НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ
Циљ злочиначког засипања бомбама територије СР Југославије, а сада Еулекса и бројних западних ментора, био је и остаје - "независна држава Косово" са што мање Срба.
Косово и Метохија
Пише: Неђељко ЗЕЈАК
Косово и Метохија, шеснаест година након засипања бомбама територије СР
Југославије, и даље су у положају штићеника у "васпитно-поправној
установи" и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србија.
Успјели су да за деценију и по владавине безакоња и криминала донекле
створе контуре "независне државе Косово" која, упркос тврдњама о
достигнутом степену демократије, још задржава положај штићеника у
васпитно-поправној установи.
Ако је судити по захтјевима западних дипломата, притиснутих посљедицама
претварања "поправно-васпитне установе" у упориште исламских
фундаменталиста, те неопходности и обавезности формирања специјалног
суда за ратне злочине, једно је извјесно - да су Косово и Метохија
независни само онолико колико то Београд прихвати и у оној мјери у којој
Срби прихвате косовске институције и одрекну се оних државотворних,
историјски потврђених српских институција.
Прије 16 година, у складу са Кумановским војно-техничким споразумом,
окончана је мисија западних земаља под називом "Милосрдни анђео" или 78
дана засипања бомбама територије бивше Југославије.
Путевима из Албаније и Македоније на Космет ушла је претходница западних
сила коју је неколико часова раније предухитрила претходница руске
војске.
На приштинским улицама руске војнике или ослободиоце сачекало је, уз
хљеб и со и повике "Русија, Русија!", тридесетак хиљада Срба увјерених
да је - како је то рекао тадашњи предсједник Слободан Милошевић - стигла
слобода.
У касним поподневним часовима 11. јуна претходница НАТО, коју су чинили
амерички, њемачки, италијански, британски и француски војници
распоређена је на подручју пет зона на Космету.
Британци су запосјели Приштину, амерички маринци - Гњиланско поморавље,
италијански карабињери - регион Пећи, Нијемци - регион Призрена и
Французи - регион Косовске Митровице. Руски војници су запосјели
аеродром "Слатина" надомак Косова Поља.
Истовремено, ка ужој Србији повлачиле су се јединице југословенске
војске, а уз њих хиљаде престрављених Срба бјежећи пред злочиначким
походом терориста ОВК из Метохијске котлине.
Британски генерал Мајк Џексон, командант мировних снага Кфора, дочекан
цвијећем расутим по улицама Приштине, појаснио је да је улога Кфора да
надгледа, контролише и, у случају потребе, изнуди поштивање одредаба
војног споразума из Куманова.
Појаснио је да је циљ Кфора да помогне Унмик администрацији да се
албанске избјеглице врате кућама, али је у "позадини" циљана мета била -
што прије заузети аеродром "Слатина" и спријечити да српска војска,
потпомогнута Русима из бригаде Сфора из Републике Српске, узврати на
непрестане нападе наоружаних хорди терориста на конвоје војске и
полиције Србије.
"Успио сам, послије тешких преговора у троуглу Москва-Вашингтон-Лондон, и
уз сарадњу и помоћ руског команданта, да уклопим руски контингент у
састав Кфора", објашњавао је Џексон, који ће остати упамћен по томе што
је у његовом мандату са Космета протјерано око 250.000 Срба и
неалбанаца, те убијено, киднаповано или нестало скоро 2.000 неалбанаца, а
порушено и спаљено педесетак цркава и манастира и више хиљада српских
кућа и домова.
Ситуација на Косову и Метохији и налози који су стизали из Команде НАТО
са потписом Веслија Кларка - да се по цијену избијања трећег свјетског
рата спријече Руси да запосједну "Слатину" и да српска војска и полиција
извуку наоружање - пријетили су да "косовско буре барута" експлодира и
доведе до рата свјетских размјера.
Џексон се хвали да је одбио Кларкову наредбу, а истиче, такође, и учинак у повратку наводно 80.000 прогнаних Албанаца.
Ћутао је, као и први човјек Унмика Бернар Кушнер, о злочинима које
албански терористи чине над голоруким цивилним српским становништвом, о
трговини органима и умијешаности "Љекара без граница" и вођа
терористичке ОВК у најгнусније злочине који су у смрт одвели више од
хиљаду и по Срба, а косметске урбане средине очистили од свега што се
крстом крстило с десна на лијево.
Шеснаест година касније тај и такав Кфор представља - како каже Стеван
Вуловић, градоначелник Зубиног Потока, једне од четири општине са
сјевера покрајине са већинским српским становништвом - једину
међународну мисију којој Срби колико-толико вјерују и у њу се уздају.
"Без војника Кфора, иако у мизерном броју у односу на број из 1999.
године, Срби би нестали са простора Космета", каже Вуловић, уз оцјену да
све остале мисије, попут Унмика и Еулекса, "свирају по нотама" које
исписује Приштина.
Извор: 
Vezane vijesti:
ПРАХ И ПЕПЕО СРПСКОГ МУШУТИШТА