Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле покољ над Србима села Расоја-Гњатовићи.

Расоја - село Гњатовића, налази се југозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута је било поприште усташког погрома. Први погром је извршен 11/12. јуна, да би усташе злочине поновиле 29. јула и 02. августа 1941. године.

У Ловинац је 10. јуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. јун. Говорећи о чистоћи хрватске нације и положају Срба у Хрватској, Будак је изјавио:

„ Што се Срба тиче, није доста дрво посјећи, треба му и жиле ишчупати.“

Када су у питању Срби из Расоје и Рончевића, усташе су буквално поступиле по инструкцији Миле Будака.

Договор је кратко трајао.

У првом захвату, требало је похватати и ликвидирати угледније људе. У село је планирано упасти са свих прилазних путева, а на истакнутим мјестима поставити страже и осматрачнице. Главнина усташа треба да упадне у село и у првом моменту да се понаша “мирољубиво”, тражећи оружје у кућама чије домаћине треба хапсити и дотјерати насред села без обзира на одзив на предају оружја.

Ово су извршили врло лако будући да су злочинци били познаници са Гњатовићима па им у селу није било ништа непознато.

Одмах по завршетку састанка у Св. Року, 11. јуна 1941. године око 15 сати, усташе су упале у село са свих страна. Група око Марка Балена Зуле настојала је да се истакне. Од Ловинца је дошла већа група усташа на челу са заповједником Стилиновићем и његовим замјеником Крешом Дрезгом. Поред њих био је и месар Марко Ивезић који је обављао функцију повјереника у општинском поглаварству.

Настала је паника у селу, али су усташе успјеле примирити народ убјеђујући их да су дошли само да покупе оружје од мјештана.

У сред села приведено је 18 Срба. Усташе су пустили двојицу људи, а осталих 16 повели према Ловинцу објашњавајући им да морају отићи дати “изјаве” и да им се ништа неће десити.

На пола пута према Ловинцу, код њиве Баришинке из колоне је покушао побјећи Гњатовић Ђуре Дмитар Ћако који је том приликом убијен. Још двојицу заробљених Срба усташе су пустили док су још били на путу.

На улазу у Ловинац, онако свезане почели су их крвнички ударати и то се наставило и у подруму жандармеријске касарне гдје су их убацили свезане и претучене.

Иза поноћи су их претучене одвезали и побацали на запрежна кола. Усташе су посједале преко жртава и кренули према жељезничкој станици, а одатле скренули према Радучу.

Када су стигли до капеле “Јовића Кадина” у Радучу, кола су одједном скренула под Градину и зауставила се у потоку.

Дане Гњатовић Даница је у том моменту успио искочити из кола и побјећи са стријељања. Док су још били у колима, Јово Гњатовић се обратио возачу рекавши му да има код куће пара које није раније пријавио усташама. Крешо Дрезго га је скинуо са кола и одвео у непознатом правцу. Пронашли су га два дана касније мртвог и сахранили.

Остале Гњатовиће усташе су поубијале на лицу мјеста под Градином, а тијела једанаест убијених сахранили су Радучани истог дана. Тијела су била унакажена толико да се нису могла препознати. У та два дана, 11. и 12. јуна 1941. године, звјерски је убијено укупно 13 Гњатовића.

 

Приредио:

Теолог Предраг Цупаћ

Секретар УГ Јадовно 1941.

 

Извор:  

- Котар Грачац у народноослободилачком рату 1941-1945, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1984., стр. 409-419 (Поименични списак на стр. 415).

- Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., на стр. 38 аутор спомиње 18 жртава 11. јуна 1941. године.

- Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 57, 91.

- Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 110.

- Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., на стр. 368 аутор спомиње 17 убијених Срба испод Градине у Радучу.

 

Везане вијести:

СУВАЈА МЈЕСТО ЗЛОЧИНА КОЈЕ НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ ...

Гробница без обиљeжја у Смиљану - сјећање на злочин 5. марта

Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. - Jadovno ...