Како су Срби нестајали са Косова и Метохије

На простору Косова и Метохије 1871. године било је 64% српског становништва док данас имамо свега 5%.

Ако желимо да погледамо демографску слику и дискутујемо о Албанцима на Косову и Метохији као већини и Великој Албанији или Природној Албанији не морамо да идемо далеко у прошлост. Нема потребе да причамо о великим владарима и и империјама. Сасвим је довољно да се вратимо назад до 1871. године и већ имамо много другачију слику.

У свету парадокса Србија је изгледа престоница. Иако се читав Запад борио против комунизма и комунистичких тековина, данас те исте тековине представљају свето писмо за наше западне пријатеље. Иако су се Срби увек борили на страни запада, уз огромне губитке у оба Светска рата.

Данас су тим својим саборцима највећи непријатељи, чак толики да су се њих деветнаест удружили, и по навици поново бомбардовали Србију да би формирали Албанско – муслиманску и нарко-терористичку државу на територији Старе Србије. На територији Косова и Метохије. Као да је мало Српских живота и добара жртвовано у борби на страни те исте Америке и Европе.

Балкан не постоји само од 1945.

Као да Балканско полуострво постоји од 1945. године. Имамо границе и покрајине које су формиране од стране комунистичке власти тадашње Југославије и оне су данас неприкосновене, демографске и друштвене прилике се гледају како то одговара Шиптарима.

Нико не помиње да су Срби на простору Косова и Метохије били у подређеном положају до доласка Слободана Милошевића и великог митинга на Газиместану. Срби су на Косову и Метохији живели у страху, били шиканирани на сваком кораку и нећу претерати ако кажем да су им животи били угрожени.

Статистички однос Срба и Албанаца на КиМ од 1871.

Година	Албанци	Срби	Остали
1871	32 %	64 %	04 %
1899	48 %	44 %	08 %
1921	69 %	26 %	05 %
1931	60 %	27 %	13%
1939	60 %	34 %	05 %
1948	68 %	27 %	05 %
1953	65 %	27 %	08 %
1961	67 %	27 %	06 %
1971	74 %	21 %	05 %
1981	77 %	15 %	08 %
1991	82 %	11 %	07 %
2000	88 %	07 %	05 %
2007	92 %	05 %	03 %

Током 19. века почињу неслагања у броју становника Косова и Метохије. Неки извори дају бројчану предност Србима, други Албанцима. Турска пописна статистика је нерелевантна јер је пописивала религијску припадност, а не етничку, и то користећи књиге рођених.

Истраживања и подаци из 19. века

Истраживање Јозефа Милера из 1838.

Истраживање аустријског физичара 1838. године Јозефа Милера (Joseph Müller) је тврдио да је Метохија углавном словенска, и даље даје податке за 3 предеоне целине (Bezirke): Призрен, Пећ и Ђаковицу, које грубо чине целокупно подручје Метохије. Подручја која се граниче са Албанијом су највише погођена досељавањем Албанаца. Од 195.000 становника Метохије, Милер је регистровао:

114.000 муслимана (58%) од тога
38.000 Срба (19%)
76.000 Албанаца (39%)

хришћани:
73.572 православних Срба (38%)
5.120 католичких Албанаца (3%)
2.308 осталих не-муслимана (Јањеваца и других)

Милерови резултати за градове:
Пећ: Срба – 11.050, Албанаца – 500
Призрен: Срба – 16.800, Албанаца – 6.150
Ђаковица: већина су Албанци, град је окружен српским селима.

Лежанове, Мекензијеве и Аирбијеве карте

Карте које је израдио француски етнограф Лежан (G. Lejean) 1861. године показује да су Албанци живели на око 57% данашње територије Косова и Метохије.

Слична карта коју су израдили британски путописци Мекензи (G. M. Mackenzie) и Аирби (A. P. Irby) 1867. године показује нешто мању површину. Обе карте не показују величину популације него само величину простора који заузимају.

Студија пуковника Петра Кукуља

Студија из 1871. аустријског пуковника Петера Кукуља (Peter Kukulj) за интерну употребу Аустроугарске војске показује да Призренски Мутесарифлук (који одговара у великој мери данашњем КиМ) има 500.000 становника, од којих:

Срби – 318.000 (64%)
Албанци – 161.000 (32%)
Роми и Черкези – 10.000 (0,33%)
Турци – 2.000

Процењено је да је 200.000 – 400.000 Срба протерано из Косовског Вилајета 1876-1912, посебно током Грчко – Турског рата 1897. године.

Карте Киперта, Хана и Сакса

Карте које су објавили немачки историчари Хајнрих Киперт (Heinrich Kiepert), Хан (J. Hahn) и аустријски конзул Сакс (K. Sax) 1876. године показују да Албанци живе на већини територије данашње провинције, али ни оне не показују број становника већ само површину.

По овим картама, региони Косовске Митровице и Косовог Поља су углавном насељени Србима, док је већина територије на западу и истоку данашње провинције насељена исламизираним Албанцима.

Бечка статистика 1899.

Етнички састав у Косовском вилајету и Пљеваљском санџаку према аустријској статистици објављеној у Бечу 1899. године:

Албанци – 182.650 (47,88%)
Срби – 166.700 (43,7%)
Остали (Цинцари, Черкези, Турци, Роми и Јевреји) – (8,42%)

Истраживања и подаци на почетку 20. века

Бреилсфордове процене

Британски новинар Хенри Бреилсфорд (Henry Brailsford) је проценио да две трећине косовско-метохијске популације чине Албанци, а остатак Срби. За најнасељеније области Ђаковице и Пећи је објављено да имају између 20.000 и 25.000 албанских домаћинстава, према 5.000 српских. Мапа Алфреда Стеда (Alfred Stead) из 1909. показује да сличан број Срба и Албанаца живи на територији Косова и Метохије.

Подаци Густава Вајганда из 1912.

Немачки научник Густав Вајганд (Gustav Weigand) даје следеће статистичке податке за Косово и Метохију, базиране на предратној ситуацији пре 1912. године:

област Приштина: Албанци – 67%, Срби – 30%
област Призрен: Албанци – 63%, Срби – 36%
област Вучитрн: Албанци – 90%, Срби – 10%
област Урошевац: Албанци – 70%, Срби – 30%
област Гњилане: Албанци – 75%, Срби – 23%
област Косовска Митровица: Срби – 60%, 40% Албанци

Метохија са градом Ђаковицом је шта више дефинисана као искључиво албанска територија по Вајганду.

Структура становништва се променила пуно у 20. веку. САНУ и њен истакнути члан Васо Чубриловић, су припремили документ за исељавање Албанаца под називом Исељавање Арнаута, што је било у складу са тадашњим разменама становништва које су се догађале на Балкану.

Услед сложене политичке ситуације, простор Косова и Метохије био је мета насељавања Албанаца или Срба са циљем да се простор Косова и Метохије интегрише у албанско или српско друштво и тиме постане интегрални део једне од ових држава.

Колонизација КиМ у 20. веку – Три битна периода

Колонизација Косова и Метохије у Краљевини Југославији подразумева насељавање, пре свега Србима и Црногорцима из пасивних крајева Краљевине Југославије, у периоду 1919-1941. година (60.000-65.000)

Колонизација Косова и Метохије током Другог светског рата подразумева довођење Албанаца из Албаније на територију Косова и Метохије (150.000-200.000).

Колонизација Косова и Метохије у СФРЈ подразумева насељавање албанским емигрантима из Албаније, периоду 1948-1956. година (40.000).

Како видимо из горе приложеног, отимање Косова и Метохије од Србије није идеја од јуче, већ се српско становништво систематски потискивало са ових простора читава два века, док су у томе предњачили комунисти који су из Албаније довели између 150.000 и 200.000 становника током другог светског рата до су после рата населили још око 40.000. Срби су гинули у ратовима док су Албанци насељавани.

Корени мафијашке државе Косово

Корени и почетци стварања мафијашке државе од стране шиптарског нарко-картела је пројекат који траје већ дуже времена, а који је вешто увијен у заставу братства и јединства. Јер јака Србија никада, па ни данас, није представљала интерес Запада и велики удео у овом и оваквом виђењу народа има и вера, тј. Католичка црква која је Хрвате па чак и злочиначку НДХ видела као своје а Србе, православце увек као противнике.

Да је у православном свету постојала противрежа, Срба би данас било много више. У блиској будућности имамо пример бомбардовања Србије 1999. када је у Русији био издајнички режим на челу са Јељцином који је и Русију знатно ослабио и бацио на колена.

Анализу остављам читаоцима, ово је само један од многих примера да ако пасус извучете из текста он може да довије сасвим друго значење тако и историја сукоба на Косву и Метохији почиње много пре 1981. године. Тако да ово представља само још једну чињеницу у прилог тези да се Срби као нација систематски уништавају већ дуго времена.

 

 

Извор: srbel