ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА /3/
У књизи "Злочин у Добровољачкој улици“ књижевник Душан Зуровац, предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина“, даје до сада непозната свједочанства о самом злочину, али и застрашујуће појединости о страдањима сарајевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ....СРНА у пет дијелова преноси одломке из ове књиге... Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. АПРИЛА /СРНА/ - На догађаје с почетка деведесетих година прошлог вијека у БиХ и послије двадесет година гледа се из различитих и потпуно опречних углова - бошњачка страна на њих гледа као на "сјајне војничке побједе", а српска страна их назива злочинима.
1. март 1992.
На Башчаршији код Старе православне цркве, у сватовима свога сина, убијен је металски радник Никола Гардовић, чији убица Рамиз Делалић - Ћело не само да није приведен пред лице правде него су га, како свједочи Момчило Мандић - тада помоћник министра унутрашњих послова БиХ, будно чували припадници сарајевског МУП-а.
Овог убицу, чији су родитељи и сва родбина несметано живјели у Србији, у Прибоју, касније ће сарајевска телевизија славити као хероја, а потом ће га сами муслимани ликвидирати, као једног од команданата у њиховој војсци.
Делалић је много знао, као, уосталом, и сарајевски криминалц Мушан Топаловић - Цацо, кога ће такође ликвидирати муслимански политички врх.
2. март 1992.
У Сарајеву су освануле барикаде. То ће муслиманска страна и медији приписати Србима, али се поуздано знало да је муслиманска Патриотска лига већ тада блокирала све улазе у стамбене зграде и да су у свакој згради били начињени спискови за ликвидацију Срба станара тих зграда.
4. април 1992.
Снаге ЈНА из Рајловца, под командом пуковника Видоја Магазина, улазе на сарајевски аеродром. Тај дан на састанку у бази у Кртељима долази до разлаза полицијске специјалне јединице, а 34 српска специјалца напуштају ту базу.
5. април 1992.
"Зелене беретке" у полицијској станици у Новом Сарајеву, на радном мјесту, убијају полицајца Пера Петровића. То је био сигнал и повод да се подијели полиција. Срби су били приморани да заузму Полицијску школу на Врацима.
Познато је, наиме, да је та школа, на челу са директором Хусеином Балићем, била опремљена да у дјело спроведе Изетбеговићеву политику из "Исламске декларације". За ту прилику Балић је организовао муслимане из Храсна Брда и припаднике "Патриотске лиге" из Новог Града, којом је командовао извјесни Сафет Хаџић. Као што је познато, послије заузимања ове школе, српске снаге су све заробљене пустили кућама.
7. април 1992.
Српски чланови Предсједништва Биљана Плавшић и Никола Кољевић напуштају Предсједништво БиХ;
13. април 1992.
Штаб ТО БиХ доноси строго повјерљиву Директиву о одбрани суверенитета и независности БиХ, чиме је практично објављен рат ЈНА, а тиме и српском народу у БиХ. У тој Директиви, између осталог, децидно стоји:
"...Одмах извршити заузимање складишта наоружања и муниције и блокирање касарни и заробљавање припадника ЈНА на територији БиХ..."
Ова директива је као војна тајна и строго повјерљива хитно прослијеђена штабовима ТО у Бихаћу, Горажду, Добоју, Ливну, Мостару, Сарајеву, Тузли, Зворнику и Републичком штабу ТО БиХ. Као што се види, није прослијеђена само Штабу ТО у Бањалуци.
Међутим, како свједочи пуковник Славољуб Белошевић, он се некако докопао те директиве коју је одмах прослиједио Команди Друге војне области, а она је, вјероватно, упућена и Генералштабу ЈНА, који је изгледа није схватио озбиљно.
2. мaj 1992.
Напад на Дом ЈНА, убијен портир, а рањени потпуковник, војник и домар. Засједа на Скендерији и напад на вод капетана Лабудовића, који је пошао у извлачење заточених из Дома ЈНА. Убијено 14 војника и официра, а рањено шест.
4. маја 1992.
Из Београда долази генерал Бошковић и са Изетбеговићем постиже споразум о исељавању касарни ЈНА из Сарајева.
15. маја 1992.
У Сарајеву је на свиреп начин убијен професор Медицинског факултета Милутин Најдановић.
16. мај 1992.
Здружене муслиманско-хрватске снаге са више од 3.000 добро наоружаних припадника војних и паравојних формација врши покољ у сарајевском насељу Пофалићи, које је било насељено искључиво Србима. Старих породица које су ту живјеле вијековима - више нема. Нема Чангаловића, Пикулића, Буњеваца, Андријашевића, Васковића, Андрића, Тришића, Мађаревића и Голијана.
27. мај 1992.
Масакр у улици Васе Мискина. Од подметнуте експлозивне направе погинуло је 16 цивила у реду за хљеб, а рањено 114.
28. мај 1992.
ЈАТ извео свој посљедњи лет, евакуацију Срба из Сарајева.
5. јун 1992.
ЈНА је напустила своју посљедњу касарну у Сарајеву - касарну "Маршал Тито".
8. јун 1992.
У Великом парку у Сарајеву звјерски је убијено осам војника ЈНА и четири цивила.
23. августа 1992.
"Индипендентов" репортер из Њујорка, позивајући се на повјерљиве документе УНПРОФОР-а, који су достављени генералу Сантишу Намбијару, пише да су најстравичније злочине у Сарајеву починили муслимани да би придобили свјетску јавност за војну интервенцију.
29. септембра 1992.
На загребачкој међународној исламској конференцији упућен је позив свим муслиманима свијета да дођу у БиХ и да се "боре за исламску БиХ, јер само свети рат - џихад може спасити БиХ".
Извор: 
Везане вијести: