Не могу нам покрасти сјећања

Загрепчанка Татјана Вујичић Влачић покренула је акцију те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године

Акцијом је освјежен цијели простор споменика

Акцијом је освјежен цијели простор споменика

Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мјесеци догађало око споменика за 525 српских жртава усташког масакра у Вељуну, почињеног од 6. до 9. маја 1941. године, који се налази код школе у том кордунашком мјесту у склопу града Слуња. Споменик је посљедњих пар мјесеци био два пута мета лопова, сакупљача племенитог метала. Подсјећамо, најприје је украдено двадесетак плоча са именима невиних жртава, а онда су скинуте и однесене и остале плоче, више десетака њих. Други пут су се лопови са плочама убрзо стровалили у један одрон на путу и одмах су пронађени. Једино није пронађено двадесетак плоча украдених први пут. У њиховој обнови и враћању на споменик знатно је финанцијски и на сваки други начин помогла загрепчанка кордунашких коријена Татјана Вујичић Влачић.

- Када сам сазнала да су 28. септембра 2014. украдене све брончане плоче са именима жртава усташког злочина на вељунском споменику те 8. октобра присуствовала медијском обиљежавању тог немилог догађаја, дошла сам на идеју како тај простор освјежити, промијенити стару и искидану жичану ограду, обојити споменик и жељезне ступове, сталке за заставу… Окупила сам драге пријатеље са Вељуна, Сноса, Бандиног Села и Кршље па смо се 13. октобра окупили и извели наведене радове. Мој отац Душан и брат Огњен су купили жицу за око хиљаду куна, ја сам купила боју за споменик и ступове за око 600 куна, скухала сам ручак да се након акције мало и дружимо. Ову акцију је са 200 долара суфинанцирала Мирјана Благојевић Нинковић – каже нам Татјана Вујичић Влачић.

Татјана је рођена 1967. у Загребу, док јој је отац Душан рођен у оближњем Лаповцу. Дипломирана је политологиња и сада завршава магистарски специјалистички студиј из психосоцијалног приступа у социјалном раду. Ради као замјеница равнатељице у једном загребачком приватном дому за старије и немоћне особе. Прије двије године преминуо јој је супруг и то је, како сама каже, био окидач да се врати старим стазама свог дјетињства на Кордуну и ријеци Корани. Почела је тада фотоапаратом сликати Кордун, села која сада одумиру, мјеста и људе… Тиме је, каже Татјана, жељела показати и поручити да живот на Кордуну постоји те да заслужује много боље него што сада има.

Живот на Кордуну постоји, каже Татјана Вујичић Влачић

Живот на Кордуну постоји, каже Татјана Вујичић Влачић

Мој дјед Милош, његов брат Ђуро и мој стриц Момчило били жртве тог страшног масакра и њихова су се имена налазила на украденим плочама

Контактирала је хисторичара Ђуру Затезала који јој је објаснио све о вељунском злочину. Нађене плоче након друге крађе биле су враћене у мјесни одбор Вељун и у договору са предсједником мјесног одбора Дојчином Мркаљем и карловачким дожупаном Синишом Љубојевићем, Татјана их је својим аутом превезла у загребачку љеваоницу Ујевић на обнову и рестаурацију.

- Главни разлог због којег сам се на то одлучила је чињеница да су мој дјед Милош, његов брат Ђуро и мој стриц Момчило били жртве тог страшног масакра. Њихова су се имена налазила на украденим плочама. Жељела сам да се плоче пред овогодишњу комеморацију врате и поставе на споменик како би се комеморација што достојанственије обиљежила и одржала - каже Татјана.

Трошкови обнове, без постављања непронађених плоча, били су заиста велики, више од 50 хиљада куна. Цијена се односи на исправљање, чишћење плоча, постављање штифтова, доставу, монтажу и уградњу. Татјана је одлучила преузети трошкове исправљања више десетака плоча у износу од 14 хиљада куна. ВСНМ Карловачке жупаније је одобрио шест хиљада куна помоћи, а Татјана каже да јој централа СНВ-а још није одобрила средства, али да су и тамо обећали. Плоче су постављене уочи овогодишње комеморације, она је купила вијке под инокса, пријатељ Никола Вучковић је набавио грађевинско љепило и поставио већину плоча, уз помоћ Милана Маслића. Судјеловали су такођер Татјанин отац Душан и сестрична Сњежана те Дојчин Мркаљ, Гојко Гојсовић, Милош и Нада Вуковић те је 49 плоча 3. маја било враћено на своје мјесто.

- Све је ово био само дио мојих акција уназад двије године. Два пута сам организирала чишћење споменика жртвама фашизма на Цвијановић брду, на Вељунском крижу, организирала сам чишћење вељунске школе, први међународни одбојкашки турнир на пијеску уз Корану, имала сам пет самосталних изложби фотографија посвећених Кордуну и Корани. И даље ћу радити на промоцији Кордуна и Коране. Почетком септембра имам изложбу у Карловцу, у Књижници за младе, под називом ‘Кордун мој понос’, гдје ћу изложити преко 30 фотографија Кордуна, Коране, природе и људи. У познатом ресторану Савић у Крњаку је сада постављена моја изложба фотографија са пејзажима, а веселим се и скорашњем завршетку изградње моје дрвене Кордунашке куће у Лаповцу код Вељуна - прича нам Татјана.

Каже да планира и други међународни одбојкашки турнир уз Корану. Странци јој наилазе ‘ко у причи’, али их нема гдје примити и смјестити. Планира низ изложби о љепотама овог краја, осигурат ће пар мјеста за шаторе да се могу поставити ако јој нетко ненајављен дође. Главни јој је задатак прикупити информације и добити статус парка природе. То би преосталим људима, а можда и онима који ће се у будућности вратити, осигурало какву-такву егзистенцију од продаје домаћих аутохтоних и еколошких пољопривредних производа.

 

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Оружано и бирократско насиље - Jadovno 1941.

Два лица Олује у Ракитићима - Jadovno 1941.

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Овдје (не) почива Илија Жегарац

Кордун - Јадовно 1941.