Промоција романа “Јустинин ђердан” Љиљане Пекић-Пауновић

Више од породичне хронике

На око 350 страница књиге ауторка је описала не само животе својих предака, већ и историјске догађаје, прекретнице, превирања, друштвено-политичке прилике и положај жене у породици

Боровски пододбор Српског културног друштва “Просвјета” представио је биографски роман “Јустинин ђердан” Љиљане Пекић-Пауновић из Вуковара, новинарке у пензији.

“Ово је прича о једној угледној барањској породици, породици Подрумац која је Великом сеобом Срба са Косова и Метохије 1690. године стигла до удаљених мађарских равница, да би после деценија живота у стицању и богатству, 1923. године морала опет да напусти своја огњишта. Породица Подрумац је, изложена агресивној мађаризацији, после распада Аустроугарске Монархије одлучила да напусти своје огњиште и пресели у део Барање у матичној држави”, написала је у рецензији Анђелка Михић.

На око 350 страница књиге ауторка је описала не само животе својих предака, већ и историјске догађаје, прекретнице, превирања, друштвено-политичке прилике, положај жене у породици и друштву те верске и народне обичаје, што књизи даје вишеструку вредност.

Главна јунакиња је млада и лепа Јустина, сиромашна девојка која се удаје у богату барањску породицу Подрумац и пролази разне неприлике, неприхваћена као сиротица, али врло снажна и стамена.

- То је књига о породици моје мајке и баке, али у судбини Подрумаца многи ће препознати себе, јер су то овдашњи догађаји, ратови, сеобе, богаћење, пропадање и подизање из пепела. Годину дана сам радила на књизи и уживала сам у свакој секунди враћајући се свим тим драгим ликовима – каже ауторка, која је највећи део свог животног и радног века, иако одрасла у Барањи, провела у Вуковару бавећи се новинарством.

Била је у великој дилеми да ли да промени имена ликова, будући да у књизи осим врлина износи њихове мане, чак и најинтимније детаље.

- Потомци Подрумаца који данас живе у Београду и Љубљани инсистирали су да се користим правим именима, а да будем искрена, и сама тако сматрам. За мене је бесмислено бавити се фикцијама и маштом кад живот сам по себи пише најлепше приче – истиче ауторка, додајући да се човек пре или касније враћа својим коренима.

Љиљана Пекић-Пауновић одрасла је у Белом Манастиру. Дипломирала је политологију у Београду, а до одласка у пензију радила је као средњошколска професорка и новинарка. Осим овог дела, 1991. написала је књигу “Предворје пакла”. У својој новинарској каријери радила је у Вуковару, Новом Саду и Београду, а након одласка у пензију на Радио Борову уређивала је и водила емисије “Лавиринти” и “Стазама наших старих”.

Драгана Бошњак

Извор: novossti