КАКО ЈЕ СПЛИТ ПОСТАО "ЦРНИ ГРАД"
СПЛИТ, 20. МАЈА /СРНА/ - Књига сплитског историчара Драгана Марковине "Између црвеног и црног – Сплит и Мостар у култури сјећања" изазива велику пажњу и контроверзе, јер детаљно показује размјере уклањања антифашистичких и југословенсих обиљежја у тим градовима, а нарочито Сплиту.
Књига "сецира" друштвена и политичка превирања са посебним нагласком на радикалне промјене симбола, споменика, имена улица и тргова.
У књизи је наведено да су само у Сплиту након 1991. године промијењена имена 103 улице.
У том времену на територију Хрватске било је уништено или оштећено чак 80 одсто антифашистичких споменика. Радило се о свеобухватном обрачуну и политички мотивисаном брисању меморије.
Марковина у књизи наводи читав низ случајева потпуног брисања насљеђа и симбола, од негирања антифашистичких коријена "Слободне Далмације" и Фудбалског клуба Хајдук, до елиминисања сплитског бренда "Југопластике".
На промоцији књиге у сплитској кинотеци "Златна врата" помињани су случајеви преименовања улица у Сплиту - тако је настала улица Мила Будака (усташког главешине), за коју је истакнути "праваш" Лука Подруг једном приликом у Градском вијећу рекао да је то улица "књижевника" Миле Будака.
На ту констатацију реаговали су други одборници и упитали да ли ће онда у Сплиту једну улицу посветити "сликару" Адолфу Хитлеру?
Књига се бави и идеолошким промјенама назива током социјалистичког режима, али констатује и извјесне разлике.
Некадашњи уердник "Ферала" Виктор Иванчић оцијенио је да су осамдесетих година на снази биле тоталитарне законске одредбе које су браниле слободу говора, медија и изражавања, али су правила игре била јасна и обрачун са неистомишљеницима одвијао се далеко од очију јавности.
С друге стране, "у новом, слободном демократском систему" имамо исто тако ригидне методе контроле медија, с тиме да су људи додатно јавно жигосани у амбијенту погодном за линч , наводи Иванчић.
Промоција Марковине књиге изазавла је и полемике око рада сплитског градоначелника из редова СДП-а Иве Балдасара.
Он је на Дан побједе над нацизмом у Сплиту присутвовао откривању споменика настављачима "бојне" усташког црнокошуљаша Бобана, што је у дијелу хрватске јавности доживљено као сумрак СДП-а и побједа нео-фашизма.
Извор: