Драгомир Анђелковић: Нови талас сепаратизма
Од када је, у руху Призренске лиге, у другој половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам
Драгомир Анђелковић
Драгомир Анђелковић
Од када је, у руху Призренске лиге, у другој половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да је њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне бајке којима своје бесмислене претензије образлажу, већ суманута упорност са којом истрајавају у отимачким намерама. Шта је истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова.
На тим основама - уз помоћ неких западних сила које су такође, у вековним размерама а у контексту велике евроазијске игре против Русије, ништа мање заинтересоване за слабљење словенско-православног фактора на Балкану - Албанци су остварили многе циљеве који су некада деловали смешно. Тражили су агресивно и крајеве у којима није било ни једног јединог Албанца, а стигли су до тога да их контролишу и тотално очисте од Срба. Зато, не треба багателисати најновије албанске сепаратистичке атаке на југ тзв. централне Србије, где су на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе прокламовали некакву фантомску заједницу општина.
У кошмарну аутономију укључили су и делове општине Бујановац у којима су Срби натполовична већина, као и Медвеђу где су Срби много бројнији од Албанаца. На страну то што је једнострано стварање национално-територијалних аутономија у границама Србије нелегално. Албански лидери су нас подсетили да пошто су готово потпуно етнички очистили и од нас отели КиМ, не одустају од намере да то учине и са наведеним општинама централног дела Србије. Онда ће, како сматрају, на ред доћи и Топлица са Прокупљем, Куршумлијом и другим чисто српским местима која деценијама уцртавају у карту монструозне "велике Албаније".
Све то је истински циљ великоалбанских стратега, а не у договору са Приштином саботирање отпочетог формирања ЗСО на КиМ. За Албанце је то секундарно док је примарно даље растакање Србије. Зато је од огромног значаја изборни расплет у Медвеђи. Ту се није радило о обичним локалним изборима већ о тестирању националне дисциплине. Албанци као мањина често побеђују јер фокусирају све своје снаге на остварење шовинистичких планова, док Срби губе ухваћени у замку неслоге и подела. Срећом, сада су Срби показали спремност да релативно сложно делују. Док је тако , не постоји опасност од албанске отмице Медвеђе. Но, Прешево па и Бујановац озбиљно су угрожени. Ту је албански сепаратизам већ озбиљно метастазирао. Време је да официјелни Београд то више не игнорише, те да на адекватан начин реагује.
Ни мање ни више него што то чине чланице ЕУ када су суочене са територијалним сепаратизмом појединих мањина.
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Драгомир Анђелковић: "Добар" и лош екстремизам - Jadovno 1941.
Инциденти у Сплиту и Зеници рецидиви нацистичког насљеђа ...
хрватска ће блокирати интеграције ако то желе берлин и ...