Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА
Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо.
За свега три мјесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубијано је 10 до 15 тисућа људи.
Талијани који су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О томе је у свом извјештају вишој команди члан комисије талијанске окупаторске војске поручник Санта поднио посебан извјештај.
У почетку извјештаја поручник Санта наводи: „Већ смо у зони у којој се брод усидрио, а још више у близини гребена уз који смо пристали осјетили тежак задах, карактеристичан за органске материје у распадању. Успевши се путићем по крашком терену до 400 метара надморске висине наишли смо на јаму дужине 32 метра, широку 2 метра, а дубоку 1.5 метара. Идући путељком били смо присиљени употријебити плинске маске, јер је задах био неподношљив, а успињање нас је присиљавало да снажније дишемо.
Јама смјештена паралено с долиницом којом смо прешли пут, затворена је на крајевима с два суха зидића. Дно јаме је крашко. На удаљености од око 15 метара и друга јама у тангентном положају према првој дужине 15 метара, једанко широка и дубока као и прва. У околишу јама опажа се да је уклоњена земља покривена камењем, како би се изазвао дојам уобичајеног пејзажа. Из терена је избијао врло јак смрад материје у распадању, а из помакнуте земље, извирале су згрчене руке, већ јако трули ножни прсти и људска тијела, тек мало покривена земљом. У предјелу терена који је показивао необичну еластичност ископавањем само неколико центиметара дубине открили смо и леш жене.
Након још 400 метара – врхунац долине која се спушта у друго удоље названо Карлобашки малин смјештен у правцу Карлобага. Прошавши још око 300 метара у потпуно каменитој зони, гдје нема никаква пута дошли смо на ходник помакнуте земље покривене камењем због маскирања терена и овдје онај карактеристичан и нама већ познати задах смрти. Мјестимично су из земље извирале згрчене руке и ноге.
Санитетска је екипа радила врло методично. Одмицала је све камење и лопатама се опрезно уклањао слој земље по читавој дужини гробнице. Призор је био стравичан. Након уклањања првих 5 до 120 цм земље указале су се бројне често везане руке и босе ноге, главе лицем окренутим према горе, или само шије убијених људи“ пише у извјештају поручник Санта.
„Дошли смо до закључка да се укоп обављао на овај начин: одређени за укоп везаних горњих удова у групама од 2 или 3 били су постављени на хумку откопане земље испред јаме у коју су онда покошени митраљезом падали мртви или су потом још хладним оружјем били дотучени.
ИВИЦА ПАЛЧИЋ
Везане вијести:
Усташки логор на Пагу (1) „СЛАНА“ МЈЕСТО УМИРАЊA
Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ
Усташки логор на Пагу (4): И МОРЕ – ГРОБНИЦА