Вредност узурпиране имовине Срба на КиМ 50 милијарди евра

На Косову и Метохији од јуна 1999. године до данас уништено је преко 20.000 српских кућа, вредност узурпиране имовине Срба процењује на преко 50 милијарди евра, а узурпира се и државна својина Републике Србије, пре свега кроз незаконите приватизације, изјавио је помоћник министра за КиМ Бранислав Ристић.

„Више од милион катастарских јединица (обрадиво земљиште, ливаде и шуме) у власништву Срба, узурпирано је. Вредност ове имовине процењује се на преко 50 милијарди евра. Важно је истаћи да катастарски 58 одсто целокупног земљишта на територији КиМ припада власницима Србима,” рекао је Ристић.

Он је прецизирао да је само током мартовског насиља на КиМ 2004. уништено 935 кућа и 10 друштвених објеката, од којих је највећи број повратничких, односно кућа које су реконструисане фондовима међународне заједнице.

Од доласка међународне мисије на простор Косова и Метохије, непокретна имовина Срба и припадника националних мањина је предмет масовне узурпације и уништавања од стране албанске заједнице, рекао је Ристић, наводећи да је паљење две повратничке куће у општини Клина почетком јуна, најсвежији пример за то.

Ристић је напоменуо да је пред тзв. косовском агенцијом за имовину иницирано 41.300 поступака за повраћај узурпираног земљишта а да је тзв. агенција донела одлуку у 31.517 случајева, али да не постоје званични подаци колико је одлука имплементирано, односно колико је власника ефективно уведено у посед.

Према његовим речима, тзв. привременим правосудним институцијама на КиМ поднето је преко 18.000 тужби за накнаду штете, које се не процесирају, за штету која је највећим делом настала током 1999. године.

„Обрада захтева за надокнаду штете за куће које су припадале српском и неалбанском становништву, а које су уништене након доласка УНМИК-а и Кфора на Косово и Метохију 1999. године, и током мартовских погрома 2004. године, сматра се неадекватном“ рекао је Ристић.

Помоћник министра за КиМ је додао да у оваквој ситуацији у којој се УНМИК и Кфор позивају на имунитет, а тзв. привремене институције нису ефективно вршиле власт, лица чија је имовина уништена остају без правне заштите и могућности накнаде штете.

Ристић је подсетио да се у овом тренутку од лица којима је имовина уништена тражи плаћање судских трошкова за инициране предмета, а у противном се износ претвара у затворске дане, без обзира што се странке позивају на тзв. сиромашко право.

Спорови око незаконито узурпиране имовине на КиМ су, најпре, били у надлежности судова, односно Дирекције за стамбена и имовинска питања и Комисије за стамбене и имовинске захтеве.

У току трајања њиховог мандата поднето је укупно 29.160 захтева, од којих је око 18.000 решено. Од овог броја мање од 30 одсто власника фактички је преузело државину над имовином, док је преко 10.000 захтева одбачено због ненадлежности.

Ристић је истакао и да се континуирано крше имовинска права Републике Србије незаконитим отуђивањем имовине у њеном власништву, кроз процес приватизације који спроводе привремене институције, а у складу са законима донетим од стране тзв. косовске скупштине.

У државној својини Републике Србије на КиМ налази се око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата објеката за посебне намене и још око 750.000 квадрата других грађевинских објеката, рекао је Ристић.

Он је напоменуо да Фонд за развој Србије има власничке уделе у око 150 предузећа на Косову и Метохији у вредности од око 140 милиона евра, а потраживања ван Косова и Метохије према предузећима са Косова и Метохије износе више од 190 милиона евра.

„Имовина 1.358 предузећа са Косова и Метохије, чија се приватизација приводи крају, а припадају српским фирмама, процењује се на више од 1,5 милијарди долара. Само имовина Електропривреде Србије у јужној покрајини процењује се на три милијарде евра“ рекао је Ристић.

Књиговодствена вредност Железница Србије на Косову и Метохији, инфраструктура и возна средства, премашује 200 милиона евра, казао је Ристић и додао да се на КиМ налази такође 15,7 милијарди тона угља лигнита слабијег квалитета, али који може да се експлоатише два века.

„Резерве цинка и олова износе око 46 милиона тона, магнезита осам милиона тона, боксита више од 1,6 милиона тона, а значајни су и извори воде, лежишта геотермалне енергије, као и око 580.000 хектара пољопривредног земљишта“ рекао је помоћник министра.

„Војна имовина са непокретностима и земљиштем, рачунајући и војни аеродром код Приштине, процењује се на 95 милиона евра“ рекао је Ристић.

Посебно тежак проблем је са продајом пољопривредних комбината и задруга у чијем се саставу налазе и велики комплекси обрадивог земљишта које је национализовано након Другог светског рата власницима српске националности. „Ово земљиште се додељује купцима албанске националности, иако су након 1991. године општине доносиле решења о повраћају земљишта приватним власницима у складу са Законом о начину и условима признавања права и враћању земљишта из 1991. године. Косовска повереничка агенција није признавала ова решења, већ је земљиште третирала као друштвено”, рекао је Ристић.

Што се тиче имовина Српске православне цркве на КиМ, према речима Ристића, после Другог светског рата цркви је одузето је 5.255,5 хектара земљишта (манастиру Девич 3.077 хектара, Пећкој патријаршији 846 хектара, Високим Дечанима, 728 хектара, манастиру Драганац 207 хектара и Грачаници 100 хектара).

Манастиру Високи Дечани је 1997. године враћено 13 хектара, 25 ари и 32 квадрата, што је било некадашње власништво СПЦ.

Већи део одузетог земљишта СПЦ се и даље у катастру на КиМ води као друштвено, тако да постоји реална опасност да се кроз процес приватизације, коју спроводе привремене институције система, ово земљиште незаконито отуђи, упозорио је Ристић.

Извор: srbel