ОД ПРВОГ МАСОВНОГ КИДНАПОВАЊА СРБА ПРОШЛО 16 ГОДИНА

БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ - Судбина белаћевачких рудара, које су Албанци отели у мају и јуну 1998. године, није позната ни 16 година послије овог првог организованог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохији, саопштило је Удружење породица страдалих на Косову и Метохији.

Албански терористи су 22. јуна 1998. године организовали и извели отмицу осам белаћевачких рудара и једног њиховог случајног сапутника, а киднаповања су почела мјесец дана раније, 17. маја, када је отет возач у руднику Белаћевац Жарко Спасић.

Предсједник Удружења страдалих на Косову и Метохији Наташа Шћепановић истакла је да је отмица белаћевачких рудара са њихових радних мјеста означила почетак егзодуса и етничког чишћења Срба на простору Косова и Метохије.

Она је на конференцији за новинаре оцијенила да то што за отмицу ових људи до сада нико није одговарао, као ни за убиства, уништавање имовине и читаве једне нације, представља вишеструко кршење људских права и међународних повеља и декларација које та права гарантују.

Шћепановићева је позвала све надлежне институције, и домаће и међународне, да покрену заједнички механизам да нестали буду пронађени, а злочинци кажњени.

Помоћник директора Канцеларије за нестале Владе Србије Весна Бошковић рекла је да се на простору Косова и Метохије око 530 Срба и неалбанаца води као нестало.

Бошковићева је указала да се Канцеларија суочава са великим потешкоћама у покушајима ексхумације српских жртава на Косову и Метохији.

Она је навела да је процес ексхумације локације на којој су, како се сматра закопани белаћевачки рудари, почео 2008. године - тек двије године, након добијене информације.

Ексхумација је прекинута само два дана након што је почела, јер је дошло до урушавања и пожара, који је избио под неутврђеним околностима.

Брат једног од отетих рудара Милорад Трифуновић рекао је да су породице одмах обавијестиле и Међународни комитет Црвеног крста и српске власти које су у вријеме отмице имале надлежност над простором Космета, као и стране амбасаде у Београду.

"Обратили смо се и Фонду за хуманитарно право, али смо тамо доживели велике непријатности, посебно од Наташе Кандић", рекао је Трифуновић.

Извор: