"ПУШАЧ" (КЉУИЋ): СВЕ УНИШТИТИ!

У књизи "Злочин у Добровољачкој улици“ књижевник Душан Зуровац, предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина“, даје до сада непозната свједочанстава о самом злочину, али и застрашујуће појединости о страдањима сарајевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ....СРНА у пет дијелова преноси одломке из ове књиге 

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ 

 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ - Дуго припреман и плански изведен бестијални злочин над војницима и официрима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године видио је, путем телевизијских снимака, цијели свијет. 

На Скендерији су лешеви побијених војника спаљени, јер је на њих навучен трамвајски електрични вод високог напона. Нажалост, догађаји који су услиједили сутрадан као да су овај злочин помакли у други план.. 

У јединици капетана Лабудовића било је и Хрвата и Шиптара.

Новинар Миладин Петровић у књизи "Тајна Добовољачке улице" биљежи:..."Нападнути смо са свих страна из стрељачког наоружања, ручних бацача, зоља, оса, минобацача, бестрзајних топова, ручних бомби...

У току дана искључени су нам вода и струја и прекинуте телефонске везе... Команда у мраку, гушимо се у сузавцу, нападају нас са свих страна... Дуга ноћ између 2. и 3. маја била је релативно мирна. Мало ко је спавао. Желели смо само једно: да се извучемо из тог аустријског уклетог здања. И ујутру је било мирно до једанест сати. Тада су поново почели да пуцају на Команду...“

Фоторепортер Танјуга, сада већ покојни Недељко Деретић, за "Интервју" 15. маја 1992. године каже:...“Већ око 13.00 часова почели су напади на Команду из свих праваца и наоружања. Људи су распоређени на положаје. Са свих страна туку снајпери. Изнад команде се налази литица висока тридесетак метара. Приметили смо да са ње покушавају да гурну аутобус на нас. 

Вероватно је пун експлозива. Срећом, војници успевају да паљбом растуре људе који га гурају. Пуца се и са околних џамија. Окружени смо са све четири стране... Жестока борба се водила до иза поноћи 2. на 3. мај. Зидови зграде Команде и гарнизона су били потпуно демолирани и избушени од разних пројектила. 

У дворишту Команде запаљено је неколико путничких возила и два камиона, натоварена разном војном опремом, оружјем и муницијом припремљеним за евакуацију... 

Код Скендерије се налазила у окружењу јединица која је пошла у помоћ Дому ЈНА. Кукањац је захтијевао да се подигну авиони и помогну им. Авиони су надлијетали Скендерију и два пута пробили звучни зид. То је било све...“

Све војне и паравојне муслманске групације у Сарајеву здушно су пришле реализацији директиве о нападима на све објетке и људство ЈНА. 

Тих наређења и команди било је онолико колико је било команданата у хрватско-муслиманској солдатески - од извјесног Крушка, Јусуфа - Јуке Празине, Адмира Хусића - Кинеза, Мустафе Хајрулаховића - Талијана, Заима Бацковића - Загија до Мушана Топаловића - Цаца, Рамиза Делалића - Ћеле, Исмета Бајрамовића - Ћеле, па све до генерала Сефера Халиловића и Расима Делића. 

Интересантно је напоменути да су Крушку, Цацу, Јуку, Рамиза, Исмета Бошњаци ликвидирали касније као неугодне свједоке. Данас се у бошњачкој штампи могу наћи мишљења да је иза тих ликвидација стајао нико други но Бакир Изетбеговић, Алијин син, данас бошњачки члан Предсједништва БиХ.

Према свједочењу Алије Делимустафића - ратног Изетбеговићевог министра унутрашњих послова и према ономе што се појавило у медијима, потпредсједник крњег Предсједништва БиХ Ејуп Ганић идејни је творац масакра војске у Добровољачкој улици. Он је Заиму Бацковићу - Загију, оперативцу муслиманске Територијалне одбране на терену, дао наредбе и сугерисао му шта треба чинити. 

Пресретана су и снимљена наређења:...

“Порука од Загија: Наређење од Загија за све јединице. Сва покретна возила непријатеља уништити. Припремити запаљиве смјесе и све уништити. Понављам: сва покретна возила од непријатеља уништити... Најближа јединица Добровољачкој улици да је блокира. 

Заги овдје: 

"Обарајте стабла, све живо, да се не могу ни милиметра помакнути и одмах по њима ако пођу негдје бјежати...“

Тада је оштро протестовао шеф европских посматрача ирски мајор Колм Дојл, па је услиједило панично наређење да се сви нападачи који могу бити виђени код Команде Друге војне области добро маскирају и сакрију. 

Онда се јавља "Пушач", што је кодни назив за Стјепана Кљуића - тадашњег хрватског члана крњег Предсједништва БиХ, који наређује: ...

“Команда, команда овдје. Слушај ме, слушај добро. Нема пропуштања војних возила, нема пропуштања бојних кола, боова, пицгауера и осталог. То одмах има да се уништи...“

Не треба заборавити да је тада Ејуп Ганић био у улози врховног команданта, а његови помоћници су били Хасан Ефендић, Мустафа Хајрулаховић - Талијан, Сефер Халиловић, Заим Бацковић - Заги, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић. 

Јасно је, дакле, да је ово државни злочин, који данас муслиманска страна слави као велику ратну побједу, у којој они нису имали нити једног јединог рањеног и погинулог нападача - како стоји у њиховим извјештајима - јер је војсци, која је излазила, било строго наређено да ни по коју цијену не смије употријебити оружје. 

 

Извор: 

 

Везане вијести: 

КО НИЈЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ - НИЈЕ НИ ЗА ЖИВОТ /1/

ДОКЛЕ ЋЕМО ВАС ВИШЕ КЛАТИ? /2/

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА /3/