Обележен дан првог масовног киднаповања Срба на КиМ

Полагањем цвећа на “Споменик истине” у северном делу Косовске Митровице и апелом властима да реше њихове проблеме, породице киднапованих и несталих особа данас су обележиле дан првог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохији.

На данашњи дан 1998. године киднаповани су рудари са угљенокопа Белаћевац код Обилића и Срби из села Оптеруша, Ретимље и Зочиште, што је био увод у киднаповања Срба широм Косова и Метохије.

У покрајини је још увек непозната судбина 537 Срба и других неалбанаца а њихове породице су на скупу у Косовској Митровици још једном позвале надлежне на КиМ и представнике међународне заједнице да расветле судбину несталих.

Координатор Удружења породица киднапованих и несталих Милорад Трифуновић изјавио је да њихова браћа, мајке, очеви и синови нису нестали са оружјем у рукама, већ да су нестали из својих домова, са својих њива, са својих радних места – само зато што су Срби који су живели на Косову и Метохији.

„Обишли смо многа врата и за рукаве вукли оне који су престављалли власт и више скоро да немамо наду. Четрнаест година иде се корак напред – два назад, па се опет тапка у месту и тако редом. Ми чекамо и надамо се, јер нада умире последња“, рекао је Трифуновић.

Он је казао да ће породице киднапованих и несталих Срба чекати на истину док их год има, јер су њихови најмилији, како је рекао, имали право на живот, смрт и на гроб онако како доликује људима. Трифуновић је нагласио да породице не знају да ли су киднаповани и нестали живи, како су и да ли су скончали своје животе. Он је у име породица киднапованих и несталих упутио апел домаћим властима и представницима међународне заједнице да расветле судбину људи који су киднаповани и нестали током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији.

Чланови породица киднапованих и несталих су на скупу у северном делу Митровице носили паное са групним сликама несталих а неки од њих и појединачне слике особа чија судбина је и након четрнаест година непозната.

Душанка Ивић каже да је њен брат Душан Живић из Липљана нестао 1998. године и да је киднапован испред своје куће. У изјави Танјугу она је испричала да су испред куће стала кола чија су стакла била затамљена и да су особе које су биле у аутомобилу успеле да увуку њеног брата у ауто, откад му се губи сваки траг. Ивићева каже да се нада да је њен брат жив, јер како истиче, у сваком сукобу и рату има преживелих.

Извор: srbel