Видовдан као српска судбина

Кроз векове 28. јун је био важан, често и кобан датум за Србе, поставши саставни део колективне свести народа. Од Косовског боја, атентата у Сарајеву, стварања Југославије, па до успона и пада Милошевића

 

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа.

 

Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. јуна (15. јун по јулијанском календару).

 

- Видовдан је главна патриотска и духовна компонента српског народа, која је додуше доживела замах тек у 19. веку са настанком нове националне свести. У историји Европе није било много тако спектакуларних битака као што је Косовски бој, у којем су погинула оба владара. Такав догађај је био предодређен да постане мит. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану - објашњава историчар Предраг Марковић.

 

Ево неких најзначајнијих догађаја који су се десили на овај дан:

 

КОСОВСКИ БОЈ (1389): Ниједан други догађај не симболизује српску историју као битка на Косову. Кроз векове, она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из кога смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

 

- У оваквој интерпретацији велику улогу је имала црква. Кнез Лазар је био њен дародавац, заштитник и миљеник, па је Косовски бој глорификован, док је Маричка битка, иако историјски значајнија, остала у другом плану. Један од разлога је и локација битке, јер је Косово имало много већи значај за Србе - објашњава историчар Чедомир Антић.

 

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881): У замену за потпуну економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака, када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

 

- Не би било добро да данашња политичка елита мора да доноси тако тешке одлуке, односно да дође у ситуацију у којој су тада били Обреновићи, с обзиром на то да је конвенција са Аустроугарском представљала једну врсту капитулације - каже Предраг Марковић.

 

БАЛКАНСКИ РАТ (1913): Само неколико часова по окончању видовданског празновања 28. јуна, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

 

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914): Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново велико српско страдање, али и национално уздигнуће, у које су веровале све генерације од 1389. године.

 

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919): Иако се овај догађај сасвим случајно одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром на то да је рат и почео нападом на Србију.

 

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921): Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.

 

ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948): Још један Видовдан, када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

 

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989): Управо на Видовдан Слободан Милошевић се устоличио у националног вођу и повео Србе у догађаје за које нису били нимало спремни.

 

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990): Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

 

ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992): Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрације.

 

МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001): Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. Датум изручења готово да је изазвао више критика него сам догађај. Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историју, „као борац против светске неправде“ - дилема је око које до данас трају спорења.

 

ЛАЗАРЕВЕ КЊИГЕ

 

Колики је утицај, макар у прошлости, Видовдан имао на Србе, најбоље показују сведочења Османа ефендије, који је оптуживао Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је он подстрекач буне у њиховом разуму. Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт. Данас је Видовдан пре свега датум када се сећамо оних који су дали живот за Србију.

 

 

Извор: novosti