Саво Штрбац, 27.10.2013. - ОДРЕШЕНА НЕМАН
Познати српски и крајишки књижевник Јован Радуловић, прије 15- ак година, одговарајући на питање зашто још нико није написао роман о “Олуји”, одговорио је да се велики романи не пишу по наруџби и да ће се сигурно једног дана појавити и прави роман о њој из пера писца који је као дијете у некој тракторској приколици у избјегличкој колони прешао пут од неког крајишког до неког мјеста у Србији и који је невиним дјечијим очима осликао предјеле и догађаје на том путишествију.
До сада је објављено неколико романа о рату за Крајину, односно о “Олуји”, тј. о избјегличкој колони дугој преко 800 километара у којој се нашло преко 220. 000 људи, највећем егзодусу послије другог свјетског рата на простору Европе
Један од тих романа, можда и први, написао је управо Јован Радуловић, чини ми се 2007. године, под називом “Од Огњене до Благе Марије”. Сам аутор је објаснио да је роман настао из преуређеног сценарија којег је ускоро по Великом крајишком егзодусу, по наруџби РТС-а, написао за серијал о “Олуји”. Иако је добио уговорени хонорар, серија никад није снимљена, а пошто се више нико није ни интересовао за тај сценарио, одлучио је да ге објави као роман. И испао је добар роман, који је и награђен књижевном наградом “Светозар Ћоровић”.
Ове године појавио се и роман реномираног српског новинара и књижевника Миломира Краговића “Деца олује”. Главни јунак је Марко Милојевић, у стварности Драган Мијоковић, који је као дванаестогодишњак од родног Грачаца у Лици трактором довезао своју породицу до Београда. И ово је добар роман и нема сумње да ће, ако већ није, добити неку од књижевних награда.
Пошто сам и сам Крајишник, рођени Далматинац, а по жени и Личанин, и човјек из избјегличке колоне, који је био чак изабран да комад пута командује том тужном колоном и који и сам нешто истражује и пише о тој колони, с великим нестрпљењем прочитао сам оба романа и, иако сам у њима наилазио и на јунаке позајмљене из мојих прича и на моје податке о посљедицама рата, изостала је, очекивана, бурна емоција. Заправо читао сам их као што сам читао својевремено романе “На Дрини ћуприја, Иве Андрића или “Рат и мир”, Лава Толстоја.
Александре Будимир Мандић
Ових дана сам прочитао и роман “ОДРЕШЕНА НЕМАН”, првенац Александре Будимир Мандић, која потиче такође из личког Грачаца и која је тек годину, двије старија од Краговћевог јунака из романа “Деца олује”. Док сам га читао емоције су биле бурне, а повремено се, не кријем, отела и по која суза.
Ја нисам књижевни критичар и не могу оцјењивати умјетничку вриједност Александриног романа, посебно у односу на предходно поменуте романе реномираних аутора Радуловића и Краговића. Говорим само о емоцијама које су на мене оставили поменути романи на исту тему, за коју сам и сам, и стварно и литерарно, повезан.
Са те емоционалне стране закључио сам да је Александрина предност пред осталим ауторима управо у томе што је она и дирекни учесник у догађајима о којима пише и јунак сопственог романа, што и прави суштинску разлику између њеног и романа остале двојице аутора.
Можда је то оно о чему је прије петнаестак година говорио и сам Јован Радуловић – о потенцијалном аутору дјечачког узраста из саме колоне. Уз то Александрин роман је аутентична прича која је сама по себи довољно, ако не и превише, трагична. А та сурова аутентичност читаоца и тјера да јој безрезервно вјерује у сваку написану ријеч.
Бавећи се колективном трагедијом крајишких Срба, често сам износио бројке о преко 7.000 смртно страдалих и преко 400.000 прогнаних Срба из Хрватске и бивше РСК деведеситих година прошлог вијека, али су мало кога гануле и импресионирале. Заправо, за разлику од колективних, само личне трагичне судбине долазе до срца већине људи. И то није ништа ново. Најбоља умјетничка дјела, књижевна, филмска, музичка…, управо обрађују личну судбину главних јунака. За разлику од нас Срба, други су ту формулу максимално користили и на томе задобили ореол жртве од “злих” Срба.
Александрин роман би могао бити подстицај и осталим Србима, чија је судбина слична њеној и нашој крајишкој, на који начин би требали писати и на тај начин мијењати стереотип о жртвама и злочинцима на простору бивше Југославије у ратовима деведесетих двадсетог вијека.
Наравно, да Александрин првенац “Одрешена неман”, свесрдно препоручујем свима који не знају или су заборавили што се дешавало деведесетих прошлог вијека са Србима у Крајини и послије Великог егзодуса у избјеглиштву.
Београд, 27.10.2013.
Саво Штрбац
Изговорено на промоцији романа “Одрешена неман”, ауторке Александре Будимир Мандић, на Св. Петку 2013., на Сајму књига у Београду.
Извор: ВЕРИТАС
Везане вијести: