РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ
Соколско друштво у Урошевцу
После Првог светског рата соколска друштва на Косову и Метохији обновила су свој рад. Рад се одвијао упркос качачким нападима. У часопису „Српско Косово” упућен је апел за помоћ селу Лепинама октобра 1924. У апелу се истиче : „Село Лепине, које се налази на Косову, запаљено је од качака, и изгорело сво и целокупна летина. Становницима прети смрт, јер им долази у сусрет зима, без хране, без крова и без топле одеће. - Ради спасавања становника, образован је Одбор у Приштини, који ће прикупљати прилоге и колико је могућно помоћ укаже оштећеном и упропашћеном народу.”(1)
Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет ЈСС. Слету је присуствовало мноштво чланова ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (2) Том приликом извршен је поход Соколства на Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација Соколства у којој се истицало : „ ... Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвованости, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт ...”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (3)
Соколска друштва на Косову и Метохији била су једним делом део Соколске жупе Скопље, а другим делом део жупе Цетиње. Соколска Жупа Скопље окупљала је 1934. 40 друштава, 75 сталних и 33 привремене сеоске соколске чете. (4) Соколска жупа Цетиње радила је на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одјељењу Банске управе Жупа је 1936. поделила соколским четама 7.896 воћних садница и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене су и засађене. Сем овога четама је подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа је одржала 10 пчеларских течајева по разним местима. Одсек за чете и пољопривреду Жупе Цетиње по умереним ценама уступио је четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акцију за извоз лековитог биља. Одсек је приредио просветни течај у Пећи. (5)
Соколско друштво Косовска Митровица (Соколска Жупа Цетиње), приредило је 11 маја 1935. соколску академију на којој су наступиле све категорије друштва. Суплент Милорад Цветковић предавао је поводом 700 годишњице смрти о св. Сави. Соколско друштво Косовска Митровица имало је 10 сеоских чета. (6) Соколско друштво “Трепча” основано је 14 маја 1935. у Старом Тргу (срез Вучитрн) код Косовске Митровице. Скупштини су присуствовали делегати из Косовске Митровице и Цетиња. Пуковник Јован Аћимовић изнео је у дужем говору циљеве соколства. За старешину друштва изабран је инжењер Марко Јурјевић, за начелника инжењер Бранко Глушчевић, ... . Међу изабраним члановима управе било је много рудара и радника, који су и раније били чланови разних соколских друштава и истакнути соколски прегаоци. У друштво се одмах уписало 220 чланова и чланица. (7)
Соколско друштво Косовска Митровица је 1936. приредило јавни час, 2 академије и 2 излета. Друштво је имало 11 чета. Чета у Жеровници је сваког месеца приредила скуп свога чланства. Чета је одржала 10-дневни пчеларски течај, обавила 2 логоровања и више приредби.Старешина чете био је Поповић. Соколско друштво Ђаковица имало је 1936. 6 чета. Соколско друштво Трепча приредило је 1936. 2 академије у Старом Тргу и 1 у Косовској Митровици. Извело је са чланством излет и учествовало на јавном часу у Косовској Митровици. Друштво у Пећи имало је 1936. 12 чета. Соколска друштва жупе Цетиње на Косову и Метохији заједно са делом Рашке области (Нови Пазар) била су у оквиру IV окружја. Седиште окружја било је у Пећи. Начелник је био Арсеније Костић, а начелница Милица Арсовић. Било је 7 друштава и 25 соколских чета. Друштво Пећ имало је 261 члана вежбајућих категорија. Учествовало је на слету у Суботици са 29 чланова. Србица је била ново друштво. Имала је све вежбајуће категорије са 225 вежбача. Друштво Косовска Митровица имала је све категорије сем старије браће. Вежбајућих категорија било је 444. Предњачки збор имао је 12 предњака. Три официра била су вође стрељачког, коњичког одсека и вођа одсека за соколске чете. На јавном часу било је 174 вежбача свих категорија. (8)
Соколска чета Велика Хоча, из Соколског друштва Ђаковица, примила је 1938. бесплатно од Банске управе Зетске бановине 100 комада јабукових садница, а у 1939. 11 плугова са нижом ценом. Чета је била заслужна због свог рада на унапређивању села. (9)
Средска жупа била је у прошлости Шумадија Старе Србије. Соколска чета села Средске добила је 1938. на поклон заставу од свог члана Јордана Љамића. На освећењу заставе били су присутни : Изасланство из чете села Мушутиште, старешина жупе Иван Брановачки, жупски просветар Мирко Јовановић, изасланик команданта бригаде из Призрена члан сокола потпуковник Душан Миливојевић, призренско певачко друштво „Цар Урош” на челу са хоровођом професором Стеваном Гушчином, многи соколи из друштва Призрен са старешином Стојаном Чемерикићем, војна музика, омладина из одсека за физичко васпитање из Призрена (око 400) и други угледни грађани и грађанке. По освећењу заставе говорили су Јордан Љамић, старешина чете Петар Великинац и просветар Урош Тодоровић нагласивши решеност средачке чете да соколује и предано служи краљу и отаџбини. Просветар жупе је у свом говору истакао националне и моралне врлине Средчана и њихове заслуге у очувању народне свести, имена и језика, пожелевши да се цела Средачка жупа окити соколским заставама. Све врсте соколске чете Средска извеле су вежбачке тачке праћене свирањем војне музике из Призрена. Соколски радник учитељ Душан Шошевић истакао је да ће Средска као и досад, непоколебљиво бранити родну груду, краља и народну слободу и да ће високо држати соколску заставу. Чета је спадала међу оне завететоване јединице за Петрову петолетку, које су добар део својих завета испуниле. (10)
Филмови „V покрајински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаји Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него су и родитељи и омладина у великом броју посетили представе. Укупно 22 представе посетило је 3.990 деце, нараштаја, чланства и других. (11)
Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Пајтонџијевић посетили су 17 децембра 1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштај, као и за ученике и ученице основних и средњих школа. Приредбу је организовао просветар приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано је два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао је сваком приликом и по једно предавање о соколству. (12)
У Соколском дому у Приштини 16 априла 1939. одржан је збор четних начелника. На збору су били заступљени делегати из сеоских соколских чета Суви До, Доња Гуштерица, Јањево и Коморан. Друштвену управу заступали су просветар Недељко Виријевић, и тајник Радомир Николић, а збором је руководио начелник Иван М. Ивчић, пешадијски наредник водник. Решено је да се приликом посете Косову, Скопске и Цетињске жупе одржи штафетно трчање од манастира Грачанице и Самодреже. Штафете су требале да дођу код споменика на Газиместану на крају помена, старешинство је требало да прими буктиње и тиме ода пошту борцима за слободу и уједињење. (13)
Соколско друштво у Призрену 1939. свечано је прославило 30-годишњицу свог рада. Соколску поворку поздравио је старешина друштва потпоручник Миливојевић. Затим је поворка прошла кроз варош, носећи на челу заставу коју је даровао краљ Александар а кумовао краљ Петар II. На свечаној академији говорио је жупски просветар, Мирко Јовановић, а затим просветар призренског друштва Трој и начелник жупе Скопље Пајић, који је похвалио рад начелника друштва у Призрену Николе Пеђе. (14)
Гласник Жупе Цетиње
Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, ... . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд. (15)
Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. Видовданска прослава одржана је пред спомеником који је 1928. подигло соколство. Поред споменика су биле делегације националних друштава. Учесник прославе Бранибор Дебељковић упамтио је наочиту групу Црногораца и Бокеља. Шпалир је држала војска, официри. После службе грунули су топови. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. У име цркве први се обратио епископ Емилијан као рођени Косовац. После њега говорио је представник Католичке цркве. Затим министар војске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио је председник удружења Михајло Кијаметовић. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. Министарство пошта и телеграфа издало је посебну дозволу да се извуче специјална телефонска линија на Косово поље, тако да је прослава преношена преко радија. Положено је 100 венаца из целе Југославије. После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, почело је народно весеље. Чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу јужно-србијанске народне игре, Русалије итд. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. Приређен је свечани банкет, трке, ватромет, бакљада ... . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило је коњске трке, војна музика је свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини је увече организован ватромет. Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (16) Министарство финансија је за Видовданску прославу 1939. одобрило 250.000 динара. Кости Новаковићу је за снимање филма дато 25.000 динара. Уз председника Удружења Косоваца учитеља Михајла Кијаметовића из Приштине, били су секретар друштва Будимир Орловић из Вучитрна и благајник др Александар Никић. (17)
Почетком августа 1939. соколско друштво Ђаковицу посетио је Перко Мркајић, соколски гуслар из жупе Мостар. Одржао је предавање о Соколској Петровој петолетци. Посетио је и чете Дечане и Ереч. Велики број сокола присуствовао је предавањима гуслара Мркајића. (18)
Приликом припрема за прославу 30-годишњице постојања Соколског друштва у Приштини, друштвени начелник Иван Ивчић, наредник-водник, обишао је део сеоских чета и то Ново Чикатово, Ново Рујце, Потуровци и Суви До. Приликом прегледа Ивчић је одржао предавање о узајамности, слози и ширењу братске љубави међу соколима за извршење соколских дужности. (19)
Јубилеј Соколског друштва у Приштини прослављен је 22. октобра 1939. На тај дан 1912. Приштина је ослобођена од Турака. Соколско друштво у Приштини прославило је 30-годишњицу оснивања друштва “Душан Силни”, заједно са прославом дана ослобођења од Турака. Основано је 1909. као прво на Косову. Године пре ослобођења биле су тешке. Друштво није радило за време рата. Одмах по ослобођењу било је обновљено и постало је матично друштво многим соколским јединицама у Старој Србији. У очи прославе приређена је свечана соколска бакљада, са војном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. На благодарењу у цркви били су присутни сви представници власти, на челу са командантом дивизијске области генералом М. Миленковићем и председником општине Пејовићем. Освећењу соколске заставе присуствовали су у име жупе Скопље старешина Газикаловић, и просветар Мирко Јовановић. Био је присутан први начелник друштва Сима Синадиновић. Освећење заставе обавили су проте Аритон Поповић и Јосип Спасић, који су били међу првим организаторима друштва. Кум заставе, Петар Илић, трговац, предао је заставу старешини Димитрију Спирићу, на што су чланови положили свечани завет. Старешина Спирић захвалио се соколима сеоске чете Суви До који су дошли на славље свог друштва, а нарочито оснивачима „Душана Силног”, присутнима и отсутнима, чија су срца пуна радости што им је дело, започето под туђином, уродило плодом. После њега говорили су делегати жупске управе из Скопља. Старешина жупе Газикаловић је истакао : „У животу једног народа 30 година је кратак период; али у животу једнога човека 30 година је довољно да се заборави много што-шта. Нове генерације не знају за муке и патње. Рођене у слободи, не знају шта је ропство. Слободу и све благодати мирнога живота примају као нешто природно ... Слободу је теже сачувати него задобити” . Жупски просветар М. Јовановић сећао се када је долазио као омладинац 1911. и видео да се умело соколовати. Иако је тад дошао турски цар да застраши малу Србију, соколи у Приштини су умели да храбро укажу пут којим треба да иде омладина. Српско певачко друштво „Косово” певало је „Хеј Словени!”. Поворка је дефиловала пред освећеном заставом, бурно поздрављена од народа. У подне је приређен ручак у официрском дому, а после подне су у сали основне школе, приказивани соколски филмови, па је затим приређена свечана академија у официрском дому. Академију је отворио старешина Спирић, а предавање одржао Бор. Јовановић. Подсетио је на главне моменте развоја соколства на Косову, од оснивања 1909, преко слета у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, јавних наступа у Приштини 1909, 1910. и 1911. Истакао је да је будућа мисија сокола на селу. (20)
Соколска чета у Гораждевцу, код Пећи, осветила је 1 децембра 1939. своје стрелиште, које су уредили сами чланови. Чета је једна од најактивнијих у старој Метохији, а зато је био заслужан старешина Б. Радевић. Становници села прославили су се херојством у борбама и у последњим ратовима. Село је добило назив “мале Црне Горе”. (21)
У оквиру Петрове петолетке, у соколској жупи Скопље, 1939. одржан је велики број аналфабетских течајева и неколико домаћичких течајева. Одржани су и калемарски и задружни течајеви. (22)
У оквиру Петрове петолетке соколска чета Косово Поље засадила је око 3.000 комада багремова и 150 племенитих воћака. Направила је један мост. Настојали су да се међу чланством подстиче задругарство, организује зимска помоћ и штедња. (23)
На годишњој скупштини друштва Призрен 1941. присуствовао је епископ Серафим. Заменик старешине друштва Р. Ивановић у свом говору подсетио је на рад друштва од 1909. па до 1940. Друштво је добило као признање заставу, поклон краља Александра. У 1940. рад је био свестран, посебно је било значајно пошумљавање. Основане су три секције: здравствена, статистичка и сељачка.
Соколска чета у Гораждевцу одржала је 1941. годишњу скупштину, на којој је констатован позитиван рад, нарочито одбрамбено-васпитног и стрељачког одсека, и рад у Соколској Петровој Петолетци. Изабрана је претежно стара управа на челу са учитељем Богданом Радојевићем. За заменика старешине изабран је стари прота Миливоје Милетић, са 36 година свештеничке службе. Његова кућа је била као народни дом : канцеларије сеоске чете, две задруге и др. биле су смештене код њега. (24)
По плановима старешине друштва инг. В.Анжловара Соколско друштво Качаник подизало је 1940. свој дом, као завет у Петровој петолетци. (25)
Соколско друштво у Качанику одржало је 2 фебруара 1941. годишњу скупштину, уз велико учешће чланова. За старешину је изабран инг. Владимир Анжловар, за тајника учитељ Лабудовић Вучић, а за просветара свештеник Боривоје Анђеловић. Скупштини је присуствовао жупски просветар Владимир Покорни-Салабов. (26)
Позоришни одсек друштва у Качанику приредио је три забаве и то у : 14 јануара 1941. у Качанику, 18 фебруара 1941. у Ђенерал Јанковићу и 22 фебруара 1941. у варошици Липљану са позоришним комадом “Подвала-Тврдичлук”. Приходи од представа су били намењени доградњи соколане у Качанику. Друштво је приредило забаву 2 марта 1941. на покладе. (27)
Соколска чета у Гораждевцу упркос сметњама имала је 9. марта 1941. прво претходно пролећно гађање, које је окупило и омладину из грађанства. Учествовало је и 26 обвезника празничног течаја из обавезног телесног васпитања. Услове је испунило 26 чланова чете (учествовало је 34) и 8 из редова грађана. (28)
Поводом ступања на престо краља Петра II 27 марта 1941. Соколске жупе, друштва и чете међу којима и соколско друштво у Качанику и соколских чета Средска, Ђенерал Јанковић упутили су телеграме подршке. У поруци за краља Петра са свечане седнице на којој су били присутни сви чланови из чете Ђенерал Јанковић истицало се : „с тобом кроз живот и у смрт”. (29)
После Априлског рата 1941. рад соколских друштава био је забрањен. После Другог светског рата уместо сокола власти су оснивале друштва СТВ Партизан Југославије.
После Првог светског рата рад соколских друштава на Косову и Метохији је обновљен упркос качачким нападима. Приликом слета у Скопљу соколи су посетили Косово Поље 1928. Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље и Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, које су радиле на унапређењу села. Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Соколски рад на Косову и Метохији је настављен до Априлског рата 1941.
Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
- „Апел родољубима”, „Српско Косово”, Скопље, 1. октобар 1924, бр. 19, стр. 14;
- „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
- „Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;
- Годишњи извештај о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934. године, Скопље, Марта 1935, стр. 6;
- „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113; Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;
- „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;
- „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;
- „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 92,93,102, 107;
- „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 19 мај 1939, бр. 20, стр. 3;
10. М, „Свечано освећење соколске заставе у чети Средска (Призрен), „Соколски гласник“, Београд, 11 октобар 1938, бр. 37, стр. 2;
11. „Узани филм у соколској жупи-Скопље“, “Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.235;
12. „Соколски филм у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4;
13. „Први збор четних начелника друштва Приштина”, „Соколски гласник“, Београд, 5 мај 1939, бр. 16, стр. 4;
14. „Соколске свечаности у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4;
15. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
16. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико није био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77;
17. Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико није био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 76;
18. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;
19. „Рад друштва Приштина”, „Соколски гласник“, Београд, 4 септембар 1939, бр. 35 и 36, стр. 5;
20. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;
21. „Једна ваљана чета”, „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 5;
22. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;
23. „Петрова петолетка у жупи Скопље”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
24. „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруара 1941, бр. 9, стр. 6;
25. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 2;
26. „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 6;
27. В. Лабудовић, „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр.4;
28. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941, бр. 11, стр. 4;
29. „Телеграми Савезу Сокола приликом ступања на престо Њ.В. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 3,7;
Везане вијести:
Руско Соколство у Краљевини Југославији - Jadovno 1941.
СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ
СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.
СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ - Jadovno 1941.
НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ...
СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА - Jadovno 1941.
Соколи у борби против клерикализма у Западној ... - Jadovno 1941.