Рушили српске светиње а сада долазе да се помоле за здравље

Зочиште

Окупиране територије – Празник светих чудотвораца Козме и Дамјана обележен је у суботу светом архијерејском литургијом у истоименом манастиру у Зочишту код Ораховца на окупираним територијама. Светој литургији коју је служио владика Теодосије, епископ рашко-призренски, уз саслужење свештенства присуствовало је више стотина верника који су пристигли из свих крајева окупираних територија али и централне Србије.

„Посебно ме радује што је на овогодишњу славу стигао велики број верника, који је, како се процењује, навећи од када је манастир обновљен“ – истакао је Марјан Шарић, председник српске општине Ораховац, на чијем поручју се налази манастир Зочиште и истоимено село. И док објашњава да осим неколико монаха у манастиру, у Зочишту од 1999. године нема Срба који су се иселили, Шарић каже да 38 новосаграђених кућа чека повратак расељених Срба који се још не враћају због недостатка безбедности. И монаси у манастиру недавно су у више наврата били на мети напада шиптара који су их каменовали.

„Упркос томе што с времена на време нападају монаштво, у ову светињу за коју се верује да поседује исцелитељске моћи осим православних верника долазе и сами Албанци и то не само из околине већ са читавог Космета.“

„Углавном долазе због болесне деце, али и због сопствених проблема“ – прича председник Шарић, који посебно занимљивом истиче чињеницу да шиптари за које се зна да су 1999. године рушили светињу последњих година имају психичких тегоба због чега долазе управо у овај манастир да се помоле за здравље.

Иначе ова светиња која је порушена 1999. године, већим делом је обновљена, али како у Зочишту нема више Срба, манастир посећују најчешће мештани околне Велике Хоче и Ораховца у којима живи око 1.000 Срба.

Венчање странаца у Приштини

Румунка Анке Енаке и Финац Веса Котилаинена, који раде на окупираним територијама, први су младенци који су се венчали у обновљеној Цркви Светог Николе у Приштини. Међутим, да би могли да се венчају по православним обичајима, по речима свештеника Дарка Маринковића, младожења је најпре морао да се крсти, при чему је добио име Василије.  

 

Извор: Васељенска