данила Ђурађ, 1882, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Огулину 30.7.1941. и убиле под Клеком
- Латас Миће Софија, рођ. Пешут, 1905, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Латас Милете Милка, 1936, дијете, Српкиња, убиле је усташе 27.2. 1945. у Јања Гори
- Латас Миће Софија, 1860, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Латас Милете Миле, 1935, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Латас Ђуре Михајло, 1936, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Латас Миле Васо, 1905, цестар, Србин, претучен од усташа 1941. у Модрушу гдје је и службовао и од посљедица умро априла 1942.
- Медаковић Пантелије Никола, 1894, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Јања Гори, 28.5.1941, спроведен за Копривницу и убијен у Јадовну
- Медаковић Ђорђа Драгиња, 1916, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 8.8.1944.
- Медаковић Илије Милош, 1883, сељак, Србин, погинуо од непријатељске артиљерије у Јања Гори 29.11.1944.
- Мирић Раде Мика, 1902, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 9.11.1944.
- Мишљеновић Радована Георгије, 1891, сељак, Србин, претукли га четници 9.1.1943. и умро од посљедица послије 20 дана
- Мишљеновић Мане Стана, рођ. Ралић, 1905, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Пешут Илије Петар, 1910. сељак, Србин, ухапсиле га усташе 30.7.1941. у Плашком и убиле у Сивнику код Саборског 9.8.1941.
- Пешут Илије Драгољуб, 1889, сељак, Србин, погинуо код куће од артиљерије приликом напада на четнике у Туку 26.2.1943.
- Пешут Миле Зорка, 1925. сељанка, Српкиња, погинула приликом бомбардирања од стране Талијана у Јања Гори 17.3.1943.
- Пешут Тодора Петар, 1885, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 8.2.1945.
- Пешут Илије Петар, 1934, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 8.2.1945.
- Пешут Илије Милица, 1940, дијете, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 8.2.1945.
- Пешут Миле Даница, 1893, рођ. Воркапић, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Пешут Луке Ђурађ, 1874, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 27.2.1945.
- Пешут Петра Милан, 1896, сељак, Србин, убиле га усташе 27.2.1945.
- Петровић Николе Манојло, 1929, дијете, Србин, погинуо од нађене бомбе у Јања Гори јуна 1943.
- Погрмиловић Николе Марија, 1907, сељанка, Српкиња, рањена од усташа 12.11.1944. и умрла на путу за болницу у Петрову гору
- Погрмиловић Стевана Милица, рођ. Шушњар, 1898, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 12.11.1944.
- Пошмуга Милована Петар, 1928, дијете, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 8.2.1945.
- Шушњар Раде Петар, 1900, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Јања Гори 28.5.1941, спроведен за Копривницу и убијен у Јадовну
- Шушњар Илије Манојло, 1886, сељак, Србин, ухапсиле га усташе у Јања Гори 15.7.1941, спроведен у Госпић у убијен у Јадовну
- Шушњар Раде Петар, 1930, дијете, Србин, погинуо од нађене бомбе у Јања Гори јуна 1943
- Шушњар Лазе Раде, 1880, сељак, Србин, погинуо у Јања Гори од талијанске артиљерије априла 1943.
- Шушњар Саве Пава, рођ. Љуштина 1899, у Глибодолу, сељанка, Српкиња, претукли је усташе 6.2.1945. и послије осам дана умрла у Јања Гори (заселак Везмари)
- Шушњар Раде Милица, 1880, сељанка, Српкиња, погинула у Јања Гори од талијанске артиљерије априла 1943.
- Шушњар Милована Милија, рођ. Граховац, 1885, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 9.5.1944.
- Шушњар Максима Рафајло, 1870, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 29.11.1944.
- Шушњар Рафаила Душан, 1909, парох, Србин, живио у Крњаку, убиле га усташе у Божић Јарку код Крњака 1941.
- Шушњар Николе Данило, 1890, сељак, Србин, убиле га усташе на Клашници у Јања Гори 29.11.1944.
- Шушњар Мане Марија, 1907, рођ, Шумоња у Вери, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Глибодолу 5.11.1944.
- Шушњар Милована Милан, 1887, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 29.11.1944.
- Шушњар Милоша Миле, 1870, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 29.11.1944.
- Шушњар Петра Милија, 1868, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 29.11.1944.
- Шушњар Петра Марија, 1912, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Јања Гори 8.2.1945.
- Шушњар Петра Ђурађ, 1897, сељак, Србин, претукле га усташе 29.11.1944. и послије 2-3 дана умро у болници Петрова гора
- Шушњар Мане Никола, 1935, дијете, Србин, убиле га усташе на Клашници у Јања Гори 8.2.1945.
- Шушњар Петра Зора, 1925, сељанка, Српкиња, ухватиле је усташе у Јања Гори 5.10.1944, одведена и убијена у Примишљу
- Везмар Гаврила Симо, 1876, сељак, Србин, убиле га усташе пред кућом 8.2.1945.
- Везмар Николе Душан, 1903, жељезничар, Србин, живио у Огулину, ухапсиле га усташе 30.7.1941. и убиле под Клеком.
- Везмар Петра Лазо, 1916, радник, Србин, живио у Трепчи код Косовске Митровице, стријељали га Нијемци у Крагујевцу 1941.
- Вукелић Стевана Мане, 1866, сељак, Србин, убиле га усташе у Јања Гори 29.11.1944.
Од Плашчaна сазнајемо да је покољ извршила злогласна усташка бојна Браце Томљеновића приликом покушаја опкољавања Плашког. У наступању усташких снага према Плашком, усташе су улазиле у куће које су им се нашсле на правцу дјеловања и поклале све оне које су затекли у кућама. У кући Марије Јоветић заклали су и шестомјесечно дјете у кољевци Милку Јоветић, док је у кући једино преживио четверогодишњи Милан Јоветић, који се сакрио под кревет када су усташе упале у кућу и започеле убијање.
Нека је покој душе жртвама.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Извори:
Архив УГ ЈАДОВНО 1941.
Плашчанска долина и околица у НОР-у, Хисторијски архив у Карловцу 1976.
„Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – Ђуро Затезало , свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.