Славенко Терзић: Стара Србија и искушења нашег народа
Капитална монографија Славенка Терзића "Стара Србија, драма једне цивилизације", на више од 600 страница. Ниједна друга земља не илуструје тако уверљиво судбину Срба током векова.
ДАНАС готово заборављено историјско-географско име Стара Србија носи у себи сву драматику целе српске историје, записао је Славенко Терзић у уводним редовима капиталне монографије "Стара Србија, драма једне цивилизације", коју су објавили "Православна реч" и Историјски институт Београд.
Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави једном великом темом српске историје 19. и 20. века, и има за циљ да укаже на основне историјске проблеме Старе Србије у последња два века (до разбијања југословенске државе) који су пресудно определили судбину ове земље.
- Међу различитим виђењима простирања ове земље чини нам се најмеродавније научно мишљење Јована Цвијића да Стара Србија обухвата простор Рашке, Косова и Метохије и Скопско-тетовске области. Османски Косовски вилајет (1877-1912) као административно-управна јединица обухватао је језгро Старе Србије, а неретко се могло чути да Стара Србија обухвата заправо Косовски вилајет - пише Терзић у предговору.
Читалац сазнаје да је овај појам настао одмах после формирања Кнежевине Србије почетком 19. века. Домаћи и страни истраживачи користе тај назив да означе историјско средиште Србије које је настало под османском влашћу, разликујући га тиме од новоформираног политичког језгра у Шумадији и околним областима, од "Нове Србије" или "политичке Србије" како пише Цвијић.
Ниједна друга земља српскога народа, по Терзићевим речима, не илуструје тако уверљиво судбину Срба током последњих векова.
КУЛТУРНА СНАГА
ПОЗНАТО је да Косово и Метохија, две средишње области Старе Србије, чине суштински део српског духовног, културног и државног идентитета од средњег века до наших дана. Плодне и питоме равнице Косова, а нарочито Метохије, са благом климом и доста воде, оивичене према Албанији високим масивима планина Шаре, Кораба, Паштрика и Проклетија, биле су богомдани природни амбијент који је омогућио развитак највиших стваралачких могућности Срба у средњем веку. Културну и демографску снагу Срба илуструје чињеница о постојању око 1.300 данас утврђених споменика српске културе, пише Терзић.
Сва искушења српске историје новијег времена - геополитичка, војностратегијска, друштвена, културна, цивилизацијска, религиозна, и све то у широком балканском и европском контексту, одјекивала су још снажније и драматичније на простору Старе Србије.
Великоалбански пројекат етнички чисте "природне Албаније", прожет идеологијом фанатичног шовинизма, унео је попут оркана пустош у Старој Србији.
Вишедеценијско потискивање Срба уочљиво је и у Рашкој и у Скопско-тетовској области.
- Настојећи да реконструишем на првом месту политички амбијент и главне идеје које су покретале догађаје током последња два века, трудио сам се и да осветлим менталитет, нарави и социјалну психологију учесника збивања.
Стара Србија је након ослобођења 1912. године суочена са снажним османским наслеђем које је у највећој мери обележило историју овога простора у 20. веку.
Истовремено, међу Србима је присутна извесна пометња историјске свести у односу на темеље свог историјског живота и пољуљана вера у себе - пише Терзић.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ