КОНУЗИН: КОСОВО ОТВОРЕНА РАНА
БЕОГРАД, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски амбасадор у Србији Александар Конузин оцијенио је да "Косово пулсира, попут отворене ране" и истакао да је Србија у Првом свјетском рату била прва жртва сукоба који је за њу, као и за Русију, значио пут за голготу.
Конузин је на Међународној научној конференцији "Први свјетски рат и његов балкански чвор", која се одржава у Београду, изјавио да и Европи ни данас, као ни прије 100 година, нема безбједности, а спољни актери на Балкану траже ослонац за геостратешке интересе који превазилазе оквире региона.
"Као и пре сто година у Европи нема безбједности. Она је избраздана линијама подјела и нема потпуног помирења на Балкану", рекао је Конузин.
Он је оцијенио да се тренутно не може позитивно одговорити на питање да ли се данашњи свијет разликује од оног из периода уочи Првог свјетског рата.
Конузин је напоменуо да су Срби током Првог свјетског рата водили борбу за право на слободу и национално достојанство.
Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић поручио је у писму, упућеном учесницима скупа да постоје покушаји ревизије значења и значаја Првог свјетског рата и изразио наду да ће овај међународни скуп представљати "бедем против покушаја преиначивања жртве у нападача и обрнуто".
"Србија је у овом рату нападнута. Она је водила ослободилачки рат и завршила је на страни победника", истакао је Јеремић у писму које је прочитао државни секретар у Министарству спољних послова Србије Милан Обрадовић.
Јеремић је истакао да ће Србија наставити да са поштовањем памти и улогу Русије у спасавању српских војника у Првом свјетском рату.
Он је подсјетио да је британска и француска одлука о слању бродова за српску војску која се повлачила преко Албаније, била под директним утицајем руског цара Николаја Другог, који је поручио да ће се у супротном повући из рата.
Директор Института за савремену историју Момчило Павловић рекао је да је циљ конференције приказивање процеса и чињеница везаних за почетак Првог свјетског рата на научној бази а у сврху јачања сарадње међу државама.
Замјеник директора фонда "Руски свијет" Василиј Николајевич Истратов истакао је да су Србија и Русија у овом рату утврдиле своје пријатељство и савезништво успостављено у 19. вијеку.
Министар образовања Србије Жарко Обрадовић оцијенио је да због садашњих промјењених односа санага у свијету, неки настоје да оповргну суд који је историја створила о Првом свјетском рату, те је зато важно сагледати прилке, узроке и околности тог рата.
Према његовим ријечима, Балкан данас, у државном смислу, подсјећа на Балкан прије Првог свјетског рата.
Конференцију, посвећену политичим односима на Балкану и Европи уочи Првог свјетског рата, која се одржава у Дому Народне скупштине Србије, организују Институт за савремену историју, Факултет безбједности и Фонд Руски свет из Москве.
У раду конференције учествују научници из Русије, САД, Француске, Јапан, Италије, Словеније, Хрватске, БиХ и Србије, међу којима је и директор Филозофског факултета у Бањалуци Драго Бранковић, а отварању је присуствовао и Његово преосвештенство владика хвостански Атанасије.