СРБИ /НЕ/ЖИВЕ ОВДЈЕ
ПРИШТИНА, 12. ЈУНА /СРНА/ - Тринаест година након бомбардовања НАТО-а и прогона коме су били изложени, од око 250 000 протјераних Срба на Космет се вратило тек 18 000, од чега већину, према подацима УНХЦР-а, чине лица старија од 65 година. Бојан Стојановић, један од лидера Срба јужно од Ибра, предсједник општине Грачаница са већинским српским становништвом, упозорава да су закони једно, а пракса нешто друго, те да ће, ако се ствари наставе одвијати на досадашњи начин, "српска прича" на Косову и Метохији - бити завршена.
Повратка у урбане средине нема. У Приштини живи тек педесетак старијих Срба.
Повратничке породице у метохијској котлини изложене су нападима криминалаца и лопова, те организованим групама које их из дана у дан пресрећу, нападају и каменују.
Према званичим подацима надлежних институција, више од 70 одсто повратничких кућа је или обијено или опљачкано?!
У прилог томе говоре новији званични подаци о паљевини двије српске повратничке куће у Дреновцу, обијању шест кућа у Клинавцу, крађи десетак трактора и прикључних машина у Беркову и Опрашкама код Клине те рушењу зидова српских повратничких кућа у Српском Бабушу и Бабљаку код Урошевца.
До данас нико од починилаца није пронађен нити је било ко одговарао за
бројна убиства, киднаповања и мучења Срба.
Бивши специјални представници генералног секретара УН Бернар Кушенер, у случају убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацку код Липљана, Михајил Штајнер у случају убиства троје чланова породице Столић у Обилићу, и Ханс Хекеруп у случају убиства српске дјеце у Гораждевцу код Пећи понудили по милион и по марака сваком лицу које открије налогодавце или починиоце. Али, без резултата.
Тринаест година од повлачења српске војске и полиције Срби на Космету су подијељени и обезглављени.
Срби на сјеверу Косова одбијају било какву помисао на укључивање у косовске институције и раскид веза са матичном државом .
"Једина држава која за нас постоји је држава Србија и њене институције" - каже др Милан Ивановић, одбацујући било какву помисао о могућем присаједињењу сјевера Косова остатку тзв. "државе Косово".
Насупрот њему, замјеник привременог косовског премијера Слободан Петровић трвди да је једино рјешење за ситуацију на сјеверу Косова примјена Ахтисаријевог пакета ,којим је предвиђено стварање тзв. републике Косово и пренос овлаштења са централног на локални ниво.
Тринаеста година по многима ће представљати и пресудну годину за опстанак Срба, јер, како рече Петко Милетић из села Опрашке код Клине, у овој години ће бити ријешено питање сјевера Косова као и питање опстанка српских институција јужно од Ибра.
У исто вријем и упркос свим релевантним подацима о стању српске заједнице на Космету, АтиФете Јахјага, привремени косовски предсједник, бави се "обновом и развојем" и говори о "изградњи демократије и отвореног друштва са подјелом власти".
Она је "поносна" на, како каже, "плурализам и укључивање мањинских заједница у све институције Косова".
Приредио: Вукота РАДИЋ
Извор: 