Слободан Маричић: ФОЛКСДОЈЧЕРИ У ЈУГОСЛАВИЈИ - СУСЕДИ, ЏЕЛАТИ, ЖРТВЕ

Аутор о књизи :
Који је мотив аутора да напише ову књигу и ко стоји иза пројекта, било је најчеће питање или потпитање у неколико година истраживања и у разговорима које сам водио у припреми ове књиге. Осећајући пред читаоцима неку недефинисану обавезу поновићу свима исти одговор, да је мотив била жеља да сазнато и доживљено на тему “Фолксдојчери” истинито и што верније пренесем свима које ово сложено питање занима. Иза пројекта стоји много рада и искуство шездесет година живота у времену, које се поклапа са више од пола века лутања, полуистина или неистина на ову и многе друге важне историјске и животне теме у некадашњој Југославији.
Желим да истакнем да моја питања, одговори и разговори нису често били по укусу мојих бројних саговорника, шароликих по годинама, искуству, звањима и знањима из ове теме и по околности у коме се поглављу говори о њиховој личној или прошлости њихових родитеља. Читаоци ове књиге ће видети, колико је та прошлост била различита и истовремено трагична у релативно кратком времену.
Не познајем професионални осећај када афирмисани историчар додје у посед неистражених и јавности непознатих а важних докумената и историјских чињеница. Али ми је добро знано искушење, како новинар пред таквим чињеницама остаје без коментара. Оно што је овде први пут изнето у јавност, довољно је речито, да је мој коментар често био сувишан. Ако се уопште може одмах изрећи било каква оцена о овој књизи, коју многи угледни и искусни појединци називају студијом , сатисфакција ми је неспорна чињеница да је ово први фактографско - историјски приказ о Немачкој националној мањини – Фолксдојчерима, из досада непознатог угла и отварање једне до данас табу-теме - њихове судбине нарочито после ИИ. Светског рата у Југославији. Тај задатак је одавно требало да обаве истпричари.
Један уважени академик, од неколико са којима сам имао част и задовољство разговарати о овом питању, рекао ми је да је више пута због изношења у јавност непознатих или скриваних историјских чињеница био критикован са образложењем да руши историјске истине и митове из Народно-ослободилацке борбе у Југославији. Иначе је говорећи у јавности посебно истицао непотребне југословенске и друге жртве у рату.
Хвала свима, који су ме упозоравали истичући да је тема ове књиге осетљива, незгодна чак и опасна.
Хвала и онима, који су ми говорили да је одавно требало да се овоме пише и саветовали ме да мој фељтон објављен у дневним новинама о овоме пре две године , преточим у књигу.
Данас, када је књига завршена видим, да су и једни и други били у праву.
На крају поменутих разговора на ову тему су ме најчећће питали: Ко је крив ? Ко је у праву ? На ово поједностављено питање, ја нисам имао одговора, нити га даје ова књига. Она је само збир код нас и у свету до сада мало познатих и много више потпуно непознатих сведочанстава о нашој блиској прошлости и подстицај, да се ова тема научно истражи и тиме официјелно закључи то трагично време, како би се отклонио камен смутње измедју два народа.
Без обзира ко и како гледа уназад у блиску и даљу историју, Немци и Срби су народи са сличним судбинама, деобама и сеобама. Да би им медјусобни односи и нека заједничка будућност били бољи, користан је сваки допринос. Надам се и овај мој.

Резиме књиге
На (југо)словенске просторе Немци су се почели досељавати током прве половине XВИИИ века. После две стотине година, било их је око пола милиона, највише у Војводини и Славонији. Већи број је живео на селу, бавећи се пољопривредом, а мањи број у урбаним срединама и то углавном као занатлије.
У Краљевини Југославији измедју два рата су припадници немачке националне мањине, на основу одредби Европског уговора о заштити права националних мањина из 1919 године, уживали сва градјанска и политичка права укључивши и изборно. Односи немачких досељеника са властима и домаћим становниством у Краљевини Југославији били су коректни, све до периода пред Други светски рат, осим у Дравској бановини.
Доласком нациста на власт у Немачкој, Културбунд - као кровна организација свих Фолксдојчера у Краљевини Југославији почиње деловати, искључиво у смислу теорија Национал-социјализма. Идеологија и учење о немачкој надраси и супремацији над осталим народима, лако је прихва]ена и утицала је на отудјење пре свега младјих из редова немачке националне мањине. Већина Фолксдојчера посебно млади, почињу се осећати и изјашњавати као припадници Хитлеровог Трећег Рајха. Тако је у Краљевини Југославији настала бројна пронацистицки опредељена Пета колона, која се априла 1941. године и током четворогодисњег рата определила за борбу против земље у којој су родјени и живели.
Око четрдесет хиљада југословенских Фолксдојчера старости од 18 до 22 године, ће током 1941/42 године добровољно ступити у СС јединице, а још толико старијих је до краја рата мобилисано. Ове по саставу елитне војне формације запамћене су широм Европе по ратним злочинима. Укупно је у оружаним формацијама и војскама квислинских држава на територији бивше Краљевине Југославије, било преко деведест хиљада мушких и женских припадника немачке националне мањине.
Све ове јединице су се, а нарочито СС одреди, током рата борили против партизана широм окупиране југословенске територије и вршиле одмазде и егзекуције цивилног становништва. Мали број Фолксдојчера је припадао и борио се у Покрету отпора или учествовао у борбама на страни НОВЈ. Окончањем рата су углавном сви заробљени припадници оружаних формација послати у логоре, а припадници СС јединица по правилу стрељани од партизана или Црвене армије. Велики број припаднике немачке националне мањине је пред крај рата напустио земљу, а највећи број оних који нису напустили земљу, медју њима и они који нису ни на који начин учествовали у ратним збивањима укљуцивши старије и децу, до краја 1948. године, а неки и дуже, прошли су кроз осамдесетак логора широм Југославије.
Око 200 хиљада је крајем 1944. године побегло из земље пред Црвеном армијом и југословенским партизанима. Процењује се да је близу 100 хиљада припадника немачке националне мањине из Краљевине Југославије изгубило живот, од чега 40 хиљада у униформи и под оружјем током рата, а остали су нестали, настрадали у бегству из логора, стрељани или умрли од болести, глади и исцрпљености.
Према званицним подацима у Југославији је средином 1953. године, живело укупно 62 хиљаде припадника немачке националне мањине, мада се процењује да их је било више од 75 хиљада. Према попису из 1981. укупно се још 8.712 лица из СФРЈ изјаснило као Немци, а 1402 као Аустријанци. Иако је према статистичким подацима из 1990. године пет највиших представника у друштвено-политичким заједницама било немачког порекла, може се закључити да пола века после Другог светског рата и скоро три века од доласка на ове просторе, у земљама бивше СФРЈ и СРЈ немачка национална мањина готово да и не постоји.

Наруџбеница за књигу : ( књига распродата, продаје само на ЦД-у )
“ФОЛКСДОЈЧЕРИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ”
Цена књиге на ЦД-у је 500,00 динара/* + поштански троскови 200,00 динара (Пост еxпресс)
испорука за један дан !

Доставити обавезно следеће податке :
Име и презиме :
Улица и број :
Град / место :
Држава :
Телефон 
/ Испоруке се не врше у иностранство /

Извор: akademediasrbija.com