ПРОМОВИСАН "РАТНИ АЛБУМ 1914. - 1918."
БАЊАЛУКА, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Капитална монографија "Ратни албум 1914. – 1918.", који је допуњен текстом и фотографијама које је уредио књижевник Милован Витезовић, у издању новосадске "Православне речи", промовисана је данас у Бањалуци у оквиру обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.
Предговоре
за допуњену монографију, која је изашла уз благослов Његове светости
патријарха српског Иринеја, написали су предсједник Србије Томислав
Николић и академик Милорад Екмечић.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко
Кузмановић рекао је на промоцији да је зборник непатроверно
свједочанство о страдању и побједама српске војске и Срба уопште.
"То је једно од оних дјела које је на најбољи начин показало херојство
свих људи исказано не само рјечју, него и фотографијама", додао је
Кузмановић и навео да су на фотографијама официри, војници, сељаци,
научни радници, просвјетни радници, народ, па и сам краљ Петар Први
Ослободилац.
Кузмановић је подсјетио да је свијет обишла фотографија краља Петра
Првог Карађорђевића како на воловским колима иде кроз албанске гудуре,
нагласивши да је и негдје из тог доба позната краљева мисао када је
видио страдања војске и народа - "Ко мени даје право да живим, када мој
народ и војска изгибе", а која говори о моралној величини тадашњег
српског суверена.
Он је навео да је монографија први пут изашла 1926. године, а тада је приредио потпуковник Андра Поповић.
Милован Витезовић рекао је да је годинама скупљао нове, односно
необјављене фотографије и документа из Првог свјетског рата, нагласивши
да се међу допуњеним документима налази и телеграм којим је
Аустро-Угарска објавила рат Србији.
"Када сам предсједнику Србије Николићу показао ту књигу, и кад само
показао шта спремамо, он је рекао да би ту књигу требало дати свим
предсједницима у свијету да схвате која је била жртва Србије у Великом
рату", навео је Витезовић.
Он је рекао да је у прерађивању овог допуњеног издања организовао
поједине дијелове монографије, као што су дјеца у рату, жене у рату,
умјетници у рату...
Текст о историји има 75 страница са паралелним преводима на француски и
енглески језик, историјске карте су на три странице, а има више од 3.000
фотографија сређених хронолошки и тематски.
Међу фотографијама су и оне које показују одвођење цивила у
концентрационе логоре, које су се први пут у европској историји појавили
на подручју гдје је живјело то становништво или у близини српских
земаља.
На промоцију је раније био најављен и долазак предсједника Народне
скупштине Српске Игор Радојичић, који је био спријечен да дође због
обавеза.
Извор:
Везане вијести: