Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара

У мају мјесецу 2011.г.јавности је представљена књига Дане Мирића  - Степинац у Лепоглави – записи надбискупова чувара.
Архив Срба у РХ може се похвалити да посједује фонд Дане Мирић у којем се налазе записи споменутог аутора о родној Крбавици. Драго нам је да фонд можемо проширити  и наведеном књигом која говори о  занимљивом и врло одговорном раду  Дане Мирића.
Оно чиме се књига бави је приказ јавности затворског односа према Степинцу, те се жели демантирати неистина о затворској нехуманости, о Степинчевој особној драми и тешком затворском животу. Дане Мирић сматрао је то својом обавезом, будући да је био непосредни свједок, те је као искусни милицајац био ангажиран да буде надбискупов чувар. Књига  није само његов храбри покушај приказа правог стања, него се он показао способним писцем једне приче коју сматра истинитом.
Указану прилику Мирић је изврсно искористио, није се бојао, јер је осјећао да је радио часно и морално. Разочаран причама како је приказиван боравак Степинца у Лепоглави, одлучио је у своје  име и у име  својих другова, тадашњих милицајаца, приказати јавности чињенице.
Настојао је објаснити да су приче о Степинчеву тровању неосноване и измишљене.Читајући књигу проматрамо однос унутар затворских зидина.Дане Мирић је, нема сумње,  једна савјесна особа  којој је, као милиционару, било указано повјерење да буде чувар Алојзију Степинцу, док  је загребачки надбискуп издржавао затворску казну  у Лепоглави, након завршетка II свјетског рата.
Читајући књигу уочавамо да су Степинца искључиво занимали самостална Хрватска и католичка црква.
Нажалост, католичка црква била је судионик у уништењу српског народа, блиска је била сурадња Анте Павелића и католичке цркве, поклано је на стотине хиљада Срба само зато што нису били католици, страшна су била убијања Срба у Хрватској, присилна су била покатоличавања православаца. Као службеник такве католичке цркве, по завршетку II свјетског рата, Алојзије Степинац је притворен, а пуштен је из затвора у Лепоглави 1951.г.
Независна држава Хрватска била је фашистичка, у њој су владали расистички закони и насилно покатоличавање. У католичкој цркви Независна држава Хрватска имала је свог савезника. Књига завршава интервјуом и занимљивим Степинчевим одговором.
На питање новинара што мисли каква ће бити реакција српског православног народа ако он буде пуштен, Степинац је одговорио: „То ме се не тиче.“ Необичан  одговор једног блаженика, ако имамо у виду  све примјере смишљеног уништења српског народа. Питамо се да ли је такав  одговор примјерен, ако имамо у виду сву силину уништења српског народа.  На крају књиге одговор- То се мене не тиче- пуно говори о искуству једног милицајца и питамо се какве су биле проповједи једног свећеника.
Кроз књигу уочавамо моралне  назоре који су владали тамо гдје је Мирић био ангажиран и моралне назоре који су владали тамо гдје је Степинац  службовао.
03.10.1998. г. у Марији Бистрици папа Иван Павао ИИ прогласио је Степинца блажеником. Католичка црква води поступак проглашења Степинца светим.

Софија Пејновић

Извор: