Злочини над Србима у НДХ
Двојезично издање фото-монографије, на српском и енглеском, са великим бројем досад необјављених фотографија, објавио „Свет књиге” из Београда
Фото-монографија „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској”, јединствена је књига која српској и страној јавности, на српском и енглеском језику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографија на којима су регистровани призори злочина над српским народом у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Велики број фотографија у фото-монографији, чији је аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), објављује се сада први пут. Књигу је на енглески превела Татјана Ћосовић, а предговор је написао академик Василије Крестић. У поглављу „Злочини у директном терору”приказују се злочини против цивилног становништва на кућном прагу, у породичним домовима, на властитом поседу, у месту живљења. Ова категорија злочина је по огромном броју жртава и суровости била доминантан вид тоталног терора над Србима који је Независна Држава Хрватска спроводила од 1941. до 1945. године. Фотографије сведоче и о географској распрострањености злочина на свим подручјима НДХ где је живео српски народ – Лика, Кордун, Банија, Славонија, Срем, Босна, Далмација, Херцеговина.
Улогу државе у организовању геноцидног злочина, документују слике у поглављу „Злочини у институцијама државе – логори”.Предочена су злодела у затворима, логорима, сабиралиштима и другим институцијама које су основане за масовну ликвидацију и мучење Срба под надзором хрватске државе, њених војних и полицијских постројби и административно-управних и политичких органа. У посебној целини публиковане су фотографије о злочинима над женама и децом – делу становништва које је у ратовима најосетљивије и најугроженије. На сачуваним снимцима забележени су примери масовног страдања и умирања српске деце у хрватским логорима: Јабланац, Јастребарско, Сисак, Стара Градишка... Логори за децу постојали су само у Независној Држави Хрватској и нигде више на свету. Фотоси презентовани у поглављу „Средства и методи злочина” приказују начине злостављања, мучења и убијања људи и примере бестијалности какве је тешко и замислити.
Колективно страдање српског народа илуструју и снимци насиља над српским духовним и културним наслеђем на територији под влашћу НДХ, које се манифестовало рушењем 450 и разарањем око 800 српских цркава, убијањем 171 православног свештеника, забраном ћириличног писма, насилним покатоличавањем православног становништва. У књизи су објављени и факсимили законских аката, упутстава и других правних прописа којима је држава нормативно уредила и озаконила различите облике верске, националне и расне дискриминације и терора.
У предговору књиге, под насловом „О геноцидности хрватске политике”, академик Василије Крестић, објаснио је узроке и историјске процесе дугог трајања који карактеришу антисрпску идеологију хрватске политике. Идејом о геноцидном уништавању Срба, истиче Крестић, нису биле заокупљене само усташе. Уверење да су Срби главна препрека за развој Хрватске и да их треба физички уништавати, владало је и у оним деловима хрватског друштва које се није сврстало у редове усташства. Тако, примера ради, председник Удружења књижевника Хрватске Славко Колар, није био усташа, али је 1941. године, када су Немци бомбардовали Београд, изјавио да Србе треба бомбардовати „док је и један тај гад жив”.
Познати професор књижевности Миховил Комбол, такође, није био усташа, али је упркос томе фебруара 1945. изјавио да милион Срба треба потући да би се они који преостану прикључили Хрватима. Изјаве поменутих личности, из највиших редова хрватске интелигенције, напомиње Крестић, речито говоре о томе колико дубоко и широко је у хрватском друштву била распрострањена мржња према Србима, и идеја да се њиховим геноцидним уништавањем на најбољи начин може решити читав сплет питања која се тичу Хрватске и Хрвата, њиховог опстанка и њихове будућности.
Аутор Јован Мирковић даје хронологију злочина у прва три месеца постојања Независне Државе Хрватске, описује феномене и механизме зла, масовна и појединачна убиства Срба, тортуре и прогоне. У завршном тексту аутор указује на чињеницу да је врх римокатоличке цркве имао сазнања о масовним злочинима над припадницима других конфесија у НДХ, као и о учешћу католичких свештеника у тим злочинима.
Књига представља целовит докуменат о идеологији и пракси НДХ у спровођењу злочина против човечности над другим народима, а посебно над Србима, који су чинили једну трећину становништва у НДХ, и чији је удео у укупном броју жртава у НДХ износио око 64 одсто.
Аутор: З. Радисављевић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести: